Mikro-

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Mikro- (simbol μ) jest prefiks jedinice koja u metričkom sistemu označava faktor 10–6 (jedna milionitina). Potvrđen u 1960. godine, prefiks dolazi iz grčkog slova μ (mu]). To je jedini SI prefiks koji se upotrebljava kao oznaka koja ne potiče iz latinskog alfabeta.

Primjeri
Prefiks 1000m 10n Decimalni Oznaka
(na bosanskom)
Usvajanje
(god)[nb 1]
Ime Simbol Kratka skala Duga skala
jota Y  10008  1024 1000000000000000000000000  Septilion  Kvadrilion 1991.
zeta Z  10007  1021 1000000000000000000000  Sekstilion  Hiljadu triliona ili triliarda 1991.
egza E  10006  1018 1000000000000000000  Kvintilion  Trilion 1975.
peta P  10005  1015 1000000000000000  Kvadrilion  Hiljadu billona ili biliarda 1975.
tera T  10004  1012 1000000000000  Trilion  Bilion 1960.
giga G  10003  109 1000000000  Bilion  Hiljadu miliona ili miliarda 1960.
mega M  10002  106 1000000             Milion 1960 (1873)
kilo k  10001  103 1000             Hiljada 1960 (1795)
hekto h  10002/3  102 100             Stotina 1960. (1795)
deka da  10001/3  101 10             Deset 1960 (1795)
 10000  100 1             Jedan
deci d  1000−1/3  10−1 0,1             Deseti 1960 (1795)
centi c  1000−2/3   10−2 0,01             Stoti 1960 (1795)
mili m  1000−1  10−3 0,001             Hiljaditi 1960 (1795)
mikro μ  1000−2  10−6 0,000001             Milionti 1960 (1873)
nano n  1000−3  10−9 0,000000001  Bilionti  Hiljadu milionti 1960.
piko p  1000−4  10−12 0,000000000001  Trilionti  Bilionti 1960.
femto f  1000−5  10−15 0,000000000000001  Kvadrilionti  Hiljadu bilionti 1964.
ato a  1000−6  10−18 0,000000000000000001  Kvintilionti  Trilionti 1964.
zepto z  1000−7  10−21 0,000000000000000000001  Sekstilionti  Hiljadu trilionti 1991.
jokto y  1000−8  10−24  0,000000000000000000000001  Septilionti  Kvadrilionti  1991.
  1. ^ Metrički sistem uveden je 1795. s nekoliko metričkih prefiksa, od kojih je samo šest usvojeno kao SI prefiksi, na 11. Generalnoj konferenciji za tegove i mjere (CGPM), 1960. Tada miria (104), kao i demi- i semi- nisu usvojeni. U 1873. mikro- i mega- preporučilo je Britansko udruženje za unapređenje nauke. Drugi datumi odnose se na priznanje rezolucijom CGPM.

Simboli kodiranja i označavanje[uredi | uredi izvor]

Zvanični simbol SI prefiksa mikro je grčko slovo mu (μ).[3] Zbog njegovog dizajna, u Unikodu postoje dva različita slova, koja se pojavljuju različitim fontovima, iako je većina koriste isti glif. Mikro znak (μ) je kodiran u "Latin-1 Suplementu" , u identičnom rangom u ISO/IEC 8859-1 (od 1985), na kod U + 00B5 (Unikod 1.0, 1991). Grčko slovo (μ) je kodirano u grčkom rangu koda U + 03BC. Prema Unicode Consortium, preferira se oblik grčkog slova μ,[4], ali implementacija mora prepoznati mikro i tako ga upisati.

Po ISO 2955, prefiks se može predstavljati upotrebom u, u okolnostima kada su raspoloživa samo latinska slova, kao um = μm, or uF = μF.[5]

Ostale skraćenice[uredi | uredi izvor]

U nekim zdravstvenim institucijama, kućni red odbacuje standardni simbol za mikrogram, "g", u propisivanju ili grafikonuima nalaza, zbog rizika od greške u tumačenju nečitkih rukopisa.[6] Dva alternativna skraćenja su "mcg""[6] ili da se napiše "mikrogram" u punom obliku. Ova amortizacija je fokusirana na izbjegavanje grešaka u noćnim uvjetima rada u kojima se upotrebljava direktni rukopis, a ne odnosi se na sve kontekste zdravstvene zaštite i institucije (naprimjer, izvještaji nekih kliničkih laboratorija ga se pridržavaju, dok drugi ne).[6])

U akademskim zajednicama u oblasti fizike, "μg" " ostaje jedina zvanična skraćenica.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.nikon.com/about/feelnikon/universcale/index_f.htm
  2. ^ Biology by Campbell & Reece tenth edition page 98 Ch. 6 A Tour of the Cell
  3. ^ Prefixes of the International System of Units, International Bureau of Weights and Measures (page visited on 9 May 2016).
  4. ^ Unicode Technical Report #25
  5. ^ ISO 2955, Table 2.
  6. ^ a b c Burtis, Carl A.; Ashwood, Edward R.; Bruns, David E. (2012), Tietz Textbook of Clinical Chemistry and Molecular Diagnostics (5th iz.). 

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]