Lev Landau
| Lev Landau | |
|---|---|
 | |
| Rođenje | 22. januar 1908. |
| Akademski savjetnici | Niels Bohr |
| Istaknuti studenti | Alexei Alexeyevich Abrikosov Aleksandr Ilyich Akhiezer Igor Ekhielevich Dzyaloshinskii Lev Gor'kov Isaak Markovich Khalatnikov |
| Istaknute nagrade | Stalin Prize (1946) Max Planck Medal (1960) Fritz London Memorial Prize (1960) Nobel Prize in Physics (1962) |
Lev Davidovič Landau ( ruski: Лев Дави́дович Ланда́у ; 22. januara 1908. – 1. aprila 1968.) bio je sovjetsko - azerbejdžanski fizičar koji je dao fundamentalni doprinos mnogim oblastima teorijske fizike.[1]
Njegova dostignuća uključuju nezavisno zajedničko otkriće metode matrice gustoće [2][3] u kvantnoj mehanici (zajedno sa Johnom von Neumannom), kvantno mehaničku teoriju dijamagnetizma, teoriju superfluidnosti, teoriju faznih prelaza drugog reda, Ginzburg–Landau teorija superprovodljivosti, teorija Fermijevih tekućina, objašnjenje Landauovog prigušenja u fizici plazme, Landauov pol u kvantnoj elektrodinamici, dvokomponentna teorija neutrina i Landauove jednadžbe za singularnosti S matrice.[4] Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1962. godine za razvoj matematičke teorije superfluidnosti koja objašnjava svojstva tečnog helijuma II na temperaturi ispod 2,17 ( −270,98 ).[5]
Od 1937. do 1962. godine, Landau je bio šef Teoretskog odjeljenja na Institutu za fizičke probleme .[6]
27. aprila 1938. Landau je uhapšen zbog letka koji je upoređivao staljinizam s njemačkim nacizmom i italijanskim fašizmom .[7][8] Držao se u zatvoru NKVD Lubjanka do puštanja na slobodu, 29. aprila 1939., nakon što je Pjotr Kapica, eksperimentalni fizičar niskih temperatura i osnivač i šef instituta, napisao pismo Josifu Staljinu u kojem je lično garantovao za Landauovo ponašanje i zaprijetio da će napustiti institut ako Landau ne bude pušten. Nakon njegovog oslobađanja, Landau je otkrio kako objasniti Kapitsinu superfluidnost koristeći zvučne valove, ili fonone, i novu ekscitaciju zvanu roton.[7]
Landau je predvodio tim matematičara koji su podržavali razvoj sovjetske atomske i hidrogenske bombe. Izračunao je dinamiku prve sovjetske termonuklearne bombe, uključujući predviđanje prinosa . Za ovaj rad Landau je dobio Staljinovu nagradu 1949. i 1953. godine, a 1954. godine dobio je titulu „ Heroja socijalističkog rada [7] .
Landauovi učenici su bili Lev Pitaevskii, Aleksej Abrikosov, Aleksandar Akhiezer, Igor Dzyaloshinskii, Evgenij Lifshitz, Lev Gor'kov, Isaak Khalatnikov, Roald Sagdeev i Isaak Pomeranchuk .
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Rosen, Joe (2009). Encyclopedia of Physics. Facts on File. str. 177. ISBN 9781438110134.
- ^ Lev Landau (1927). "Das Dämpfungsproblem in der Wellenmechanik (The Damping Problem in Wave Mechanics)". Zeitschrift für Physik. 45 (5–6): 430–441. Bibcode:1927ZPhy...45..430L. doi:10.1007/bf01343064. English translation reprinted in: D. Ter Haar, ured. (1965). Collected papers of L.D. Landau. Oxford: Pergamon Press.
- ^ Schlüter, Michael; Lu Jeu Sham (1982). "Density functional theory". Physics Today. 35 (2): 36. Bibcode:1982PhT....35b..36S. doi:10.1063/1.2914933. Arhivirano s originala, 15. 4. 2013.
- ^ Shifman, M., ured. (2013). Under the Spell of Landau: When Theoretical Physics was Shaping Destinies. World Scientific. doi:10.1142/8641. ISBN 978-981-4436-56-4.
- ^ Kapitza, P. L.; Lifshitz, E. M. (1969). "Lev Davydovitch Landau 1908–1968". Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 15: 140–158. doi:10.1098/rsbm.1969.0007.
- ^ Dorozynsk, Alexander (1965). The Man They Wouldn't Let Die.
- ^ a b c Gorelik, Gennady (august 1997). "The Top-Secret Life of Lev Landau". Scientific American. 277 (2): 72–77. Bibcode:1997SciAm.277b..72G. doi:10.1038/scientificamerican0897-72. JSTOR 24995874. Arhivirano s originala, 18. 6. 2018. Pristupljeno 18. 6. 2018.
- ^ Музей-кабинет Петра Леонидовича Капицы (Peter Kapitza Memorial Museum-Study), Академик Капица: Биографический очерк (a biographical sketch of Academician Kapitza).