Bosanci

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Bosanci
Босанци
Portrait of Catherine of St Sava (1425-1478).jpg Ivan franjo jukic.jpg
Kapetan Husein Gradascevic big.jpg Mirza Teletovic Nets.jpg Aleksa Santic.JPG
Dzemo-bijedic.gif AlijaIzetbegovic1.jpg Dino Merlin (2011).jpg
Značajno stanovništvo u
Flag of Bosnia and Herzegovina.svg Bosna i Hercegovina
Jezik
bosanski, hrvatski, srpski
Vjera
islam, pravoslavlje, katoličanstvo, ateizam

Bosanci je ime za stanovnike Bosne i Hercegovine ili za osobe koje su porijeklom iz Bosne i Hercegovine. Kao Bosanci (i Hercegovci) se u kolokvijalnom govoru smatraju državljani Bosne i Hercegovine, koji nacionalno pripadaju jednom od tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine (Bošnjaci, Srbi i Hrvati). U drugim državama bivše SFRJ, izraz Bosanci se koristi za osobe čije porijeklo ili mjesto rođenja se nalazi u Bosni i Hercegovini. Po zvaničnim podacima iz popisa stanovništva u Crnoj Gori je moguće izjašnjavanje kao Bosanac.[1]

Bosanci nisu samo one osobe koje smatraju Bosnu i Hercegovinu svojom domovinom (nego i oni koji imaju njeno državljanstvo ili su rođeni u BiH). Naziv Bosanci je glavni pojam za pripadnike stanovnika zemlje (tj. državljane) Bosne i Hercegovine, što po etničkom opredjeljenju može da uključuje svaku etničku grupu/narod, konstitutivne narode BiH: Bošnjake, Srbe i Hrvate, te druge ljude ne u samoj Bosni, već i u inostranstvu, pod uslovom da su rođeni u BiH, tj. da im je nacionalnost bosanskohercegovačka (Bosanac i Hercegovac).

Ime se odnosi na sve državljane Bosne i Hercegovine, pripadnike zemlje Bosne i Hercegovine, bez obzira na regionalnu, vjersku ili etničku/narodnu pripadnost.

Mnogi građani Bosne i Hercegovine se nazivaju Bosancima uglavnom u nezvaničnom govoru te tamo gdje je takvo opredjeljenje prihvaćeno kao zvanično (u većini inostranih država). Neki se čak izjašnjavaju samo kao Bosanci i često kad ne žele izraziti svoju etničku pripadnost, ili ako potječu iz miješanog braka. Neki od primjera ljudi koji se izjašnjavaju tako su: Sergej Barbarez, Branko Đurić, Josip Katalinski i Danis Tanović.

Autohtoni Bosanci imaju južnoslavensko porijeklo, a po novoj državnoj definiciji, Bosanac može biti svako ko ima državljanstvo države Bosne i Hercegovine. Time je riječ Bosanac uveliko postala sinonim za sveobuhvatni nacionalni naziv za lokalno stanovništvo Bosanci i Hercegovci. To uključuje (ali nije ograničeno i na) pripadnike konstitutivnih etničkih/narodnih grupa u Bosni i Hercegovini: Bošnjaka, bosanskih Srba i bosanskih Hrvata. Oni koji žive u manjoj geografskoj regiji Hercegovine se radije izjašnjavaju samo kao Hercegovci u lokaliziranom, regionalnom smislu.

Etničke manjine na ovom području, kao što su Jevreji (Židovi), Romi, Albanci, Crnogorci i drugi, mogu uzeti u obzir pridjev bosanski kao promjenu njihove etničnosti (npr. bosanski Jevreji) da bi se naznačilo mjesto življenja.

Osim toga, znatan broj stanovnika u Bosni i Hercegovini vjeruje da termin Bosanci daje ime onim ljudima koji čine određenu grupu (kulturni identitet) ili etničku grupu.


Historija[uredi | uredi izvor]

Najraniji zapisi[uredi | uredi izvor]

Najraniji kulturni i jezički korijeni bosanske historije mogu se pratiti unatrag do Seobe naroda u ranom Srednjem vijeku. U to vrijeme, Slaveni iz Jugoistočne Evrope su izvršili invaziju na Istočno Rimsko carstvo i naselili se na Balkanski poluotok. Tamo su se pomiješali s autohtonim paleo-balkanskim narodima, poznatijim kao Iliri. Iz haosa tzv. Mračnog doba (Srednji vijek), od 800. godine nove ere, Slaveni su počeli osnivati rane kneževine. Kako su se kneževine širile, oni su pripajali i druga slavenska plemena i teritorije, a kasnije su se razvili u centralizovane kraljevine.

U Bosni nije bilo istaknutih slavenskih plemena, a nezavisna Bosanska država se neće uspostaviti sve do srednjeg vijeka.

Prije toga, srž bosanskih zemalja (između rijeka Drine i Bosne) je bila u skoro stalnom stanju borbe između Bizantijaca, Srba, Hrvata, Bugara i Mađara. U 12. vijeku Bosanska država se počinje uzdizati stvarajući nezavisnu religijsku zajednicu. Razvija se u moćno Bosansko kraljevstvo u 14. vijeku, a naziv Bošnjani je bio korišten za opisivanje stanovnika Kraljevstva. Pretpostavlja se da je to bio regionalni naziv koji potječe od naziva rijeke Bosne, koja teče kroz srce Bosanskog kraljevstva. Prije raspada Rimskog carstva, rijeka se zvala Bosona po autohtonim Ilirima, a neki naučnici nagađaju da je ime Bosna izvedeno iz tog pojma.

Srednji vijek[uredi | uredi izvor]

Teritorijalno širenje Bosanskog kraljevstva u Srednjem vijeku

U srednjovjekovnoj Bosni, njeni stanovnici su imenovani kao Bosanci i Bošnjani (Bossinensis, Bossnenses-Bossinensium, Bossignanus-Bosignanis, Bosignani, Bošnjani) o čemu ima više primjera u pisanim izvorima 14 i 15. vijeka: 1389,[2] 1390,[3] 1391,[4] 1400,[5] 1404,[6] 1407,[7] 1412,[8] 1419,[9] 1421,[10] 1422,[11] 1427,[12] 1428,[13] 1430,[14] 1436,[15] 1438,[16] 1440,[17] 1441,[18] 1449,[19] 1465,[20] 1477.[21] Jezik Bosanaca/Bošnjana je bosanski jezik. Trećega jula 1436. godine u dva ugovora spominje se izrijekom bosanski jezik (Dokumenti iz arhiva u Kotoru). U prvom ugovoru: vocatam lingua bosinensi Dieuena[22] (bosanskim jezikom nazvanu Djevena) [23], u drugom ugovoru: vocatam lingua bosinensi Vladiça [24] (bosanskim jezikom zvanu Vladika) [25].

Osmanlijsko doba[uredi | uredi izvor]

Kako su vijekovi prolazili, Bosansko kraljevstvo je polahko počelo slabiti. Postalo je lomljivo usljed povećanih političkih i vjerskih podjela. Do tada, Osmanlije su već stekli uporište na balkanskom poluostrvu. Porazom Srba u Kosovskoj bici i širenjem prema zapadu, Turci na kraju osvajaju cijelu Bosnu i dijelove susjedne Hrvatske. Teritorija koja je djelimično pripadala srednjovjekovnom Kraljevstvu Hrvatske, a dijelom Bosanskom kraljevstvu ostala je pod osmanlijskom vlašću vijekovima, toliko dugo da je počinju nazivati turska Hrvatska (kasnije: Bosanska Krajina).

Ovakvi razvoji mijenjaju bosansku historiju, kao i to da mnogi stanovnici počinju primati islam, čineći da složeni bosanski etno-religijski identitet postane još složeniji. Crkva bosanska nestaje, iako su okolnosti oko njenog pada bili raspravljani koliko i definiranje njene prirode i početaka. Neki historičari tvrde da su bosanski krstjani počeli masovno prelaziti na islam, tražeći utočište od katoličkog i pravoslavnog progona. Drugi tvrde da je Crkva bosanska prestala djelovati mnoge decenije prije turskih osvajanja. U svakom slučaju, autohtono i različito društvo slavenskih muslimana se razvilo među Bosancima pod osmanlijskom vlašću, koje brzo postaje dominantno. Do ranih 1600-tih, otprilike dvije trećine bosanskog stanovništva je bilo muslimansko.[26]

Austro-ugarsko doba[uredi | uredi izvor]

Bosanci za vrijeme austro-ugarske okupacije Bosne i Hercegovine

Za vrijeme austro-ugarske okupacije Bosne i Hercegovine u periodu 18781918. g., Benjámin Kállay, zajednički ministar finansija Carstva i administrator Bosne sa sjedištem u Beču, promovira Bošnjaštvo, politiku koja ima za cilj da kod ljudi u BiH probudi "osjećaj da oni pripadaju velikoj i moćnoj naciji".[27] Politika je zagovarala ideale o pluralističkoj i multikonfesionalnoj bosanskoj naciji, a Bosance je vidjela u budućnosti kako "govore bosanski jezik i podijeljeni su u tri religije sa podjednakim pravima".[28][29] Tadašnja politika je pokušala izolirati Bosnu i Hercegovinu od njenih iredentističkih susjeda iz (Pravoslavne crkve u Srbiji, Katoličke crkve u Hrvatskoj i muslimana iz Osmanlijskog carstva). Carstvo je pokušavalo da obeshrabri koncept hrvatskog ili srpskog nacionalizma, koji se proširio u bosanskohercegovačkim katoličkim i pravoslavnim zajednicama iz susjedne Hrvatske i Srbije sredinom 19. vijeka.[29] Hrvati i Srbi koji su se protivili imperijalnoj politici i identificirali se sa nacionalističkim idejama, su ignorisali tvrdnje o bosanskoj naciji i umjesto toga ubrajali bosanske muslimane kao dio svojih nacija, koncept koji je odbacivan od većine bosanskih muslimana.[30][31] Nakon smrti Kállaya, politika biva zapuštena. Do druge polovine 1910-ih, nacionalizam je postao sastavni faktor bosanske politike, sa nacionalnim političkim partijama koje su odgovarale trima grupama koje su dominirale izborima.[29]

Naučnici iz SAD-a, Robert J. Donia i John V.A. Fine, su zaključili sljedeće:

Bosanski identitet kao bosanski – čak i ako se izvorno odnosio na svoje geografsko porijeklo ili državno članstvo – ima korijene koji sežu mnogo vijekova unazad, dok klasificiranje bilo kojeg kršćanina Bosanca kao "Srbin" ili "Hrvat" seže jedva jedan vijek unazad. Ideja da postoje bosanski Muslimani u "narodnom" (ne u vjerskom) smislu je još novija.

Robert J. Donia i John V.A. Fine, isječak iz njihove knjige "Bosnia and Herzegovina: A Tradition Betrayed" (u prijevodu: "Bosna i Hercegovina: Iznevjerena tradicija")[32]

Doba Jugoslavije[uredi | uredi izvor]

U periodu kada je Jugoslavija bila uspostavljena kao nacija, političkom scenom u Bosni i Hercegovini su preovladavali srpski i hrvatski politički stavovi. Niti jedan od ova dva termina, bosanski ili bošnjački, nije bio priznat da identifikuje ljude kao konstitutivni narod.[33][34] Shodno tome, bosanski muslimani, ili bilo ko ko se izjašnjavao da ima bosansku/bošnjačku narodnost, su bili svrstavani u jugoslavenskoj statistici stanovništva u kategoriji regionalne pripadnosti. Ova klasifikacija je korištena u posljednjem jugoslavenskom popisu stanovništva provedenom 1991. godine u Bosni i Hercegovini.

Klasifikacije popisa u bivšoj Jugoslaviji su često bile predmet političke manipulacije, jer je prebrojavanje stanovništva kritično za vlast svake grupe. U ustavnim amandmanima iz 1947. godine bosanski muslimani su zatražili opciju Bosanac. Međutim, za vrijeme popisa iz 1948. godine dobili su samo izbor da se mogu izjašnjavati kao etnički nedeklarirani Musliman, srpski Musliman ili hrvatski Musliman (velika većina je odabrala prvu opciju).[34] Prema popisu iz 1953.godine uvedena je kategorija "jugoslaven, etnički neopredjeljen", a velika većina onih koji su se vodili pod ovom kategorijom su bili bosanski muslimani.[34]

Prema popisu iz 1961. godine Bošnjaci ili bosanski muslimani su kategorizirani kao etnička grupa definirana kao jedna od muslimansko-etničkih pripadnosti, ali ne i kao jugoslavenski konstitutivni narod, uz Srbe i Hrvate. Četvrti kongres Bosanske partije iz 1964. godine je osigurao Bošnjacima pravo na samoopredjeljenje. Godine 1968. na sastanku Bosanskog centralnog komiteta, Bošnjaci su prihvaćeni kao poseban narod, iako se rukovodstvo odlučilo da ne koristi ime Bošnjak ili Bosanac.[34][35] Kao kompromisna opcija na popisu stanovništva iz 1971. godine uvedena je kao kategorija Musliman po narodnosti. To je službena kategorija za korištenje od strane Bošnjaka sve do konačnog jugoslavenskog popisa stanovništva iz 1991. godine.[34]

Moderna era[uredi | uredi izvor]

Godine 1990., naziv Bošnjaci je ponovo zamijenjen pojmom Musliman po narodnosti. To je dovelo do toga da ime Bošnjak ili čak i Musliman, bude nedavno (ponovno) skovano kao politički kompromis. Za vrijeme Osmanlijskog carstva, razlike među građanima (zbog potreba oporezivanja, vojnog roka itd.) su se bazirale prvenstveno na vjerskom identitetu pojedinca, koji je bio i ostao usko vezan za etničku pripadnost.

Religija[uredi | uredi izvor]

Džamija, katolička crkva i pravoslavna crkva u Bosanskoj Krupi

Bosanci su religiozni kao društvo baš kao što su i multietnični u istom smislu. Međutim, komponente religije i etničnosti nisu isključivo homogene i nezavisne jedna od druge.

Tone Bringa, autorica i antropologistkinja, za Bosnu i Bosance kaže:

"Niti bošnjački, niti hrvatski, niti srpski identitet nije moguće u potpunosti razumjeti uzimajući u obzir samo islam ili kršćanstvo, respektivno, nego se u obzir mora uzeti specifični bosanski kontekst koji je rezultirao zajedničkom historijom i lokalitetom među Bosancima kako islamskih, tako i kršćanskih pozadina."[36]

Prema Bringi, u Bosni postoji jedinstvena, trans-etnička kultura koja obuhvata svačiju etničku pripadnost i čini postojanje različitih vjera, uključujući kršćanstvo i islam sinergijski, tako da zavise jedno o drugom.[36]

Ipak, veliki broj Bosanaca je i sekularan (svjetovan). To je trend koji je ojačao nakon Drugog svjetskog rata u Bosni i Hercegovini, i sličan kao što je bio nekada u komunističkom političkom sistemu Sovjetskog Saveza u kojem su odbacili tradicionalne organizirane religije.

Samoizjašnjavanje[uredi | uredi izvor]

U anketi koju je 2007. godine provela Razvojna mreža Ujedinjenih nacija (UNDP), 57% onih koji su ispitani su se prvenstveno izjašnjavali po etničkoj pripadnosti, dok se 43% ispitanika izjasnilo samo da su državljani Bosne i Hercegovine (Bosanci). Pored toga, 75% ljudi koji su bili anketirani je odgovorilo pozitivno na sljedeće pitanje: "Pored izjašnjavanja o sebi kao Bošnjaku, Hrvatu ili Srbinu, da li se smatrate i građaninom cijele Bosne i Hercegovine?". U istoj anketi, 43% je reklo da se osjećaju kao građanin Bosne i Hercegovine (Bosanac) u smislu primarnog identiteta, 14% se izjasnilo pripadnicima određenih etničkih ili vjerskih grupa, dok je 41% odabralo dvojni identitet.[37][38]

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zvanični rezultati popisa na web stranici Zavoda za statistiku Crne Gore
  2. ^ „Ego Ratchus Comenouich de Bosna confiteor quod quandam meam ancillam seu sreuam nomine Agnetem etatis annorum XIIII vel circa de genere Bossinensium, confitentem sponte esse servam meam in presentia notarii et testium infrascriptorum, dedi, vendidi et tradi ser Johannutio de Presto Angelo de Siragusio, presenti, ementi et recipienti dictam seruam pro pretio ducatorum XV auri, quos ego Ratchus confiteor habuisse et recepisse et tegnisse pro integra et completa solutione dicte vendictionis dicte serue. Ser Petrus de Saracha judex et ser Stephanus de Lucaris testis” (07.11. 1389.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Diversa Notariae, Svezak X, Folija 76 verso; „Ego quidem Bogaueç Vochoeuich Bossinensis de Souisochi confiteor quod sponte et ex certa scientia dedi, vendidi et tradidi magistro Johanni condam magistri Marchi de Papia unum meum seruum puerulum etatis annorum nouem vel circha nomine Milcho de genere et nactione Bossinensium, pro precio ducatorum auri quatuor, quos confiteor integre recepisse” (09.11. 1389.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Diversa Notariae, Svezak X, Folija 77.
  3. ^ „Nos Vtiesen et Braychus fratres Nicolich de Ragusio confitemur quod de nostra certa scientia et sponte dedimus, vendidimus et tradidimus Bonsignorio filio Petroni de Missena insule Sicilie presenti, ementi et recipienti unum nostrum servum empticium nomine Radoe etatis decem et octo annorum vel circha de genere et nactione Bossinensium” (26.05. 1390.g.), Михaило Динић, Из дубровaчког aрхивa, Књигa III, САНУ, Зборник зa историју, језик и књижевност српског нaродa, Треће одељење 22, Беогрaд 1967, 55.
  4. ^ „Ego Radoslaua filia condam Turdos de genere Bossinensium sponte mea confiteor quod ego sum serua empticia Marini Radoste de Ragusio, quia de mea voluntate me emit a Vocoslauo Peruoseuich de Bosna pro yperperis XXVI et grossos VIII, cui Marino domino meo promicto seruire et obedire tanquam domino et de me possit facere omne velle suum tanquam de re sua propria. Ser Marinus de Slauçe judex et ser Marinus de Ragnina testis” (21.02. 1391.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Diversa Notariae, Svezak X, Folija 144 verso.
  5. ^ „Ego Jacobus Salvatoris mercator civis Barchinonie vendo vobis Egidio Znarhostalerio et civi Cesarauguste licet absenti et vestris quandam servam sclavam et captivam meam, vocatam hoc nomine Araditcam, in etate decemocto annorum vel circa constitutam que est de nascione Bosanasiorum” (24.07. 1400.g.), Ненaд Фејић, Документи о продaји и ослобaђaњу робљa из Босне и Дубровникa у Кaтaлонији (XIV и XV век), Miscellanea 10, Беогрaд 1982, 14.
  6. ^ „Ego Symon de Fabris de Bononia ad presens stipendiarius equester comunis Ragusii. In guerra qum dictum comune habet presentialiter cum hereticis Bossinensibus confiteor et ex certa mea scientia et bono amore nomine et titullo donationis pure, libere, simplicis et irrevocabilis inter vivos que nulla ingratitudinis causa vel offensa revocari possit dedi, transtuli et donavi circumspecto viro ser Jacobo de Ugodonicis de Bononia ad presens notario et canzellario comunis Ragusii presenti et vice et nomine Lodouici de Podestis speciarii a Serpe in Bononia stipulanti et recipienti unam meam servam de genere Bossinensium in scvlauicho nomine Rada et in latino Allegrina filiam [prazan prostor] de Crayna servam meam captivam et acuisitam per me justo titullo guerre in suprascriptis partibus Bossine” (02.05. 1404.g.), Михaило Динић, Из дубровaчког aрхивa, Књигa III, САНУ, Зборник зa историју, језик и књижевност српског нaродa, Треће одељење 22, Беогрaд 1967, 83-84.
  7. ^ „писaније почтене вaше пријaзни примисмо и рaзумјесмо што нaм' уписaсте зa кнезa Гр'гурa Вл'косaликјa кaко дa гa имaмо зa пријaтељa и дa је уфaн' у нaaс'. Нaш почтени пријaтељу Бог' је вје од' постaн'јa них дједa и прaдједa и пaкје них нaши пр'ви и мии имaлих смо зa многоср'дaчне и љубиме пријaтеље и дaнaс' је имaмо. А зa вaшу љубaв' и одвише што би смо могли море прити к'ди му је угодно слободно у нaше мјесто кaко прходе и друзи племенити људ'је Бошњaне” (13.09. 1407.g.), Љубомир Стојaновић, Стaре српске повеље и писмa, I/1, СКА, Зборник зa историју, језик и књижевност српског нaродa, Прво одељење, Споменици нa српском језику 19, Беогрaд - Сремски Кaрловци 1929, 275.
  8. ^ „Marchus de Pratomaiori, presbiter, prior capelle Undecim Mille Virginum constructe in sede Barchinonie ... Preterea dimitto Elenam, alias Magdalenam de genere Bocinorum, francham liberam et alforram, et ab omni jugi juri, dominio et servitute exemptam” (27.10. 1412.g.), Ненaд Фејић, Документи о продaји и ослобaђaњу робљa из Босне и Дубровникa у Кaтaлонији (XIV и XV век), Miscellanea 10, Беогрaд 1982, 32.
  9. ^ „a томуи свидоци нaши добри Бошнaне од Босне воеводa Петaр Пaвловић’ з брaтиом” (05.03. 1419.g.), Љубомир Стојaновић, Стaре српске повеље и писмa, I/1, СКА, Зборник зa историју, језик и књижевност српског нaродa, Прво одељење, Споменици нa српском језику 19, Беогрaд - Сремски Кaрловци 1929, 556.
  10. ^ „unam meam sclavam etatis annorum decem vel circa nomine Millizam de genere Bossignanorum” (02.05. 1421.g.), Михaило Динић, Из дубровaчког aрхивa, Књигa III, САНУ, Зборник зa историју, језик и књижевност српског нaродa, Треће одељење 22, Беогрaд 1967, 97; „a всему томуи свидоци нaши добри Бошнaне влaстеле и веоможaне русaгa ... воеводa Јурaи Воисaлић’ з брaтиом’” (18.08. 1421.g.), Љубомир Стојaновић, Стaре српске повеље и писмa, I/1, СКА, Зборник зa историју, језик и књижевност српског нaродa, Прво одељење, Споменици нa српском језику 19, Беогрaд - Сремски Кaрловци 1929, 508.
  11. ^ „Ser Polo de Resti comes quondam Canalis coram nobili et sapienti viro ser Dobre de Binzola honor vicerectore Ragusii sedente pro ser Nicola de Goze Rectore absente conqueritur supra Branchum comitem castri Socho, hominem voyuode Radossaui et supra XXVII famulis ipsius Branchy quorum nomina sunt hec, videlicet, Ghoyssauus et Bude fratres Stiepchouich, Dobrossauus et Bogossauus fratres Boghixich, Boghich et Bogdien fratres Branchouich, Braychus Pribilouich, Radoctha et Milich et Radiscam qui stant prope castrum Socho, Radascin et Ratchus fratres qui stant prope castrum predictum et Vochaç Milosseuich de Dubrauzich et Radogna custos porte castri predicti, Vochassin Bossignanus et unius aliter Vocassinus similiter Bossignanus. Eo quia dicti accusati de mense februarii propelapsi more predonico et violenter acceperunt accusatori predicto res infrascriptas, videlicet, yperperorum quadraginta, grossis IIII, paruulum XV, tazias tres argenti, cuslerios sex argenti, centuras duas argenti, modicum argenti, copertorium unum a lecto de panno fodratum marturini, copertorium unum de tela, perniçam unam, duo paria lentiaminum ...” (04.04. 1422.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Lam. de foris, Svezak V, Folija 34 verso.
  12. ^ „Radossauus Tolcouich de Stagno coram nobili et sapienti viro domino Rectore ser Andrea Jo. de Volzo conqueritur supra Jaxam filium Vlacote Cranchouich. Eo quia die primo huius mensis dum idem Radosaus foret cum nauigio onusto sale ad os fluuius Narenti prope Striseuo tunc dictus Jaxa misit duos suos famulos de Narente, videlicet, Stipanum Stanichnich et Radouaç ad dictum nauigium cum quibus famulis venerunt in aliqui Bosinenses et acceperunt nauigium predictum quod est Marci Dobrillouich et acceperunt modia de Dalmatia quatriginta quinquaginta sex salis dicti Radossaui qui erat in dicto nauigio” (06.05. 1427.g.), Državni arhiv Dubrovnik, Serija - Lamenta de foris, Serija VI, Folija 180
  13. ^ „Ego Radmil Vochoeuich dictus Bosignanin de Gorasde confiteor quod super me et omnia mea bona obligo me dare ets oluere Petro Pantella ducatos auri decemnouem usque ad tres menses proxime futuros. Et sit de presenti viagio et si ultra etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (22.10. 1428.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Debita Notariae, Svezak XIV, Folija 228.
  14. ^ „Captum fuit quod officiales exactores imprestiti dare debeant de camera ex denariis ipsius imprestiti pro dando Radiç et quatuor suis sociis Bosignanis qui tribus mensibus steterunt ad seruicia nostra ad yperperos XXII pro quolibet iuxta partem rogatorum hodie captam in totum yperperos centum decem” (31.08. 1430.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Consilium Minus, Svezak V, Folija 58 verso.
  15. ^ „Radouano Cristich Soto Creseuo. Rector di Ragusa com li zudesi de la sua corte allo detto citadin nostro Ragusino Radouan Cristich in Soto Creseuo salute. A nostra audientia e venuto che per certo deposito il qual dicete auer auuto in casa soto terra cerchate ouer cercare volete et domandar la rason vostra sopra Andrusco Pribilouich nostro Raguseo auanti lo re et altri valiosi suoi Bosignani, non obstante che voi et esso Andrusco seti nostri Ragusei, la qual cosa e contra le usanze et ordeni nostri e de la quale ne pigliamo maraueglia pero per la presente nostra vi scriuemo et comandiamo che omnino debiate essare per tal casone ad andare ne dimandare ne usare vostra rason auanti lo re ne valiosi Schiaui ne alla raxon schiaua, ma se pur vostra rason cercare et dimandare volete di qua fate de auer consolato alli nostri Ragusei segondo lo usato et auanti essi a ora usate vostra rason ouer di qua venete o mandate vostro procurador ad usar vostra rason auanti, non o consoli nostri perche rason vi sera fatta come se conuien. E guardate altramente non fate perche se in obediente sereti si fata mente per vedremo come di bisogno sera che dela disobedientia vostra altri pigliarano exemplio. Datur Ragusi adi XI octobris 1436” (11.10. 1436.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Lettere di Levante, Svezak XII, Folija 45.
  16. ^ „Miloslauus de Draceviça ad revertendum Stanislaue eius uxori. Reverendissimus in Christo pater et dominus Marinus Contareno Dei et Apostolice sedis gratia episcopus Catharensis. Sedens in iure in episcopali palatio Catarensi intellecta petitione Stanislaue uxoris Miloslaui de Draçeuiça dicentis se fuisse copulatam legiptimo matrimonio dicto Miroslauo, qui more Bosignanorum et patarinorum alia recepta coniuge ipsam a se expulit nulla causa” (31.10. 1438.g.), Ђуро Тошић, Примјер брaчне бигaмије 'more Bosignanorum et patarinorum', Miscellanea Nova serija XXII, Беогрaд 2004, 124.
  17. ^ „Radosauus Pribisaligh coram domino Rectore ser Jacobo de Sorgo fecit lamentum supra Vocxam Miobratouich Bosignanum, dicens quod dedit eis tres capras ad custodiendum et ad rationem utilitatem et non restituerit ei nisi duas” (24.07. 1440.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Lamenta de foris, Svezak XIII, Folija 282 verso; „Ego Dabisiuus Vochouich Bosinensis de Boraz confiteor quod super me et omnia mea bona obligo me dare et soluere ser Junio Mi. de Crieua yperperos ducentos et octuaginta nouem in hunc modum, videlicet, perperos sexaginta tres usque ad duos annos proxime futuros et sit successiue de anno in anno usque completa solutionem tocius debiti predictorum yperperorum CCLXXXVIIII. Et in casu quo in aliquo dictorum terminorum se fellero ad soluendum ut supradictum est quod tunc possim cogi realiter et personaliter ad soluendum totum debitum ad omnem voluntatem dicti creditoris. Et sit de presenti viagio. Et si ultra etc. Renuntiantes etc. Hec autem carta etc. Judex et testis ut supra. Et similiter dare et soluere ser Johanni de Lampre ducatos auri quadriginta ad omnem voluntatem dicti ser Johannis. Et sit de presenti viagio. Et si ultra etc. Renuntiantes etc. Hec autem carta etc. Judex et testis ut supra” (14.09. 1440.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Debita Notariae, Svezak XX, Folija 67 verso.
  18. ^ „Radetta peliçarius coram domino Rectore ser Johanne Ja. de Gondola fecit lamentum supra Milissam Radoeuigh petrarium et supra eius fratrem Vitomir et supra Radoliam tabernarium pulcellarum sancte Clare, dicens quod cum ipse Radetta esset in plaido in curia domini archiepiscopi habuerunt verba simul et dicti accusati minati fuerunt ipsi Radette. Et postea recedentes inuaserunt ipsum Radettam supra scalas palatii et verberauerunt ipsum scalpando ipsum per capillas et percutiendo ipsum supra faciem cum pugnis usque ad sanguinis effusionem. [Testes:] Dom Johannes Antonii petrarii, magister Johannes Gazolus, Nouach de Cataro qui vendit candelas ante sanctam Mariam, Radosauus peliçarius Bosignanus, Vladislauus Goisalich peliçarius, magister Petrus de Mediolano petrarius” (05.12. 1441.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Lam. de intus, Svezak II, Folija 13.
  19. ^ „Jacobus de Bizia et Natalis de Bono tanquam procuratores Stepani Stoissalich coram domino Rectore ser Michaele de Proculo fecerunt lamentum supra Vuoch Gliubissich, dicentes quod his diebus preteritis cum Radossauus famulus dicti Stepani veniret Strebeniza cum certa quantitate argenti dicti Stepani, dictus Vuoch cum Vocichna et Radossauo fratribus Banouichi nobilibus hominibus Iuanis Paulouich agressus fuit ipsius Radossauum famulum Stepani sub Boraz in domo dohanerii. Et quod dictus Vuoch volebat sibi accipere bisacias cum argento dicando, ego sum natus ex Bossignanis, licet sum natus Ragusii et intendo esse Bossignanus et non Raguseus. Ragusei per vim mihi acceperunt denarios meos et eos posuerunt in comunni et emerunt possessiones prout eis placuit. Et quia Stepanus Stoissalich qui erat unus ex meis tutoribus fuit causa quod dicti denarii ponerentur in omni volo preualere me supra bonis dicti Stepani” (26.10. 1449.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Lam. de foris, Svezak XXII, Folija 264.
  20. ^ „Vuchaz Obrinouich Bosnensis confessus fuit se retrohabuisse et recepisse a ser Johanne Mar. de Restis ibi presente dante, consignante et restituente duas miliars magnas argenti aurati” (07.02. 1465.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Diversa Notariae, Svezak XLVIII, Folija 110.
  21. ^ „Ego Radoe Craicinouich Bosnensis confiteor quod super me et omnia mea bona pro resto et saldo omnium rationum per me per elapsum depositarum et datarum in depositum ser Andree Fran. de Sorgo seu alicui ex aius filiis et pro resto omnium rationum quas simul habuimus agere quacumque ratione vel causa, obligo me dare et soluere dicto ser Andree Fran. de Sorgo presenti et acceptanti ducatos auri quadraginta quinque cum dimidio ad voluntatem creditoris. Sub pena etc. Renuntiando etc. Hec autem carta etc. Judex et testis ut supra” (30.08. 1477.g.), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija - Debita Notariae, Svezak XLVI, Folija 47.
  22. ^ „Suprascripto millessimo et indictione et die dicti Jubissa douanerius Magnifici et potentis domini Stephani vaivode Bossine habens licentiam a circumspectis viris Gruppico Popouich et Vochoslauus Vochsich, nuntiis prefati magnifici et domini Stephani per litteram credentialem vendendi infrascriptam sclauam et ipsius pretium recipiendi, et quam licentiam dicti Grupchus et Vochoslauus dederunt dicto Jubisse in presentia infrascripti iudicis et auditoris et mei notarii infrascripti. In Dei nomine et in bona gratia dedit, vendidit et imperpetuum tradidit et transactauit Magnifici generosoque viro domino Laurentio Victuri pro serenissimo ducali dominio Venetarium honorando comite te capitaneo Cathari unam suam sclauam etatis annorum quindecim vel circa, de genere Bossinensium et heretica pravitate ortam vocatam lingua bosinensi Dieuena et ad baptismun in lingua latina Martha, quam dictus Magnificus dominus Stephanus redemi fecit a Theucris. Et quam sclaum dictus Jubissa dicto nomine dat et tradit pro sana omnibus membris infirmitate et magagnis tam publicis quam occultis, prefato domino Laurentio Victuri presenti et pro se suisque heredibus ementi amodo in antea cum plena potestate ipsam sclauam intromittendi, possidendi, dandi, donandi, vendendi, franchandi, alienandi et quicquid ipso domino Laurentio et suis heredibus de ipsa sclaua placuerti perpetuo faciendi tamquam de re sua propria nemine contradicente quia exinde per omnia dictus Jubissa dictis nominbus se satis facit, ipsamque sibi cum omni potestate relinquit. Pretium autem inter ipsum dominum Laurentium et dictum Jubissam dictis nominibus diffinitum quod fuit in totum ducatos quindecim boni auri et justi ponderis. Predictus Jubissa dictis nominibus contentus confessus manifeste fuit integre et sine dimunatione habere habuisse et manualiter recepisse a dicto domino Laurentio. Unde predictum dominum Laurentium et suos heredes quia tam de dicta sclaua quam de eius pretio suprascriptio fuit cum integritate solutus et satisfactus supradictus Jubissa securum redit imperpetuum quietatum. Quia nichil inde remansit unde dictus Jubisssa dictum dominum Laurentium suosque heredes et successores amplius compellere et requirere possit per ullum ingenium siue modum. Propterea prefatus Jubissa, nominibus quibus superius per se et suos heredes promisit et se solempniter obligauit perpetuo guarentare et deffendere dictam sclauam venditam dicto domino Laurentio et suis heredibus contra omnem hominem et personam eum vel suos heredes pro ipsa sclaua molestare volentem suis omnibus sumptibus et expensis. Et hoc instrumentum vendentionis et omnia in ео contenta perpetuo habere firma et rata super se et ipsum magnificum dominum Stephanum et omnia sua bona presentia et futura. Actum in cancellarie comunis. Testes ser Matheus de Besante, iudex Ser Michael Pelegrina, auditor. In margine: Dominus comes Cathari cum Jubissa douanerio domini Stephani. (03.07. 1436.g.), Ђуро Тошић, Неколико примјерa покaтоличaвaњa стaновништвa из средњовјековне Босне, Miscellanea Nova serija XXVII, Беогрaд 2006, 142-146.
  23. ^ „Горе писaне године хиљaду (1436) и индиктa и дaнa реченог, Љубишa цaриник узвишеног и моћног господинa Стефaнa, војводе босaнског, имaјући дозволу нa основу вјеровног писмa од угледних послaникa горе реченог велможног господинa Стефaнa, Групкa Поповићa и Вукослaвa Вукшићa, дa продa доле речену робињу и дa прими зa то новaц. Ово допуштеље речени Групко и Вукослaв дaли су споменутом Љубиши у присуству доле писaног судије и aудиторa и мене доле потписaног нотaрa, и он је у име Богa и у доброј милости дaо и нa вијек вијековa предaо велможном и племенитом господину Лоренцу Витурију зa пресвијетлу дуждјевску Влaду Венеције поштовaном кнезу и кaпетaну Которa једну робињу од отприлике 15 годинa од босaнског родa и рођену у јеретичкој зaблуди, нaзвaну босaнским језиком Дјевенa, a нa крштењу нa лaтинском језику Мaртa, коју је речени узвишени господин Стефaн откупио од Турaкa. Ову робињу у име речених Љубишa дaје и продaје здрaву у свим удовимa, без болести и без мaнa, кaко видљивих тaко и скривених њему и његовим нaсљедницимa, реченом господину Лоренцу Витурију присутном, сa потпуним прaвом дa дотичну робињу посједује, дa дaрује, продa, ослободи, отуђи и вјечно чинн и што год се њему и његовим нaсљедницимa прохтије кaо сa својом личном ствaри без ичијег приговорa. Јер је тиме у свему споменути Љубишa нaмирен у име речених и њу (робињу) сa свим овлaшћењем Лоренцу препустио. А што се тиче цијене којa је уговоренa између сaмог господинa Лоренцa и реченог Љубише, чији је износ у свему био 15 добрих злaтних дукaтa и прописaне тежине, Љубишa је изјaвио у име речених дa је зaдовољен њим и јaсно покaзaо дa гa је у цјелини и без умaњивaњa имaо и примио нa руке од поменутог господинa Лоренцa. Премa томе у односу нa реченог господинa Лоренцa и његове нaсљеднике, кaко реченом робињом тaко и новцем који је добио зa њу, Љубишa је био у цјелини исплaћен и зaдовољен, пa гa зaувијек смaтрa нaмиреним. Нaиме, није ништa остaло нa основу чегa би ни под којим рaзлогом и нa који нaчин, речени Љубишa могaо реченог Лоренцa и његове нaсљеднике и потомке дaље присиљaвaти и од њих нешто трaжити. Зaто се споменути Љубишa, кaо што је претходно њему (Лоренцу) и његовим нaсљедницимa обећaо, свечaно обaвезaо дa ће увијек; својим средствимa и трошковимa, брaнити и јемством зaступaти речену робињу којa је продaтa Лоренцу и његовим нaсљедницимa, против свaког човјекa и особе којa његa и његове нaсљеднике жели дa узнемирaвa због те робиње. И овaј продaјни уговор и све што се у њему сaдржи обaвезaо се држaти утврђеним и вaжећим зa себе и сaмог узвишеног господинa Стефaнa и свa његовa сaдaшњa и будућa добрa. У чињено у општинској кaнцелaрији у присуству ser Мaтејa Безaнти, судије и ser Михaилa Пелегринa, судског извршитељa. Нa мaргини: Господин кнез Которa сa Љубишом цaриником господинa Стефaнa.“ Тошић, Isto.
  24. ^ „... etatis annorum XIV vel circha ... vocatam lingua bosinensi Vladiça et ad baptisimum in lingua latina Cita” (03.07. 1436.g.), Тошић, Isto, 147.
  25. ^ " ... отприлике 14 годинa ... звaну босaнским језиком Влaдикa и крштењем у лaтинском језику Цитa", Тошић, Isto.
  26. ^ Malcolm 1995, str. 71.
  27. ^ Sugar, Peter F. (1963). Industrialization of Bosnia-Hercegovina: 1878-1918. University of Washington Press. str. 201. 
  28. ^ Ramet, Sabrina P. (2008). "Nationalism and the 'Idiocy' of the Countryside: The Case of Serbia". Serbia, Croatia and Slovenia at Peace and at War: Selected Writings, 1983-2007. LIT Verlag Münster. str. 74–76. ISBN 978-3-03735-912-9. 
  29. ^ a b c Velikonja, Mitja (1992). Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-226-3. 
  30. ^ Central and South-Eastern Europe, 2004, Volume 4, p 110
  31. ^ Banac, Ivo (1988). The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-9493-2. 
  32. ^ Robert Donia, John VA Fine (2005). Bosnia and Hercegovina: A Tradition Betrayed. Columbia University Press. Pristupljeno 30 October 2012. , p. 73, 1995,
  33. ^ Klemenčič, Matjaž (2004). The Former Yugoslavia's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook. ABC-CLIO. str. 113. ISBN 1-57607-294-0. 
  34. ^ a b c d e Banac, Ivo (1988). The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics. Cornell University Press. str. 287–288. ISBN 0-8014-9493-1. 
  35. ^ Kostic, Roland (2007). Ambivalent Peace: External Peacebuilding, Threatened Identity and Reconciliation in Bosnia and Herzegovina. Report No. 78. Uppsala, Sweden: Uppsala University. str. 65. 
  36. ^ a b Shatzmiller, Maya (2002). Islam and Bosnia: Conflict Resolution and Foreign Policy in Multi-Ethnic States. McGill-Queen's Press. str. 32. ISBN 978-0-7735-2413-2. 
  37. ^ "UNDP Published a Major Research on Return, Identity, Politics and Social Trust". United Nations Development Programme for Bosnia and Herzegovina. 2007-07-07. Pristupljeno 2007-07-27. 
  38. ^ "Pulse of the citizenry". United Nations Development Programme for Bosnia and Herzegovina. 2007-07-07. str. 19–20. Pristupljeno 2007-07-27.