Citohrom c

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Citohrom c, somatski
Cytochrome c.png
Identifikatori
Simbol CYCS
Alt. simboli HCS
Entrez 54205
HUGO 19986
OMIM 123970
RefSeq NM_018947
UniProt P99999
Strukturna formula hema c

Citohrom kompleks ili CYTC je mali hemeprotein nađen kao labavo povezan sa unutrašnjom membranom mitohondrija. Spada u proteinsku porodicu citohroma c. Vrlo je topiv u vodi, za razliku od drugih citohroma, a bitna je komponenta u transportnog lanca elektrona, gdje nosi jedan elektron. Sposoban je da prolazi kroz oksidacuje i redukcije, ali ne veže kisik. Ovaj citohrom renosi elektrona između kompleksa III (Koenzim Q - Cyt C reduktaza) i IV (Cyt C oksidaza). Kod ljudi, citohrom je kodiran sa CYCS gena.[1][2]

Struktura[uredi | uredi izvor]

Citohrom c je mali protein, koji ima ključnu ulogu u mitohondrijama, tokom oksidativne fosforilacije (energija), kao prenosnik elektrona (elektronski transporter). Ortolozi citokroma c su prisutni u svim živim bićima, kao mono- i polimeri. Kod ljudi, mutacije u CYCSgenu su mogući uzrok nedostatka citohroma c i porodične trombocitopenije.

Primarna struktura ljudskog citohroma c sastoji se od 104 aminokiseline. Citohrom c, kao prostetsku grupu ima a hem c, sa dva tioetra – mostove između dva cisteinska ostatka koji su vezani na protein. Centralni željezo (II) ion (Fe2+) je oktaedarni kompleks koordinacijska vezakoordinacijskih veza četiri dušikova (ekvatorijalna) atoma pirola u porfirinu i aksijalno za atom dušika histidinskih i atom sumpora metioninskih ostataka u proteinu. Za crvenu boju citohroma c, odgovorna je hem grupa.

Funkcija[uredi | uredi izvor]

Enzim citohrom-c reduktaza (kompleks III respiracijskog lanca) se oksidira preko Q ciklusa, molekule koenzima Q (CoQ) u unutrašnjoj membrani mitohondrija, čime se reduciraju dvije molekule citohroma c, koje se nalaze se u međumembranskom prostoru. Enzim citohrom c oksidaza (kompleks IV respiratornog lanca) oksidira četiri molekule citohroma c, čime se reducira molekula kisika u dvije molekule vode. [3]

Pri zamjeni oštećenih mitohondrija, citohrom c se, kroz vanjske membrane, ispušta u citosol, gdje se aktivira preko signalnih kaskada programirane smrti ćelije: apoptoze . [4]

Taksonomski značaj[uredi | uredi izvor]

Citohrom c je visoko konzervirani protein u spektru vrsta, a može se naći u biljka]ma, životinjama i mnogim jednoćelijskim organizmima. Zajedno sa svojim malim dimenzijama (molekulske težine oko 12.000 Daltona), pogodan je za kladističke analite. Zato je molekula citohroma ‘’c je široko proučavana u evolucijskoj biologiji. [5]

Primarne strukture sličnih vrsta razlikuju se samo u nekoliko aminokiselina, što je važan kriterij za taksonomsku klasifikaciju živih bića i pokazatelj njihovog evolucijskog razvoja.[6]

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Entrez Gene: cytochrome c". 
  2. ^ Tafani M, Karpinich NO, Hurster KA, Pastorino JG, Schneider T, Russo MA, Farber JL. "Cytochrome c release upon Fas receptor activation depends on translocation of full-length bid and the induction of the mitochondrial permeability transition". The Journal of Biological Chemistry 277 (12): 10073–82. PMID 11790791. doi:10.1074/jbc.M111350200. 
  3. ^ Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0. 
  4. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8. 
  5. ^ "Cytochrome c – Homo sapiens (Human)". P99999. UniProt Consortium. mass is 11,749 Daltons 
  6. ^ Fitch W. M. (1976): The molecular evolution of cytochrome c in eukaryotes. Journal of Molecular Evolution, 8 (1): 13–40.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]