Telomeraza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ilustracija telomeraze

Telomeraza je jedan od ribonukleoproteina. Ovaj enzim dodaje ponavljajuće DNK sekvence (TTAGGG kod svih kičmenjaka) na 3' kraja lanca DNK. Telomerne regije se nalaze na krajevima eukariotskih hromosoma. Ta ponavljajuća sekvenca nukleotida sadrži nekodirajuću DNK, koja inhibira gubitak važnih DNK segmenata sa hromosomskih krajeva. Pri svakom udvostručavanju hromosoma, gubi se samo 100–200 nukleotida, što ne izaziva oštećenja DNK.[1][2][3]

Telomeraza je reverzna transkriptaza koja nosi svoju sopstvenu molekulu RNK. Koristi se kao šablon pri elongaciji telomera, koji se skraćuju nakon svakog replikacijskog ciklusa.

Postojanje kompenzacijskih mehanizama za skraćivanje telomera je prvi uočio sovjetski biolog Aleksej Olovnikov 1973.[4] On je takođe predložio telomernu hipotezu starenja i povezanost telomera sa kancerom. Telomerazu su otkrili Kerol Grajder i Elizabet Blekbern 1984. kod trepljara Tetrahymena.[5] Zajedno sa Džekom Šostakom, Grajder i Blekbern su nagrađeni za ovo otkriće Nobelovom nagradom za fiziologiju i medicinu, 2009.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
  2. ^ Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.
  3. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  4. ^ Olovnikov AM (September 1973). "A theory of marginotomy. The incomplete copying of template margin in enzymic synthesis of polynucleotides and biological significance of the phenomenon". J. Theor. Biol. 41 (1): 181–90. PMID 4754905. doi:10.1016/0022-5193(73)90198-7. 
  5. ^ Greider CW, Blackburn EH (December 1985). "Identification of a specific telomere terminal transferase activity in Tetrahymena extracts". Cell 43 (2 Pt 1): 405–13. PMID 3907856. doi:10.1016/0092-8674(85)90170-9. 
  6. ^ http://nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/2009/press.html, The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2009, The Nobel Foundation.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]