Hromozom 6 (čovjek)

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži

Hromozom 6 је autozomni hromozom šesti po veličini u kariotipu čovjeka i pripada grupi C. Prema položaju centromere svrstava se u submetacentrične hromozome. Sastoji se od 183 miliona baznih parova DNK što predstavlja između 5,5 i 6% ukupne količine DNK u jedru. Sadrži 1557 mapiranih gena i 633 pseudogena.[1].

Mapirani geni i bolesti[uredi | uredi izvor]

Hromozom 6 sa obilježenim genskim lokusima

Geni locirani na hromozomu 6 izazivaju sljedeće bolesti i poremećaje:

  • urođena hiperplazija kore nadbubrega
  • bubrežna glikozurija
  • sklonost moždanoj malariji
  • hemolitička anemija
  • celijačna bolest
  • distrofija čepića i štapića
  • urođeno sljepilo Leber, tip 5
  • makularna distrofija, tip S. Karolina
  • teška gojaznost
  • insulin-zavisna šećerna bolest
  • urođena mišićna distrofija
  • progresivna artropatija djece
  • atrofija sudovnjače i mrežnjače
  • sklonost virusu HIV 1
  • mioklonična epilepsija, Lafora
  • karcinom dojke
  • hepatocelularni karcinom
  • serozni karcinom jajnika
  • mijeloidna/limfoidna leukemija
  • konjuktivitis
  • sklonost koronarnoj bolesti srca
  • xeroderma pigmentosum
  • argininemija
  • disleksija
  • anemija
  • pukotina lica i usne duplje
  • Salla bolest
  • gluhoća
  • makularna distrofija
  • Ehlers-Dunlos sindrom
  • OSMED sindrom
  • Rigerova anomalija
  • Stargartova bolest autozomno-dominantna forma
  • Aksenfelova anomalija i dr.


Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mungall, A. J. et al. 2003. The DNA sequence and analysis of human chromosome 6. Nature 25:805-811.