Idi na sadržaj

Pićevići

S Wikipedije, slobodne enciklopedije

Pićevići su humska vlastela iz župe Dabar. Kroz čitavo stoljeće od sredine 14. do sredine 15. stoljeća spominju se različiti Pićevići, ali je, kako to konstatira najbolji poznavalac humske vlastele Mihailo Dinić u svome djelu, teško prepoznati jasnu rodbinsku vezu među njima.[1] Godine 1352. spomenut je Klapen, čovjek Miloša Pićevića iz Dabra (Clapen homo Milosii Picychoeuich de Daber). On je prodao jednu tovarnu životinju Daboju Benevognunoviću za četiri perpera i četiri groša.[2] Nešto više informacija ima o Pribilu Pićeviću iz Dabra. Aprila 1365. godine on je bio jemac za Vukca Dubravčića iz Nevesinja.[3] Pribil Pićević i njegov ćovjek Hranoje Radetković spomenuti su 1372. godine (Pribilli Picheuich).[4] Kasnije, jula 1376. godine, Pribil Pićević se javlja kao jemac za Tvrtka Liepčinića kod Miroslava Nesnovića. To je morao i potvrditi jer se spominje septembra 1381. godine da je platio 20 perpera.[5] Nešto ranije, decembra 1367. godine spomenuta je Mirka kćerka Gojana sa posjeda Pićevića (Mircha filia condam Goyani de contrata Pichieuich). Ona se obavezala na četverogodišnju službu služavke kod Nikole Palmotića.[6] Godine 1381. ljudi braće Hrvatina i Vukca Pićevića izvršili su krađu kod Trebinja (supra homines Volcheç Pichieuich et Cheruatini fratris eius).[4] Februara 1383. godine se spominje Hrvatin Pićević u vezi sa žitom koje je trebao prevesti u Dubrovnik.[7] Januara 1413. godine u jednoj tužbi spomenuti su ljudi Dobrovoja Pićevića koji žive u Trusini (Vucoslauum et Milorad fratres et filios Budichi Mischouich et supra Pribil Mischouich patruum suprascriptorum, homines Dobrouoy Pichieuich commorantes in Trusina et quemdam filiastrum Bogmili Predoeuich).[8] Vezu Pićevića sa knezom Grgurom Nikolićem potvrđuje pokazatelj iz jula 1418. godine kada se među Grgurovim svjedocima spominje izvjesni Ostoja Pićević.[9] U tužbi iz augusta 1429. godine spomenut je Novak Pribanović iz Dabra, čovjek Radiča Pićevića.[10] Iz Dabra je i Ivaniš Pićević. Prema pokazatelju iz augusta 1467. godine za Ivaniša je bila udata Vladisava, jedna od kćerki Braila Tezalovića, trgovca iz Prače i diplomate na dvoru vlastele Pavlovići.[11] O Pićevićima u Dabru svjedoče natpisi Radivoja i Radoslava Vukčića, sinova Vukca Pićevića u Ljutom dolu u Dabarskom polju.[12]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Михaило Динић, Хумско-требињскa влaстелa, Српскa aкaдемија наукa и уметности, Посебна издaњa 397, Одељење друштвених наукa 54, Беогрaд 1967, 35-36.
  2. ^ „Clapen homo Milosii Picychoeuich de Daber facit manifestum quod ipse vendidit ad carrum Daboe Beneuognunouich unum salmerium cum auuncula dextera incissa pro yperperis IIIIo et grossos IIII“ (27. april 1352. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Diversa Cancellariae, Svezak XVII, Folija 38.
  3. ^ „Volcheç Dobrauçich de Neuesigna facit manifestum quod ipse francat et liberat Ratcho Sorislauich quem pater ipsius Volcheç emit pro perperis VIII quos ipse fuit contentus recepisse et habuisse a dicti Ratco, promittens et se obligans eidem Ratco quod per ipsum Volcheç nec per fratres suos nec per alium nomine ipsius vel suorum fratrum non nolescribitur ... Pribil Pichieuich de Deber, Pribeç Tuerdoeuich, Pripcus frater eius se constituerunt pleçii pro dicto Volcheç” (20. april 1365. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Diversa Cancellariae, Svezak XX, Folija 9.
  4. ^ a b Михaило Динић, Хумско-требињскa влaстелa, 35.
  5. ^ „Pribilus Pichieuich de Daber facit manifestum quod ipse constituit se fideuissorem et pagatorem Miloslaus Nesnouich pro Tuertcho Liepçinich ibidem presente de yperperos XX pro debito de quo dictus Miloslauus habet cartam notarii supra dictum Tuertchum ad soluendum usque ad festum sancte Barbare proxime venturos per apthay renuntiando. Bogich Tuertcouich de Brenno de Goriça simili modo ad dictum terminum se constituit plegium et pagatorem dicto Miloslauo pro dicto Tuertcho de yperperos viginti per apthay renuntiando” (4.juli 1376. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Diversa Cancellariae, Svezak XXIV, Folija 158. Ispod: „MIIICLXXVIIo die XV junii Bogich supradictus facit manifestum quod ipse promittit et se obligat dicto Miloslauo de dando sibi in proximis vendemiis de bona vino musto quinquos vini XXII conductos ad domum ipsius Miloslaui ad expensas dicti Bogichi sine contrario Dei seu mali temporis ...”, Isto. Ispod: „MCCCLXXXI indictione IIIIta, die XVI septembris, Miloslauus Nesnouich supradictus facit manifestum quod ipse confitetur se habuisse et recepisse a Pribilo Pichieuich de Deber tanquam plegio Tuertichi Liepçinich yperperos viginti supradictos et dedit potestatem suam ipsi Pribilo supra dictum Tuertchum et eius bona de dictis yperperis XX”, Isto.
  6. ^ „Mircha filia condam Goyani de contrata Pichieuich facit manifestum quod ipsa locat se et opera sua ad standum cum Nicolao de Palamota usque ad quatuor annos proxime futuros. Et hoc ideo quia ipse Nicolaus promisit illi dare omni ano perperis III et victum et vestitum. Priepeçen bastasius et Goyan Mildrasich constituerunt se pleçios pro ipsa quod non auffugeret vel faciet aliquod furtum” (14. decembar 1367. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija – Diversa Cancellariae, Svezak XXI, Folija 150.
  7. ^ „Cheruatinus Pichieuich de Deber facit manifestum quod ipse promictit et se obligat Miltino Sreç de dando eidem Miltino usque ad festum sancte Marie de mensis augusti proxime venturos ... staria grani quinque et copellos quatuor conducti Ragusium” [!, slabo se vidi] (4. februar 1383. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Diversa Cancellariae, Svezak XXV, Folija 181 verso.
  8. ^ „Radoan Dobercinich pro se et Radouino eius frater coram domino Simone de Goziis Rectore conqueruntur supra Vucoslauum et Milorad fratres et filios Budichi Mischouich et supra Pribil Mischouich patruum suprascriptorum, homines Dobrouoy Pichieuich commorantes in Trusina et quemdam filiastrum Bogmili Predoeuich. Eo quia predicti acceperunt sibi violenter perperos sexaginta et vulnerauerunt cum ense Radouinum suprascriptum cum effusione sanguinis taliter quod iacet in lecto. Et hoc fuit die XXIo decembris proxime elapsi” (8. januar 1413. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Lamenta de foris, Svezak III, Folija 43 verso.
  9. ^ „ја кнез’ Гр’гур’ Вукосалић’ ... a тои дошaд' у Дубровник' записах' и потвр'дих' a тaдaи туи биху са мном' Остоје Пићевић', Хр'нак' Костaдинић' и Крaсое Ивaновић'” (06.07. 1418.g.), Љубомир Стојановић, Стaре српске повеље и писмa, I/1, Српскa крaљевскa aкaдемија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народa, Прво одељење, Споменици на српском језику 19, Беогрaд - Сремски Кaрловци 1929, 541-542.
  10. ^ „Mirossauus Cuzetich coram domino Rectore ser Johanne de Goze conqueritur supra Thomam Zemerouich. Eo quia per vim sibi accepit in Neuesigne yperperos triginta. Testes: Ratchus Dabisich, Radouaç Miloucich. Item conquestus fuit supra Miliuoy Rosouich et duos eius fratres. Eo quia in loco Neuesigne furatus fuere sibi yperperos IIIIor. Item conquestus fuit supra Nouachum Pribanouich hominem Radiç Pichieuich. Eo quia in domo Nouachi in Dabar per vim acceperunt yperperos IIIIor” (19. august 1429. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Lamenta de foris, Svezak VIII, Folija 233.
  11. ^ „у Брaилa бистa ... и двие кћере Елaчa и Влaдисавa ... a удa се Влaдисавa за Ивaнишa Пићевићa у Дaбaр’ ... умристa ... Влaдисавa у Дбру” (augusta 1467.g.), Љубомир Стојановић, Стaре српске повеље и писмa, I/2, Српскa крaљевскa aкaдемија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народa, Прво одељење, Споменици на српском језику 24, Беогрaд-Сремски Кaрловци 1934, 171-172.
  12. ^ „А се лежи Рaдосав’ Вукчић’ Вукц’ Пићевићa на свои на племенитои”, Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga II, Zemaljski muzej, Sarajevo 1964, 41; “А се лежи Рaдивој Вукчић’ Вукцa Пићевићa син на својој племенито брaтом’ Рaдосавом’”, Isto.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Михaило Динић, Хумско-требињскa влaстелa, Српскa aкaдемија наукa и уметности, Посебна издaњa 397, Одељење друштвених наукa 54, Беогрaд 1967, 35-36. [1]
  • Љубомир Стојановић, Стaре српске повеље и писмa, I/1, Српскa крaљевскa aкaдемија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народa, Прво одељење, Споменици на српском језику 19, Беогрaд - Сремски Кaрловци 1929.
  • Љубомир Стојановић, Стaре српске повеље и писмa, I/2, Српскa крaљевскa aкaдемија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народa, Прво одељење, Споменици на српском језику 24, Беогрaд-Сремски Кaрловци 1934.
  • Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga II, Zemaljski muzej, Sarajevo 1964.