Adenilat ciklaza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Adenilat ciklaza
Identifikatori
EC broj 4.6.1.1
CAS broj 9012-42-4
baze podataka
IntEnz IntEnz pregled
BRENDA BRENDA odrednica
ExPASy NiceZyme pregled
KEGG KEGG odrednica
MetaCyc metabolički put
PRIAM profil
PDB strukture RCSB PDB PDBe PDBsum
Ontologija gena AmiGO / EGO
Adenilat ciklaza
Identifikatori
Symbol Lijaza / EC 4.6.1.1
Struktura adenilat ciklaze

Adenilat ciklaza (EC 4.6.1.1) ili adenilil ciklaza, adenil ciklaza, AC) je lijazni enzim i dio cAMP-zavisnog puta.[2][3][4][5][6]

Tipovi[uredi | uredi izvor]

Poznato je deset tipova sisarskih adenilat ciklaza:

Reakcija[uredi | uredi izvor]

Adenilat ciklaza katalizira pretvaranje adenozin trifosfata u 3',5'-ciklični AMP (cAMP) i pirofosfat.

Reakcija u kojoj adenilat ciklaza katalizira pretvaranje adenozin trifosfata u 3',5'-ciklični AMP.

Ciklični adenozin monofosfat (cAMP) je važna molekula u eukariotskoj transdukciji signala. On je takozvani sekundarni glasnik. Adenilat ciklaza može biti aktivirana ili inhibirana G proteinima, koji su spregnuti sa membranskim receptorima pa može dati odgovor na hormonske i druge stimuluse. Nakon aktivacije adenilat ciklaze, nastali cAMP djeluje kao sekundarni glasnik, interagujući sa drugim proteinima, uz njihovu regulaciju. To se odvija poput protein kinaze A i ciklični nukleotid kontroliranih ionskih kanala.[7]

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.pdb.org/pdb/static.do?p=education_discussion/molecule_of_the_month/pdb58_1.html title=RCSB Protein Data Bank : Molecule of the Month - G Proteins.
  2. ^ Lindhorst T. (2007): Essentials of carbohydrate chemistry and biochemistry. Wiley-VCH, ISBN 3527315284.
  3. ^ Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
  4. ^ Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park, ISBN 0-8053-5680-0.
  5. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  6. ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
  7. ^ Sodeman T. M.; Sodeman, William A. (1985). "Physiologic- and Adenylate Cyclase-Coupled Beta-Adrenergic Receptors". Sodeman's Pathologic physiology: mechanisms of disease. Philadelphia: Saunders. str. 143–145. 

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]