SI sistem

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije

Naslovna stranica brošure "Međunaraodni sistem jedinica"

Međunarodni sistem jedinica (SI sistem) (fr.: Système International d'Unités) predstavlja u nauci najrasprostranjeniji sistem mjernih jedinica za fizičke jedinice. U većini država je upotreba međunarodnog sistema jedinica zakonski propisana, pri čemu dotično posebno važi za trgovinu.

[uredi] Mjesto primjene

Mjesto primjene SI sistema jedinica obuhvata fizičke veličine.
Nefizičke veličine (npr. ekonomske, socioekonomske itd.) nisu obuhvaćeni SI sistemom jedinica.

Opće gledano postoji mogućnost da fizičke veličine budu prikazane i u drugim jedinicama. U pojedinim oblastima nauke i ekonomije dotično je i u današnjici uobičajeni i u pojedinim državama čak i zakonski dozvoljeno. Za međunarodnu razmjenu je pak jedan internacioalno jedinstven sistem jedinica svrsihodan, jer na taj način bivaju otklonjene nejasnoće i grješke pri preračunjavanju. Toj svrsi služi i SI sistem, pri čemu jedinice različitih mjernih sistema ne bi trebale biti miješane pri upotrebi.

[uredi] Historijat

SI sistem je usvojen 1960 i zasniva se na sedam po konveciji usvojenih osnovnih mjernih jedinica za sedam odgovarajućih veličina. Internacionalno su SI jedinice obuhvaćene ISO 2955 standardom. Djelimično se SI jedinice pak mogu naći i u ISO 2950 standardu.

[uredi] Sistematika

Jedna mjerna jedinica ima svoje pisano ime i jednu oznaku. Imena se, zavisno od jezika, mogu razičito pisati (npr. engl. degree Celsius, fr. degré Celsius, njem. Grad Celsius). Oznake mjernih jedinica su pak svugdje iste (npr. °C).

Oznaka spaja brojku sa jedinicom SI sistema i piše se sa malim odstojanjem poslije brojke. Dotično važi i za pisanje temperature u stepenima celzijusa.

[uredi] Osnovne mjerne jedinice

Osnovne mjerne jedinice SI sistema werden nach praktischen und theoretischen Gesichtspunkten durch die CGPM festgelegt. Njihova definicija nije konačna već prati razvoj mjerne tehnike , sondern werden in ständiger Arbeit mit dem fortschreitenden Stand der Messtechnik weitergeführt. Im SI entsprechen die sieben Basisgrößen den sieben Basiseinheiten.

Veličina	Oznaka u formuli	Osnovna mjerna jedinica	Oznaka	Definicija
dužina	$l$	metar	m	Metar je dužina putanje koju u vakumu pređe svjetlost za (1/299 792 458) sekundi.
masa	$m$	kilogram	kg	Kilogram je masa međunarodnog etalona kilograma.
vrijeme	$t$	sekunda	s	Sekunda je trajanje od 9 192 631 770 perioda zračenja, koje odgovara prijelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma ¹³³Cs
jačina električne struje	$I$	amper	A	Amper jer jačina stalne električne struje, koja, kad se održava u dvama pravim paralelnim provodnicima neograničene dužine i zanemarljivog kružnog presjeka, koji se nalaze u vakumu na međusobnom rastojanju od 1 metra, prouzrukuje među tim provodnicima silu koja je jednaka 2 · 10 ⁻⁷ njutna po metru dužine.
temperatura	$T$	kelvin	K	Kelvin je termodinamička temperatura, koja je jednaka 273,16om dijelu termodinamičke temperature trojne tačke vode.
količina materije	$n$	mol	mol	Mol je količina materije sistema koji sadrži toliko elementarnih jedinica koliko ima atoma u 0,012 kilograma ugljenjika ¹²C.
svjetlosna jačina	$l V$	kandela	cd	Kandela je svjetlosna jačina u datom pravcu koji emituje monohromatsko zračenje frekvencije 540 · 10¹² herca i čija je energetska jačina u tom pravcu 1/683 vata po steradijanu.
1) Između termodinamičke temperature T i temperature u celzijusima t postoji sljedeća veza: T/K= t/°C + 273,15

Trenutno se radi na definiciji mase koja bi se zasnivala na masi atoma, a ne na određenom etalonu (prototipu).

[uredi] Izvedene jedinice

Veličina	Oznaka u formuli	Izvedena mjerna jedinica	Oznaka	U osnovnim jedinicama
površina	$A$	kvadratni metar	m²	$m 2$
zapremina	$V$	kubni metar	m³	$m 3$
ugao u ravni	$α$ ,... (sva grčka slova)	radijan	rad	$\frac{\mathrm{m}}{\mathrm{m}}\left(=\frac{360^\circ}{2\pi}\right)$
prostorni ugao	$Ω$	steradijan	sr	$\frac{\mathrm{m}^2}{\mathrm{m}^2}$
gustoća	$ρ$	kilogram po kubnom metru;	kg/m³;	$\frac{\mathrm{kg}}{\mathrm{m}^3}$
frekvencija	$f$	herc	Hz	$\frac{1}{\mathrm{s}}$
brzina	$v$	metar u sekundi	m/s	$\frac{\mathrm{m}}{\mathrm{s}}$
ubrzanje	$a$	metar u sekundi na kvadrat	m/s²	$\frac{\mathrm{m}}{\mathrm{s}^2}$
sila	$F$	njutn	N	$\frac{\mathrm{kg}\cdot \mathrm{m}}{\mathrm{s}^2}$
pritisak	$p$	paskal	Pa	$\frac{\mathrm{kg}}{\mathrm{s}^2\cdot\mathrm{m}} =\frac{\mathrm{N}}{\mathrm{m}^2}$
energija	$W$	joule (džul)	J	$\frac{\mathrm{kg}\cdot\mathrm{m}^2}{\mathrm{s}^2} =\mathrm{W}\cdot \mathrm{s}=\mathrm{N}\cdot\mathrm{m}$
snaga	$P$	vat	W	$\frac{\mathrm{kg}\cdot \mathrm{m}^2}{\mathrm{s}^3} =\mathrm{N}\cdot\frac{\mathrm{m}}{\mathrm{s}} =\frac{\mathrm{J}}{\mathrm{s}} =\mathrm{V}\cdot \mathrm{A}$
električni napon (električni potencijal)	$U$	volt	V	$\frac{\mathrm{kg}\cdot \mathrm{m}^2}{\mathrm{s}^3\cdot\mathrm{A}} =\frac{\mathrm{W}}{\mathrm{A}} =\frac{\mathrm{J}}{\mathrm{C}}$
količina elektriciteta (naelektrisanje)	$Q$	coulomb (kulon)	C	$\mathrm{A}\cdot\mathrm{s}$
magnetni fluks	$Φ$	veber	Wb	$\frac{\mathrm{kg}\cdot\mathrm{m}^2}{\mathrm{s}^2\cdot\mathrm{A}} =\mathrm{V}\cdot\mathrm{s}$
električna otpornost	$R$	om (ohm)	Ω	$\frac{\mathrm{kg}\cdot\mathrm{m}^2}{\mathrm{s}^3\cdot\mathrm{A}^2} =\frac{\mathrm{V}}{\mathrm{A}}$
električna provodnost	$G$	siemens	S	$\frac{\mathrm{s}^3\cdot\mathrm{A}^2}{\mathrm{kg}\cdot\mathrm{m}^2} =\frac{1}{\Omega}$
induktivnost	$L$	henri	H	$\frac{\mathrm{kg}\cdot\mathrm{m}^2}{\mathrm{s}^2\cdot\mathrm{A}^2} =\frac{\mathrm{Wb}}{\mathrm{A}}$
Električni kapacitet	$C$	farad	F	$\frac{\mathrm{A}^2\cdot\mathrm{s}^4}{\mathrm{kg}\cdot\mathrm{m}^2} =\frac{\mathrm{C}}{\mathrm{V}}$
magnetna indukcija, indukcija	$B$	tesla	T	$\frac{\mathrm{kg}}{\mathrm{s}^2\cdot\mathrm{A}} =\frac{\mathrm{Wb}}{\mathrm{m}^2}$
jačina električnog polja	$E$	volt po metru ili njutn po kulonu	V/m ili N/C	$\frac{\mathrm{kg}\cdot\mathrm{m}}{\mathrm{s}^3\cdot\mathrm{A}} =\frac{\mathrm{N}}{\mathrm{C}}$
jačina magnetnog polja	$H$	amper po metru	A/m	$\frac{\mathrm{A}}{\mathrm{m}}$
permeabilitet	$μ$	henri po metru	H/m	$\frac{\mathrm{kg}\cdot\mathrm{m}}{\mathrm{s}^2\cdot\mathrm{A}^2} =\frac{\mathrm{V}\cdot\mathrm{s}}{\mathrm{A}\cdot\mathrm{m}}$
svjetlosni fluks	$Φ ν$	lumen	lm	$\mathrm{cd}\cdot\mathrm{sr}$
osvijetljenost	$E ν$	lux (luks)	lx	$\frac{\mathrm{cd}\cdot\mathrm{sr}}{\mathrm{m}^2} =\frac{\mathrm{lm}}{\mathrm{m}^2}$
impuls	$p$	Njutnsekunda	Ns	$\frac{\mathrm{kg}\cdot\mathrm{m}}{\mathrm{s}} =\mathrm{N}\cdot\mathrm{s}$
aktivnost radioaktivnog izvora	$A$	becquerel (bekerel)	Bq	$\frac{1}\mathrm{s}$
apsorbovana doza jonizujućeg zračenja	$D$	grey (grej)	Gy	$\frac{\mathrm{J}}{\mathrm{kg}}$
entropija	$S$	džul po kelvinu	J/K	$\frac{\mathrm{J}}{\mathrm{K}}$