Razlika između verzija stranice "Nukleinske kiseline"

[pregledana izmjena]

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

U redovima

Verzija na dan 3 juli 2015 u 10:22

Nukleinske kiseline su složene organske makromolekule koje učestvuju u pohrani, prijenosu i ekspresiji genetičke informacije. To su linearni polimeri koji se sastoje od različitih nukleotida, odnosno monomera. Svaki nukleotid se sastoji od tri komponente:

dušična baza,
pentoza (petougljični šećer) i
fosfatna grupa – ostatak fosforne kiseline, nastao njenom ugradnjom u ovaj složeni spoj, dajući mu kiselinski karakter.^[1]^[2]^[3]^[4]

Nukleotidi su međusobno povezani preko fosfatne grupe. Do uspostavljanja tzv. 3', 5' fosfodiesterske veze dolazi reakcijom kondenzacije hidroksilnih grupa na suprotnim krajevima nukleotida. Sinteza zahtijeva energiju (nukleotidi u reakciju stupaju kao nukleozid-trifosfati) i informaciju (genetski određeni slijed koji čini postojeća molekula DNK). Nukleotidi se prepoznaju po principu uparivanja baza i vežu s obzirom na poredak komplemenata u predlošku.

Prema strukturi nukleotida, odnosno građi i funkciji polimera koje oni tvore, razlikujemo dva osnovna tipa njihovih jedinjenja; to su:

dezoksiribonukleinska DNK- sadrži petougljični šećer dezoksiribozu, nosilac je genetičke informacije u jedru i reproducibilnim citoplazmatskim strukturama, može da sadrži i do 250 miliona nukleotidnih parova ^[5]; i
ribonukleinska RNK kiselina - sadrži petougljični šećer ribozu; učestvuje u transkripciji i translaciji genetičke informacije tokom sinteze proteina; ne sadrži više od nekoliko hiljada nukleotida ^[5]. Prema specifičnosti svoje funkcije razlikujemo slijedeće tipov RNK molekula:
- iRNK (eng. mRNA, glasnička RNK) – učestvuje u transkripciji genetičkog koda u jedru, prolaskom kroz jedrovu membranu u citoplazmi učestvuje u procesu translacije;
- rRNK (ribosomska RNK) – uz ribosomske proteine predstavljaju gradivne komponente ribosoma, organela na kojima se odvija sinteza proteina (translacija);
- tRNK (transportna RNK) – ima ulogu prijenosnika aminokiselina do ribosoma gdje učestvuje u sintezi polipeptidnih lanaca;
- ostale nekodirajuće RNK (male nuklearne RNK - engl. snRNA, mikro RNK - ''miRNK'', male posredničke RNK - engl. siRNA) ^[5]^[6]^[7].

Reference

^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.
^ ^a ^b ^c Alberts B., Johnson A., Lewis J., Raff M., Roberts K., Walter P. (2008): Molecular Biology of the Cell, Garland Science, Taylor & Francis Group NY, USA
^ Krebs J. E., Goldstein E. S., Kilpatrick S., T. (2014): Lewin's Genes XI. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, MA, USA.
^ Hartl D, Jones E (2005). Genetics: Analysis of Genes and Genomes. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, MA, USA.

Također pogledajte

Molekularna biologija

Commons logo

Commons ima datoteke na temu: Nukleinske kiseline

[1] Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.

[2] Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.

[3] Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.

[4] Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.

[Alberts_B._2008-5] Alberts B., Johnson A., Lewis J., Raff M., Roberts K., Walter P. (2008): Molecular Biology of the Cell, Garland Science, Taylor & Francis Group NY, USA

[6] Krebs J. E., Goldstein E. S., Kilpatrick S., T. (2014): Lewin's Genes XI. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, MA, USA.

[7] Hartl D, Jones E (2005). Genetics: Analysis of Genes and Genomes. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, MA, USA.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

@@ Red 1: / Red 1: @@
 '''Nukleinske kiseline''' su složene organske [[makromolekule]] koje učestvuju u pohrani, prijenosu i ekspresiji [[genetika|genetičke]] informacije. To su linearni [[polimeri]] koji se sastoje od različitih [[nukleotidi|nukleotida]], odnosno monomera. Svaki nukleotid se sastoji od tri komponente:
-*[[azotna baza]],
+*[[dušična baza]],
 *[[pentoza]] (petougljični šećer) i
-*[[fosfatna grupa]] – ostatak [[fosforna kiselina|fosforne kiseline]], nastao njenom ugradnjom u ovaj složeni spoj, dajući mu kiselinski karakter.<ref>Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R.,  Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.</ref><ref>Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.</ref><ref>Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.</ref>
+*[[fosfat|fosfatna grupa]] – ostatak [[fosforna kiselina|fosforne kiseline]], nastao njenom ugradnjom u ovaj složeni spoj, dajući mu kiselinski karakter.<ref>Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R.,  Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.</ref><ref>Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.</ref><ref>Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.</ref>
 Nukleotidi su međusobno povezani preko [[fosfat|fosfatne grupe]]. Do uspostavljanja tzv. ''3', 5' fosfodiesterske veze'' dolazi reakcijom kondenzacije [[hiroksilna grupa|hidroksilnih grupa]] na suprotnim krajevima nukleotida. Sinteza zahtijeva [[energija|energiju]] (nukleotidi u reakciju stupaju kao [[nukleozid-trifosfat]]i) i informaciju (genetski određeni slijed koji čini postojeća molekula DNK). Nukleotidi se prepoznaju po principu uparivanja baza i vežu s obzirom na poredak [[komplement|komplemenata]] u predlošku.
 Prema strukturi nukleotida, odnosno građi i funkciji polimera koje oni tvore, razlikujemo dva osnovna tipa njihovih jedinjenja; to su:
-*dezoksiribonukleinska [[DNK]]- sadrži petougljični šećer [[deoksiriboza|deoksiribozu]], nosilac je genetičke informacije u [[jedro (biologija)|jedru]] i reproducibilnim citoplazmatskim strukturama, može da sadrži i do 250 miliona nukleotidnih parova <ref name="Alberts B. 2008">Alberts B., Johnson A., Lewis J., Raff M., Roberts K., Walter P. (2008): Molecular Biology of the Cell, Garland Science, Taylor & Francis Group NY, USA</ref>; i
+*dezoksiribonukleinska [[DNK]]- sadrži petougljični šećer [[dezoksiriboza|dezoksiribozu]], nosilac je genetičke informacije u [[jedro (biologija)|jedru]] i reproducibilnim citoplazmatskim strukturama, može da sadrži i do 250 miliona nukleotidnih parova <ref name="Alberts B. 2008">Alberts B., Johnson A., Lewis J., Raff M., Roberts K., Walter P. (2008): Molecular Biology of the Cell, Garland Science, Taylor & Francis Group NY, USA</ref>; i
 *ribonukleinska [[RNK]] kiselina - sadrži petougljični šećer [[riboza|ribozu]]; učestvuje u [[transkripcija (biologija)|transkripciji]] i [[translacija|translaciji]] genetičke informacije tokom sinteze [[bjelančevine|proteina]]; ne sadrži više od nekoliko hiljada nukleotida <ref name="Alberts B. 2008"/>. Prema specifičnosti svoje funkcije razlikujemo slijedeće tipov RNK molekula:
 ** [[iRNK]] (eng. mRNA, ''glasnička RNK'') – učestvuje u transkripciji genetičkog koda u jedru, prolaskom kroz jedrovu membranu u [[citoplazma|citoplazmi]] učestvuje u procesu [[translacija|translacije]];