Fosfataza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Defosfatizacija tirozina

Fosfataza je enzim koji odnosi fosfatne grupe sa supstrata na koji djeluje, putem hidrolize monoestera fosforne kiseline u ion fosfata i molekulu sa slobodnom hidroksilnom grupom (vidi: defosforilacija). Ova aktivnost je dirktno suprotna fosforilazama i kinazama, koje vežu fosfatnu grupu za njihov supstrat, upotreom energetskih molekula, kao što je adenozin trifosfat.[1][2][3]

Uobičajene fosfaraze mnogih organizama su alkalne fosfatze. Ostale velike gupe proteina su nađene kod archaea, bakterija, a eukarioti imaju dezoksiribonukleotidne i ribonukleotidme fosfataze ili pirofosfatazne aktivnosti, kada kataliziraju dekompoziciju dezoksiribonukleotid/ribonukleotidni trifosfat (dNTP/NTP) u dezoksiribonukleotid/ribonukleotid difosfat (dNDP/NDP) i slobodni fosfatni ion ili dezoksinukleotid/nukleotid monofosfat (dNMP/NMP) i slobodni pirofosfatni ion.[4][5][6][7]

Ostale grupe fosfataza imaju zajednički naziv protein fosfataze, koje skidaju fosfatnu grupu iz aminokiselinskog ostatka supstratnog proteina.Protein fosforilacija je uobičajena posttranslacijska modifikacijakoja je katalizirana protein kinazama iprotein fosfatazama sa reverznim efektom.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
  2. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  3. ^ Kornberg A. (1989): For the love of enzymes – The Odyssay of a biochemist. Harvard University Press, Cambridge (Mass.), London,ISBN 0-674-30775-5, ISBN 0-674-30776-3.
  4. ^ Hunter G. K. (2000): Vital Forces. The discovery of the molecular basis of life. Academic Press, London 2000, ISBN 0-12-361811-8.
  5. ^ Nelson D. L., Cox M. M. (2013): Lehninger Principles of Biochemistry. W. H. Freeman and Co., ISBN 978-1-4641-0962-1.
  6. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-222-6.
  7. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]