Jednostruka veza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Lewis struktura molekulskog vodika
Lewis struktura molekulskog vodika.
Ctrica označava jednostruku vezu između atoma.
Lewis struktura metana
Lewis struktura metana
Crtiva označava jednostruku vezu između atoma.
Lewis struktura  alkana
Lewis struktuta alkan<ve veze su jednostruke kovalentne.

Jednostruka veza je hemijska veza između dva atoma, koja uključuje dvije valencije elektrona. To znači da atomi dijele jedan par elektrona, u obliku međusobne veze.[1] Dakle, jednostruka je vrsta kovalentne veze.

Kada su zajednički, svaki od dva uključena elektrona više nisu u jednoj orbitali, u kojoj su nastali. Umjesto toga, oba elektrona nalaze se svo vrijeme u jedanoj od orbitala koje se preklapaju u procesu vezanja. Kao Lewis struktura, jednostruka veza se označava kao A:A ili A–A, gdje A predstavlja dati element. U prvoj izvedbi, svaka tačka predstavlja zajednički elektron, a u drugoj, crtica () predstavlja znak da oba elektrona dijele jednostruku vezu. [2][3] Kovalentna veza može biti dvostruka ili trostruka veza. Jednostruka veza je slabija i od dvostruke i do trostrukue veze. Ova razlika u snazi se može objasniti ispitivanjem komponenti veza od koje čine svaku od ovih tipova kovalentne veze.

Obično, jednostruka veza je sigma veza. Izuzetak je dijagram diborne veze, koja je pi veza. Nasuprot tome, dvostruka veza sastoji se od jedne sigma i jedne pi veze, a trostruka veza se sastoji od jedne sigma i dvije pi veze. Broj komponenta obveznica je ono što određuje disparitet snagu. Razumljivo je da je jedan obveznica je najslabija od tri jer se sastoji od samo sigma veza, a dvostruka ili trostruka veza se sastoji ne samo od ove vrste komponenti veza, već najmanje i jedne dodatne veze.

Jedsnostruka veza ima kapacitet rotacije, što nemaju dvostruke ili trostruke veze. Struktura pi veza ne dozvoljava rotaciju (barem ne na 298 K), tako da se dvostruka i trostruka veza, koje sadrže pi veze se održavaju zbog ovog svojstva. Sigma veza nije toliko ograničena, a jednostruka veza je u stanju da rotira pomoću sigma veze kao ose rotacije.

Drugi odnos tih svojstava može biti u dužini veza. Jednostruke veze su tri najduža tri tipa kovalentne veze kao međuatomske privlačnosti je veća u druga dva tipa, dvostruke i trostruke. Povećanje komponenta veze je razlog poverćanja ovog privlačenja, ako dijele više elektrona vezanih atoma.[4][5][6]

Jednostruke veze su česte u diatomskim molekulama. Primjeri ove upotrebe jednostrukih veza uključuju H2, F2 i HCl.

Ovakve veze su također vide u molekulama koje se sastoje od više od dva atoma. Primjeri ove upotrebe jednostrukih veza uključuju:

  • obje veze u H2O;
  • sve četiri veze u CH4.

Jednostruke veze se čak pojavljuju u kompleksnim molekulama, kao što su ugljikovodici koji su veći od metana. Tip kovalentnih veza u ugljikovodicima je izuzetno važan u nomenklaturi ovih molekula. Ugljikovodici koji sadrže samo jednostruke veze nazivaju se alkani. Imena specifičnih molekula koje pripadaju toj grupi su sa sufiksom -an, a primjeri uključuju etan, 2-metilbutan i ciklopentan.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "covalent bonding - single bonds". Chemguide.co.uk. 
  2. ^ Atkins P., de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-8759-8. 
  3. ^ Whitten K.W., Gailey K. D., Davis R. E. (1992). General chemistry, 4th Ed. Philadelphia: Saunders College Publishing. ISBN 0-03-072373-6. 
  4. ^ Petrucci R. H., Harwood W. S., Herring F. G. (2002). General Chemistry, 8th Ed. New York: Prentice-Hall. ISBN 0-13-014329-4. 
  5. ^ Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0. 
  6. ^ Weast R. C., Ed. (1990). CRC Handbook of chemistry and physics. Boca Raton: Chemical Rubber Publishing Company. ISBN 0-8493-0470-9. 

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]