Idi na sadržaj

Aminoacil-tRNK sintetaza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Kristalna struktura kompleksa cisteinil-tRNK sintetaze sa binarnim cotRNKCys

Definicija

[uredi | uredi izvor]

Aminoacil tRNK sintetaza ('aaRS) je enzim koji privezuje odgovarajuću aminokiselinu na njenu tRNK. Također katalizira esterifikaciju određenih srodnih aminokiselina ili njenih prethodnica jednog od svih svojih kompatibilnih srodnih tRNK formirajući aminoacil-tRNK.

To se ponekad naziva "punjenje" ili "učitavanje" tRNK aminokiselinama. Kada se tRNK optereti, može ribosomu prenijeti aminokiselinu na sve veći nastajući peptid, u skladu sa genetičkim kodom. Aminoacil tRNK stoga ima važnu ulogu u translaciji DNK – ekspresiji gena u stvaranju proteina.[1][2]

Mehanizam

[uredi | uredi izvor]

Sintetaze prvo vežu adenozin trifosfat (ATP) i odgovarajuću aminokiselinu (ili njen prekursor) da se formira aminoacil-adenilat, oslobađajući anorganski pirofosfat (PPi). Adenilat-AARS kompleks onda vezuje odgovarajuću molekulu,tRNK i aminokiselina prelazi iz AA-AMP na 2'- ili 3'-OH prošlog tRNK nukleotida (A76) ili na 3'-kraj.

Mehanizam se muže sumirati u slijedećoj seriji reakcija:

  1. aminokiselina + ATP → aminoacil-AMP + PPi
  2. aminoacil-AMP + tRNK → aminoacil-tRNK + AMP.

Sumirajući obje reakcije, sveukupna je slijedeća: aminokiselina + tRNK + ATP → aminoacil-tRNK + AMP + PPi.

Kombinacija ove tri reakcije daje: aminokiselina + tRNK + ATP + H20 → aminoacil-tRNK + AMP + PPi. Neke sintetaze također posreduje u korekturnoj reakciju kako bi se osigurala visoka vjernost tRNK punjenja; Ako se utvrdi da ae tRNK nepropisno puni, odnosno prihvata neodgovarajuću aminokiselinu, veza aminoacil-tRNK bude hidrolizirana.[3][4][5]

Također pogledajte

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Kornberg A. (1989): For the love of enzymes – The Odyssay of a biochemist. Harvard University Press, Cambridge (Mass.), London,ISBN 0-674-30775-5, ISBN 0-674-30776-3.
  2. ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
  3. ^ Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.
  4. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
  5. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.

Vanjski linkovi

[uredi | uredi izvor]