Razlika između verzija stranice "Zemnoalkalni metali"
| [nepregledana izmjena] | [nepregledana izmjena] |
m Automatska izmjena using AWB |
m robot Mijenja: pt:Metal alcalinoterroso; kozmetičke promjene |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Zemnoalkalni metali''' su elementi IIA grupe [[periodni sistem elemenata|periodnog sistema elemenata]]: [[berilijum]], [[magnezijum]], [[kalcijum]], [[stroncijum]], [[barijum]] i [[radijum]]. <ref>Brady, J.E., Holum, J.R.: Chemistry, John Wiley & Sons, 1993 ISBN |
'''Zemnoalkalni metali''' su elementi IIA grupe [[periodni sistem elemenata|periodnog sistema elemenata]]: [[berilijum]], [[magnezijum]], [[kalcijum]], [[stroncijum]], [[barijum]] i [[radijum]]. <ref>Brady, J.E., Holum, J.R.: Chemistry, John Wiley & Sons, 1993 ISBN 0-471-59979-4</ref> |
||
==Zastupljenost== |
== Zastupljenost == |
||
Zemnoalkalni metali u prirodi nikada ne dolaze u elementarnom stanju. Uvijek dolaze kao spojevi, u otopljenom stanju ili u [[minerali]]ma. Najzastupljeniji su [[kalcijum]] i [[magnezijum]]. Magnezijum je zastupljen u morskoj vodi kao kation Mg<sup>2+</sup>. Zemnoalkalni metali su zastupljeni u [[zemlja|Zemljinoj]] kori kao krečnjak (kalcijum karbonat CaCO<sub>3</sub>) i [[dolomit]] (smjesa kalcijum i magnezijum karbonata). Važan [[mineral]] kalcijuma je [[gips]] CaSO<sub>4</sub>·2H<sub>2</sub>O. Berilijum je zastupljen kao mineral [[beril]] Be<sub>3</sub>Al<sub>2</sub>(SiO<sub>3</sub>)<sub>6</sub>. [[Kristal]]i berila se nazivaju [[smaragd]] i [[akvamarin]]. |
Zemnoalkalni metali u prirodi nikada ne dolaze u elementarnom stanju. Uvijek dolaze kao spojevi, u otopljenom stanju ili u [[minerali]]ma. Najzastupljeniji su [[kalcijum]] i [[magnezijum]]. Magnezijum je zastupljen u morskoj vodi kao kation Mg<sup>2+</sup>. Zemnoalkalni metali su zastupljeni u [[zemlja|Zemljinoj]] kori kao krečnjak (kalcijum karbonat CaCO<sub>3</sub>) i [[dolomit]] (smjesa kalcijum i magnezijum karbonata). Važan [[mineral]] kalcijuma je [[gips]] CaSO<sub>4</sub>·2H<sub>2</sub>O. Berilijum je zastupljen kao mineral [[beril]] Be<sub>3</sub>Al<sub>2</sub>(SiO<sub>3</sub>)<sub>6</sub>. [[Kristal]]i berila se nazivaju [[smaragd]] i [[akvamarin]]. |
||
==Fizičke osobine== |
== Fizičke osobine == |
||
Zemnoalkalni metali imaju više [[Talište|tačke topljenja]], veću [[Gustoća|gustoću]] i [[tvrdoća|tvrdoću]] u odnosu na [[Alkalni metali|alkalne metale]]. [[Elektronska konfiguracija]] najvišeg nivoa zemnoalkalnih metala je ''n''s<sup>2</sup>. Elektroni u zadnjem energetskom nivou lahko napuštaju atom i kreću se unutar metalne rešetke. [[Energija ionizacije]] zemnoalkalnih metala je niska, ali je nešto viša nego kod [[alkalni metali|alkalnih metala]]. Zbog toga se zemnoalkalni metali teže [[redoks|oksidiraju]] nego alkalni metali. |
Zemnoalkalni metali imaju više [[Talište|tačke topljenja]], veću [[Gustoća|gustoću]] i [[tvrdoća|tvrdoću]] u odnosu na [[Alkalni metali|alkalne metale]]. [[Elektronska konfiguracija]] najvišeg nivoa zemnoalkalnih metala je ''n''s<sup>2</sup>. Elektroni u zadnjem energetskom nivou lahko napuštaju atom i kreću se unutar metalne rešetke. [[Energija ionizacije]] zemnoalkalnih metala je niska, ali je nešto viša nego kod [[alkalni metali|alkalnih metala]]. Zbog toga se zemnoalkalni metali teže [[redoks|oksidiraju]] nego alkalni metali. |
||
==Hemijske osobine== |
== Hemijske osobine == |
||
Alkalni metali se lahko [[Oksidacija|oksidiraju]]. U spojevima dolaze u [[oksidacijsko stanje|oksidacionom stanju]] +2. Spojevi [[kalcijum]]a, [[stroncijum]]a i [[barijum]]a imaju karakteristike [[ion]]skih spojeva. Spojevi [[berilijum]]a su [[kovalentna veza|kovalentni]]. Spojevi berilijuma sa [[halogeni elementi|halogenim]] elementima ne provode [[električna struja|električnu struju]] u rastaljenom stanju, što ukazuje na njihov kovalentni karakter. Halogenidi ostalih elemenata u grupi su tipični ionski spojevi. Svi [[baza (hemija)|hidroksidi]] zemnoalkalnih metala su slabo topljivi u vodi. |
Alkalni metali se lahko [[Oksidacija|oksidiraju]]. U spojevima dolaze u [[oksidacijsko stanje|oksidacionom stanju]] +2. Spojevi [[kalcijum]]a, [[stroncijum]]a i [[barijum]]a imaju karakteristike [[ion]]skih spojeva. Spojevi [[berilijum]]a su [[kovalentna veza|kovalentni]]. Spojevi berilijuma sa [[halogeni elementi|halogenim]] elementima ne provode [[električna struja|električnu struju]] u rastaljenom stanju, što ukazuje na njihov kovalentni karakter. Halogenidi ostalih elemenata u grupi su tipični ionski spojevi. Svi [[baza (hemija)|hidroksidi]] zemnoalkalnih metala su slabo topljivi u vodi. |
||
==Upotreba== |
== Upotreba == |
||
[[Magnezijum oksid]] (MgO) se upotrebljava u proizvodnji papira i [[antacid]]a. [[Kalcijum sulfat]] dihidrat je poznat kao gips. Suspenzija [[barijum sulfat]]a se upotrebljava prilikom [[Rendgensko zračenje|rentgenskog snimanja]] digestivnog trakta. |
[[Magnezijum oksid]] (MgO) se upotrebljava u proizvodnji papira i [[antacid]]a. [[Kalcijum sulfat]] dihidrat je poznat kao gips. Suspenzija [[barijum sulfat]]a se upotrebljava prilikom [[Rendgensko zračenje|rentgenskog snimanja]] digestivnog trakta. |
||
==Vanjski linkovi== |
== Vanjski linkovi == |
||
* [http://www.chemsoc.org/viselements/pages/data/intro_groupii_data.html Chemsoc Visual Elements] |
* [http://www.chemsoc.org/viselements/pages/data/intro_groupii_data.html Chemsoc Visual Elements] |
||
==Reference== |
== Reference == |
||
<div style="font-size:90%"><references/></div> |
<div style="font-size:90%"><references/></div> |
||
| Red 25: | Red 25: | ||
{{Link FA|lmo}} |
{{Link FA|lmo}} |
||
[[af:Aardalkalimetale]] |
[[af:Aardalkalimetale]] |
||
[[ar:فلز قلوي ترابي]] |
[[ar:فلز قلوي ترابي]] |
||
| Red 67: | Red 68: | ||
[[no:Jordalkalimetall]] |
[[no:Jordalkalimetall]] |
||
[[pl:Metale ziem alkalicznych]] |
[[pl:Metale ziem alkalicznych]] |
||
[[pt:Metal |
[[pt:Metal alcalinoterroso]] |
||
[[qu:Allpa alkali q'illay]] |
[[qu:Allpa alkali q'illay]] |
||
[[ro:Metal alcalino-pământos]] |
[[ro:Metal alcalino-pământos]] |
||
Verzija na dan 13 septembar 2009 u 15:25
Zemnoalkalni metali su elementi IIA grupe periodnog sistema elemenata: berilijum, magnezijum, kalcijum, stroncijum, barijum i radijum. [1]
Zastupljenost
Zemnoalkalni metali u prirodi nikada ne dolaze u elementarnom stanju. Uvijek dolaze kao spojevi, u otopljenom stanju ili u mineralima. Najzastupljeniji su kalcijum i magnezijum. Magnezijum je zastupljen u morskoj vodi kao kation Mg2+. Zemnoalkalni metali su zastupljeni u Zemljinoj kori kao krečnjak (kalcijum karbonat CaCO3) i dolomit (smjesa kalcijum i magnezijum karbonata). Važan mineral kalcijuma je gips CaSO4·2H2O. Berilijum je zastupljen kao mineral beril Be3Al2(SiO3)6. Kristali berila se nazivaju smaragd i akvamarin.
Fizičke osobine
Zemnoalkalni metali imaju više tačke topljenja, veću gustoću i tvrdoću u odnosu na alkalne metale. Elektronska konfiguracija najvišeg nivoa zemnoalkalnih metala je ns2. Elektroni u zadnjem energetskom nivou lahko napuštaju atom i kreću se unutar metalne rešetke. Energija ionizacije zemnoalkalnih metala je niska, ali je nešto viša nego kod alkalnih metala. Zbog toga se zemnoalkalni metali teže oksidiraju nego alkalni metali.
Hemijske osobine
Alkalni metali se lahko oksidiraju. U spojevima dolaze u oksidacionom stanju +2. Spojevi kalcijuma, stroncijuma i barijuma imaju karakteristike ionskih spojeva. Spojevi berilijuma su kovalentni. Spojevi berilijuma sa halogenim elementima ne provode električnu struju u rastaljenom stanju, što ukazuje na njihov kovalentni karakter. Halogenidi ostalih elemenata u grupi su tipični ionski spojevi. Svi hidroksidi zemnoalkalnih metala su slabo topljivi u vodi.
Upotreba
Magnezijum oksid (MgO) se upotrebljava u proizvodnji papira i antacida. Kalcijum sulfat dihidrat je poznat kao gips. Suspenzija barijum sulfata se upotrebljava prilikom rentgenskog snimanja digestivnog trakta.
Vanjski linkovi
Reference
- ^ Brady, J.E., Holum, J.R.: Chemistry, John Wiley & Sons, 1993 ISBN 0-471-59979-4