Joséphine de Beauharnais

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Joséphine de Beauharnais
Josephine de Beauharnais, Keizerin der Fransen.jpg
Carica Francuza
Krunidba 2. decembar 1804.
Supružnik Alexandre, vikont od Beauharnaisa
Napoleon I, car Francuza
Djeca Eugène de Beauharnais
Hortense de Beauharnais
Otac Joseph-Gaspard de Tascher de la Pagerie
Majka Rose-Claire des Vergers de Sanois
Rođenje 23. juni 1763.
Martinik
Smrt 29. maj 1814.
Pariz

Joséphine de Beauharnais (punim djevojačkim imenom Marie Josèphe Rose de Tascher de la Pagerie), poznata jednostavno kao Jozefina, bila je prva supruga cara Napoleona Bonaparte i tokom toga braka carica Francuza.

Iako nije imala djece s Napoleonom, Jozefina je bila baka Napoleona III preko svoje kćerke i predak danskih i švedskih vladara preko sina iz prvog braka.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Jozefina je rođena na karipskom ostrvu Martinik u porodici koja je na tom tropskom ostrvu posjedovala šećernu plantažu. Jozefinin otac, po kome je nazvana, bio je Joseph-Gaspard de Tascher de la Pagerie, potporučnik francuske armije. Majka joj je bila Rose-Claire des Vergers de Sanois, Francuskinja engleskog porijekla sa majčine strane.

Jozefinina porodica pala je u teško finansijsko stanje kada je 1766. godine njihovu plantažu uništio tropski ciklon. Jozefinina tetka sa očeve strane, Edmée de Tascher de la Pagerie, bila je ljubavnica francuskog aristokrate, Françoise, vikonta de Beauharnaisa. Kada se Françoisino zdravlje pogoršalo, Edmée je pokušala aranžirati brak između njegovog sina, Alexandra i Jozefinine starije sestre, Catherine-Désirée. Ovaj brak bi bio veoma koristan za porodicu Tascher koja je bila na rubu propasti. Međutim, dvanaestogodišnja Catherine-Désirée umrla je 1777. godine, prije nego je i napustila Martinik. Tetka Edmée je bila odlučna u svojim ciljevima i zamjenu za Alexandrovu nevjestu našla je u Jozefini.

Prvi brak i udovištvo[uredi | uredi izvor]

U oktobru 1779. Jozefina je s ocem otputovala u Evropu. Za Alexandra se udala 13. decembra iste godine. Brak nije bio previše sretan, ali par je dobio dvoje djece: sina Eugènea (1781) i kćer Hortensiju (1783).

2. marta 1794, tokom Vladavine terora, Jozefinin suprug je uhapšen. Jozefina je smatrana preblizom antirevolucijskim krugovima, te je i ona uhapšena 19. aprila 1794. U zatvoru je zadržana sve do 28. jula, a oslobođena je zahvaljujući Robespierreu. Njen je suprug bio optužen da je slabo branio Mainz 1793. i bio je smatran prijetnjom zbog svog aristokratskog porijekla, te je osuđen na smrt zajedno sa bratom Augustinom. Smrtna kazna izvršena je giljotiniranjem 23. jula 1794. U junu 1795, zahvaljujući novom zakonu, Jozefina je bila u mogućnosti povratiti sebi Alexanderovu imovinu koju je držala kao njegova udovica.

Kao udovica, Jozefina je bila ljubavnica nekoliko istaknutih političkih figura. 1795. upoznala je 6 godina mlađeg generala Napoleona Bonapartea i njihova romansa tada je započela. Njihov sastanak organizirao je Paul François Jean Nicolas Barras, njen prethodni ljubavnik, za koga se smatralo da se na taj način želio otarasiti Jozefine koja je imala naviku trošiti mnogo novca. Sve do upoznavanja Napoleona Jozefinu su zvali njenim prvim imenom - Rose, ali ovo ime nije se sviđalo Napoleonu, koji ju je zvao Joséphine, te je ona odlučila koristiti to ime.

Brak s Napoleonom[uredi | uredi izvor]

Jozefina kleči pred Napoleonom koji je kruniše (2. decembar 1804)

U januaru 1796. Napoleon je zaprosio Jozefinu i brak je sklopljen 9. marta, a Napoleon je usvojio Jozefininu djecu. Samo dva dana nakon vjenčanja Napoleon je napustio Francusku i otišao voditi vojsku u Italiji, ali je održavao kontakt sa Jozefinom preko niza romantičnih pisama koja su sačuvana do danas. Postoje tvrdnje da je Jozefina imala aferu tokom njegovog odsustva, ali one nisu nikada dokazane. S druge strane, za Napoleona se zna da je imao ljubavnice tokom braka s Jozefinom.

20. marta 1804. Napoleon se proglasio francuskim carem i Jozefina je kao njegova supruga postala carica, a njena djeca iz prvog braka dobila su odgovarajuće titule. Brak carskog para je bio snažno uzdrman kad je Jozefina saznala za Napoleonovu aferu s njenom dvorskom damom. Posredovanjem Jozefinine kćeri Hortensije Napoleon i Jozefina su se pomirili i nastavili živjeti zajedno. Napoleon se krunisao u Notre Damu 2. decembra 1804. i zatim je krunisao svoju suprugu kao caricu.

Jozefina i Napoleon nisu imali zajedničke djece. Smatra se da je Jozefina ušla u menopauzu zbog stresa pretrpljenog u zatvoru, te da je zbog toga bila neplodna tokom braka s Napoleonom. Kad je postalo jasno da Jozefina neće Napoleonu roditi sina i nasljednika koga je on trebao kao osnivač nove dinastije, Jozefina je pristala na razvod kako bi omogućila Napoleonu da se oženi mlađom ženom koja bi mu mogla roditi nasljednika.

Razvod i smrt[uredi | uredi izvor]

Pismo od Jozefine upućeno Napoleonu, u kojem ona predlaže razvod (15. decembar 1809)

Napoleon i Jozefina razvedeni su 10. januara 1810, a 11. marta Napoleon se oženio Marijom Ludovikom Austrijskom. Ona mu je rodila sina, Napoleona II.

Nakon razvoda Jozefina je živjela u vlastitom zamku u Parizu i bavila se hortikulturom. Ostala je u dobrim odnosima s Napoleonom, te se smatra da je jedino što je ikada stalo između njih bila njena neplodnost. Umrla je 29. maja 1814.

Ostavština[uredi | uredi izvor]

Carica Jozefina

Jozefina se aktivno bavila hortikulturom, a posebnu ljubav gajila je prema ružama.[1] Dok je Napoleon ratovao protiv Velike Britanije, Jozefina je u Francuskoj trošila ogromne iznose novca na kupovanje novih engleskih varijeteta.[1] S druge strane La Manchea britanska aristokratija utrkivala se s francuskom caricom u stvaranju novih varijeteta.

Jozefinine ruže u svojim slikarskim djelima ovjekovječio je Pierre-Joseph Redouté, prethodno dvorski slikar Marije Antoanete. Knjižica u kojoj je naslikano 170 varijeteta ruža izdana je nakon Jozefinine smrti i ostala jedna od najljepših kolekcija ruža.[1] Varijetete koje je Jozefina tražila Redouté je naslikao, a mnogo godina nakon njene smrti botaničari 19. vijeka upornim križanjem nježnih azijskih i otpornih evropskih vrsta dobili su ono što je francuska carica zamislila. Utjecaj Jozefine na razvoj današnjih varijeteta ruža ostao je veoma priznat.[1]

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: