Budoš

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Tvrđava Budoš u razvijenom srednjem vijeku pripadala je bosanskom vlastelinskom rodu Kosače. Ostaci tvrđave Budoš nalaze se na nepristupačnoj kamenoj glavici na planini Budoš kod Nikšića u Crnoj Gori. To je mali tvrđavski kompleks zidan od lomljenog kamena u krečnom malteru sa jednom isturenom kulom na jugozapadnoj strani. Sa tvrđave Budoš najbolji je pogled prema Nikšićkom polju. Svrha tvrđave je zaštita putne komunikacije koja je vodila iz Nikšića prema Ostrogu. [1]

Budoš se spominje u poveljama za Stjepana Vukčića Kosaču Fridriha III iz 1448. (castrum Budos) i Alfonsa Aragonskog iz 1454. godine (civitate Budoscum cum castris et pertinentiis suis). [2] Pred smrt herceg Stjepan Vukčić Kosača je Budoš ustupio sinu Vladislavu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Marko Vego, Naselja srednjevjekovne bosanske države, Svjetlost, Sarajevo 1957, 23; Павле Мијовић – Мирко Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, Археолошки институт Београд – Музеј Улцињ, Посебна издања 13, Београд - Улцињ 1975, 105-106.
  2. ^ Михаило Динић, Земље херцега Светога Саве, Глас Српске академије наука и уметности 182, Београд 1940, 177.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Marko Vego, Naselja srednjevjekovne bosanske države, Svjetlost, Sarajevo 1957.
  • Pavle MijovićMirko Kovačević, Градови и утврђења у Црној Гори, Археолошки институт Београд – Музеј Улцињ, Посебна издања 13, Београд - Улцињ 1975.
  • Mihailo Dinić, Земље херцега Светога Саве, Глас Српске академије наука и уметности 182, Београд 1940.