Alifatski spoj

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Aciklični alifatski spoj (butan)
Ciklični alifatski, nearomatski spoj (ciklobutan)

Alifatski spojevi grč. aleifar = mast. ulje) – u organskoj hemiji – su jedna od dvije velike klase ugljikovodika (spojeva koji se sastoje samo od ugljika i vodika). Druga su aromatski ugljikovodici. Na osnovu toga, alifatski se nazivaju i nearomatskim ugljikovodicima.[1][2]

Alifatski spojevi mogu biti cillični; međutim, ugljikovodici sa konjugiranim pi-sistemima koji se ponašaju po Hückelovom pravilu, umjesto toga, smatraju se aromatskim. Alifatici mogu biti zasićeni, poput heksana ili nezasićeni, poput heksena i heksina. Spoj sa otvorenim lancem (bilo ravan ili razgranat) ne sadrže nikakve prstenove i stoga su alifatski.

Struktura[uredi | uredi izvor]

U alifatskim spojevima, atomi ugljika su spojeni u pravim ili razgranatim lancima ili u nearomatskim prstenovima (u tom slučaju se nazivaju aliciklični spojevi). Ovi spojevi mogu biti zasićeni, kada sadrže samo jednostruke veze (alkani), ili nezasićeni, sa dvostrukim (alkeni) ili trostrukim vezama (alkini). Pored vodika, drugi elementi mogu biti vezani za atome ugljika, obično kisik, dušik, sumpor ili hlor.

Najjednostavniji alifatski spoj je metan (CH4). Alifatici uključuju alkane (npr. parafinske ugljovodonike), alkene (npr. etilen) i alkine (npr. acetilen). Masne kiseline se sastoje od nerazgranatog alifatskog repa vezanog za karboksilnu grupu.

Obilježja[uredi | uredi izvor]

Većina alifaskiih spojeva je zapaljiva. Ugljikovodici se koriste kao goriva, npr. metan u Bunzenovom plameniku, tečni prirodni gas i acetilen pri zavarivanju.

Primeri[uredi | uredi izvor]

Najvažnije grupe alifatskih spojeva su:

  • n, izo- i ciklo-alkani (zasićeni ugljikovodici)
  • n, izo- i ciklo-alkeni i -alkini (nezasićeni ugljikovodici).

Značajni primeri niskomolekulskih alifatskih spojeva, u slijedećem popisu , sortirani su po broju atoma ugljika:

Formula Ime CAS -broj Strukturna formula Hemijska klasifikacija
CH4 Metan 74-82-8 Methane-2D-stereo.svg Alkan
C2H2 Acetilen 74-86-2 Ethyne-2D-flat.png Alkin
C2H4 Eten 74-85-1 Ethene structural.svg Alken
C2H6 Etan 74-84-0 Ethan Lewis.svg Alkan
C3H4 Propin 74-99-7 Propyne-2D-flat.png Alkin
C3H6 Propen - Propen21.PNG Alken
C3H8 Propan - Propane-2D-flat.png Alkan
C4H6 1,2-Butadien 590-19-2 Buta-1,2-dien.svg Dien
C4H6 1-Butin - Ethylacetylene.png Alkin
C4H8 Buten - e.g. Buten21.PNG Alken
C4H10 Butan - Butane-2D-flat.png Alkan
C6H10 Cikloheksen 110-83-8 Cyclohexen - Cyclohexene.svg Cikloalken
C5H12 N -Pentan 109-66-0 Pentan Skelett.svg Alkan
C7H14 Cikloheptan 291-64-5 Cycloheptane.svg Cikloalkan
C7H14 Metilcikloheksan 108-87-2 Methylcyclohexane.png Cikloheksan
C8H8 Kuban 277-10-1 Cuban.svg Ciklobutan
C9H20 Nonan 111-84-2 Nonan Skelett.svg Alkan
C10H12 Diciklopentadien 77-73-6 Di-Cyclopentadien ENDO & EXO.png Dien, Cikloalken
C10H16 Felandren 99-83-2 Alpha-phellandren.pngBeta-phellandren.png Terpen, Dien Cikloalken
C10H16 α-Terpinen 99-86-5 Alpha-Terpinene.svg Terpen, Cikloalken, Dien
C10H16 Limonen 5989-27-5 (R)-Limonen.svg(S)-Limonen.svg Terpen, Dien, Cikloalken
C11H24 Undekan 1120-21-4 Undecan Skelett.svg Alkan
C30H50 Skvalen 111-02-4 Squalene.svg Terpen, Polien
C2nH4n Polietilen 9002-88-4 Polyethylene-repeat-2D-flat.png Alkan

(CAS registarski broj koji je prikazan za neka od jedinjenja je zaštitni znak Američkog hemijskog društva.)

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Cicolella, A. (2008). Les composés organiques volatils (COV): définition, classification et propriétés. Revue des Maladies Respiratoires, 25(2), 155-163
  2. ^ http://www.iupac.org/publications/pac/1995/pdf/6708x1307.pdf (page 7, aliphatic compounds)

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]