Dvovodična veza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Dvovodično vezanje je evidentno u bliskim H---H kontaktima među kristaliranim anionina vode i borohidridnih soli NaBH4(H2O)2.[1]
Dvovodično vezanjeizmeđu hidroksipiridina i hidridnog liganda u kompleksu iridija

Divodikova veza – u hemiji – je vrsta vodikove veze, sa interakcijom između veze metalnog hidrida i OH ili NH grupe, ili pakm newkoh drugog protonskog donora. Sa van der Valsovim radijusom od 1,2 Å, atomi vodika se obično međusobno ne približavaju na rastojanja koja manja od 2,4 Å. Manja rastojanja od 1,8 Å, su, međutim, svojstvena divodikovim vezama.[2][3][4][5][6]

Borni hidridi[uredi | uredi izvor]

Jedan od prvoopisanih primjera ove pojave otkrili su Braun i Heseltin.[7] Uočili su to po intenzivnoj apsorpciji u IR opsezima spektroskopije, na 3.300 i 3.210 cm−1 rastvora (CH3)2NHBH3. Opseg više energije pripada normalnoj N−H vibraciji, dok za niže energije potiče od iste veze koja je u interakciji sa B−H. Nakon rastvaranja, 3.300 cm−1 opseg povećava intenzivnost, a 3.210 cm−1 opseg se smanjuje, kao posljedica intermolekulskih asocijacija.

Zanimanje za divodično vezanje je oživio nakon kristalografske karakterizacije molekula H3NBH3. U toj molekuli, koja je kao ona koju su posmatrali Braun i Hazeltin, atomi vodika na dušiku imaju djelimično pozitivno naelektrisanje: Hδ+, a atomi vodika na boru djelimično negativno naelektrisanje: Hδ−.[8] Novonastalo B−H...H−N privlačenje stabilizuje molekule u čvrstom stanju. Nasuprot tomr, srodna supstanca etan (H3CCH3) je gasovit sa tačkom ključanja koja je niža od 285 °C. Budući učestvuju dva vodikova centra, interakcija se naziva divodična (dvovodična, dvovodikova) veza.

Smatra se da se ova veza formira, prije formiranja H2 u reakciji hidrida i protinske kiseline. Veoma kratke divodikove veze su uočene u NaBH4·2H2O sa H−H kontaktima od 1,79, 1,86 i 1,94 Å.[1]

Koordinacijska hemija[uredi | uredi izvor]

Smatra se da protonacija hidridnih kompleksa prelaznih metala općenito nastaje putem stvaranja divodikovih veza.[9] Ovaj vid H−H interakcija se razlikuje od H−H} vezanja u kompleksu prelaznih metala koji imaju divodikovu vezu sa metalom.[10][11]

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Custelcean, Radu; James E. Jackson (2001-07-01). "Dihydrogen Bonding: Structures, Energetics, and Dynamics". Chemical Reviews 101 (7): 1963–1980. PMID 11710237. doi:10.1021/cr000021b. 
  2. ^ Atkins P., de Paula J. (2006). Physical chemistry, 8th Ed. San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-8759-8. 
  3. ^ Whitten K.W., Gailey K. D. and Davis R. E. (1992). General chemistry, 4th Ed. Philadelphia: Saunders College Publishing. ISBN 0-03-072373-6. 
  4. ^ Petrucci R. H., Harwood W. S., Herring F. G. (2002). General Chemistry, 8th Ed. New York: Prentice-Hall. ISBN 0-13-014329-4. 
  5. ^ Laidler K. J. (1978). Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings. Menlo Park. ISBN 0-8053-5680-0. 
  6. ^ Weast R. C., Ed. (1990). CRC Handbook of chemistry and physics. Boca Raton: Chemical Rubber Publishing Company. ISBN 0-8493-0470-9. 
  7. ^ Brown, M. P.; R. W. Heseltine (1968). "Co-ordinated BH3 as a proton acceptor group in hydrogen bonding". Chemical Communications (London) (23): 1551–1552. doi:10.1039/C19680001551. 
  8. ^ Crabtree, Robert H.; Per E. M. Siegbahn, Odile Eisenstein, Arnold L. Rheingold, Thomas F. Koetzle (1996-01-01). "A New Intermolecular Interaction: Unconventional Hydrogen Bonds with Element−Hydride Bonds as Proton Acceptor". Accounts of Chemical Research 29 (7): 348–354. PMID 19904922. doi:10.1021/ar950150s. 
  9. ^ Natalia V. Belkova, Elena S. Shubina, and Lina M. Epstein "Diverse World of Unconventional Hydrogen Bonds" Acc. Chem. Res., 2005, vol. 38, pp 624–631 doi:10.1021/ar040006j
  10. ^ Kubas, Gregory J. (31. 8. 2001.). Metal Dihydrogen and -Bond Complexes - Structure, Theory, and Reactivity (1 iz.). Springer. ISBN 0-306-46465-9. 
  11. ^ Bakhmutov, Vladimir. I. (2008). Dihydrogen bonds: Principles, Experiments and Applications. Hoboken, Nj,: John Wiley & Sons, Inc. ISBN 9780470180969. 

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]