Španske provincije

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Karta španskih provincija

Provincija (špan. provincia) je španska teritorijalna jedinica, koja je dio regije a predviđena je Ustavom Španije iz 1978. godine. Španska teritorija podijeljena je na 50 provincija, osim područja suverenosti (špan. plazas de soberanía) koja nisu uključena u režim podjele na provincije. Provincije su nekada imale veće ovlasti, međutim nakon usvajanja novog sistema autonomnih zajednica, ovlasti provincija su smanjene.

Nazivi provincija[uredi | uredi izvor]

U skladu s kraljevskim dekretom od 30. novembra 1833. a koji je ustanovio provincijalnu podjelu, provincije dobijaju ime prema svom glavnom gradu, izuzev provincija Álava, Navarra, Guipúzcoa i Vizcaya, koje su zadržale dotadašnji naziv. Prema Zakonu iz 1986., samo Parlament (špan. Las Cortes Generales) zakonom može mijenjati naziv provincije i njen glavni grad.

Organizacija provincije[uredi | uredi izvor]

Podjelu na provincije je osmislio i predložio 1833. godine Javier de Burgos a službeno je usvojena kraljevskim dekretom 30. novembra 1833. godine. Taj sistem teritorijalne podjele, uz neke manje promjene koje su se dešavale tokom historije, vrijedi i danas. Trenutni španski Ustav predviđa provincijalnu podjelu države, određujući da se ona dalje teritorijalno organizira na općine i autonomne zajednice. Sve ove jedinice uživaju autonomiju potrebnu za upravljanje poslovima od vlastitog interesa. Španski Ustav dao je provincijama mogućnost da budu baza za stvaranje autonomnih zajednica. Tako je predviđeno da granične provincije sa zajedničkim historijskim, kulturnim i ekonomskim vezama, ostrvske teritorije i historijske regije mogu osnovati vlastitu vladu i konstituisati se kao autonomne zajednice. Na osnovu takve mogućnosti postoje višeprovincijalne automomne zajednice (sastoje se od više provincija) i jednoprovincijalne automomne zajednice (sastoje se od jedne provincije). Vlada i autonomna uprava svake provincije odgovaraju svojim provincijalnim skupštinama. Međutim, postoje izuzeci:

  • jednoprovincijalne autonomne zajednice preuzimaju nadežnosti koje imaju provincijalne skupštine
  • ostrvske autonomne zajednice (Balearska ostrva i Kanarska ostrva) imaju Ostrvske savjete.

Spisak provincija[uredi | uredi izvor]

U sljedećoj tabeli se nalazi spisak provincija, njihovih glavnih gradova i autonomnih zajednica kojima pripadaju:

Provincija Glavni grad Autonomna zajednica
Álava Vitoria Baskija
Albacete Albacete Kastilja-La Mancha
Alicante Alicante Valencijska Zajednica
Almería Almería Andaluzija
Asturija Oviedo Asturija
Ávila Ávila Kastilja i León
Badajoz Badajoz Ekstremadura
Balearska ostrva Palma de Mallorca Balearska ostrva
Barcelona Barcelona Katalonija
Burgos Burgos Kastilja i León
Cáceres Cáceres Ekstremadura
Cádiz Cádiz Andaluzija
Kantabrija Santander Kantabrija
Castellón Castellón de la Plana Valencijska Zajednica
Ciudad Real Ciudad Real Kastilja-La Mancha
Córdoba Córdoba Andaluzija
La Coruña La Coruña Galicija
Cuenca Cuenca Kastilja-La Mancha
Gerona Gerona Katalonija
Granada Granada Andaluzija
Guadalajara Guadalajara Kastilja-La Mancha
Guipúzcoa San Sebastián Baskija
Huelva Huelva Andaluzija
Huesca Huesca Aragonija
Jaén Jaén Andaluzija
León León Kastilja i León
Lérida Lérida Katalonija
Lugo Lugo Galicija
Madrid Madrid Zajednica Madrida
Málaga Málaga Andaluzija
Murcia Murcia Regija Murcia
Navarra Pamplona Navarra
Orense Orense Galicija
Palencia Palencia Kastilja i León
Las Palmas Las Palmas de Gran Canaria Kanarska ostrva
Pontevedra Pontevedra Galicija
La Rioja Logroño La Rioja
Salamanca Salamanca Kastilja i León
Santa Cruz de Tenerife Santa Cruz de Tenerife Kanarska ostrva
Segovia Segovia Kastilja i León
Sevilla Sevilla Andaluzija
Soria Soria Kastilja i León
Tarragona Tarragona Katalonija
Teruel Teruel Aragonija
Toledo Toledo Kastilja-La Mancha
Valencia Valencia Valencijska Zajednica
Valladolid Valladolid Kastilja i León
Vizcaya Bilbao Baskija
Zamora Zamora Kastilja i León
Zaragoza Zaragoza Aragonija