Kukanj

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Kukanj (Кукан, Cochagn, Chuchagn)
srednjovjekovni dvor
Država  Crna Gora
Rijeka Ćehotina

Kukanj (pod Kukanjem; Cochagn, Chuchagn) je utvrđeni grad i dvor roda Kosače.

Kukanj se nalazi lijevoj strani rijeke Ćehotine, na nekih desetak kilometara zapadno od Pljevlja u širem području Breznice u Polimlju. Tvrđava je smještena na uzvišenju koje se na istočnoj strani strmo spušta prema Ćehotini. Prilaz tvrđavi je moguć samo sa zapadne strane. Nalazi pokazuju da je sama lokacija poznata od prethistorije. Tvrđava ima dvije cjeline – gornji koji je manji i donji prostraniji dio. Međusobno su ograđeni prostranim jarkom. Tu je bilo više građevina, među kojima i cisterna. [1]

Ranije je Kukanj pogrešno poistovjećivan sa Kaknjem u srednjoj Bosni. [2] Kukanj se prvi put spominje krajem 1422. Kukanj je poznat kao ljetna rezidencija Kosača, a posebno vojvode Sandalja Hranića. Tu je Sandalj više puta primao dubrovačke poslanike, naročito u toku Konavoskog rata. Kukanj je imao svoje podgrađe Podkukanj. Krajem februara 1429. godine Radelja Klapienović iz Kuknja uzrasta oko 20 godina (Radegla Clapienouich de Cochgna etatis annorum 20 et ultra) obavezao se na trogodišnju službu kod Gojslava Radosinjića. [3]

Kukanj se spominje u poveljama za Stjepana Vukčića Kosaču Alfonsa Aragonskog i Fridriha III (1444 – Cochangu in Brisiniza castello con lo contato; 1448 – castrum Gukani; 1454 – civitate Euchane cum castris et pertinentiis suis). [4] Po osmanskom osvajanju tvrđava je razrušena jer u njoj nema tragova aktivnog djelovanja u osmansko doba. [5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Marko Vego, Naselja srednjevjekovne bosanske države, Svjetlost, Sarajevo 1957, 66; Павле Мијовић – Мирко Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, Археолошки институт Београд – Музеј Улцињ, Посебна издања 13, Београд - Улцињ 1975, 113-114; Dušan Spasić, Средњовековни утврђени градови средњег Полимља, Милешевски записи 2, Пријепоље 1997, 58-59; Isti, Средњовековни утврђени градови пљеваљског краја, Гласник Завичајног музеја Пљевља 1, Пљевља 1999, 78-80; Vladeta Petrović, Кукањ, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља - према писаним изворима - , Завод за уџбенике, Београд 2010, 160-161.
  2. ^ Dušan Popović, Kakanj-Kokanj-Kukanj?!, GZM 7, Sarajevo 1895, 301-305.
  3. ^ „Radegla Clapienouich de Cochgna etatis annorum 20 et ultra locauit se et operas suas Goisauo Radosignich presenti pro annis tribus proxime futuros” (25. februar 1429. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Diversa Notariae, Svezak: XVI, Folija: 47.
  4. ^ Mihailo Dinić, Земље херцега Светога Саве, Глас Српске академије наука и уметности 182, Београд 1940, 175.
  5. ^ D. Spasić, Средњовековни утврђени градови пљеваљског краја, 80.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dušan Popović, Kakanj-Kokanj-Kukanj?!, Glasnik Zemaljskog muzeja 7, Sarajevo 1895, 301-305.
  • Mihailo Dinić, Земље херцега Светога Саве, Глас Српске академије наука и уметности 182, Београд 1940.
  • Marko Vego, Naselja srednjevjekovne bosanske države, Svjetlost, Sarajevo 1957.
  • Pavle MijovićMirko Kovačević, Градови и утврђења у Црној Гори, Археолошки институт Београд – Музеј Улцињ, Посебна издања 13, Београд - Улцињ 1975.
  • Dušan Spasić, Средњовековни утврђени градови средњег Полимља, Милешевски записи 2, Пријепоље 1997.
  • Dušan Spasić, Средњовековни утврђени градови пљеваљског краја, Гласник Завичајног музеја Пљевља 1, Пљевља 1999.
  • Vladeta Petrović, Кукањ, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља - према писаним изворима - , Завод за уџбенике, Београд 2010, 160-161.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]