Estonski jezik

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.
Estonski jezik
eesti keel
Države govorenja Flag of Estonia.svg Estonija
Regije govorenja Evropa
Broj govornika 1,3 miliona
Jezička porodica uralski
baltofinski
estonski
Službeni status
Regulatori Institut za estonski jezik (poluslužbeno)
Jezički kod
ISO 639-1 et
ISO 639-2 est
ISO 639-3 est
Vidi također: Jezik | Spisak jezika

Estonski jezik (estonski: eesti keel; izgovor: [eːsti keːl]) jeste službeni jezik u Estoniji. Govori ga oko 1,1 milion ljudi u ovoj državi uz desetke hiljada u raznim migrantnim zajednicama. Pripada baltofinskoj grani uralske jezičke porodice.

Jedna posebna osobina ovog jezika koja je privukla veliko zanimanje lingvista jest ono što se tradicionalno posmatralo kao tri stepena fonemske dužine: kratki, dugi i "predugi", tako da se riječi /sɑdɑ/, /sɑˑdɑ/ i /sɑːdɑ/ međusobno razlikuju. U stvarnosti, razlika nije čisto u fonemskoj dužini i još se raspravlja o fonološkom mehanizmu koji leži iza svega.

Historija[uredi | uredi izvor]

Dva različita historijska estonska jezika (nekad su se smatrali dijalektima), sjevernoestonski i južnoestonski jezik, zasnovani su na precima migracije modernih Estonaca na područje današnje Estonije u najmanje dva talasa; obje grupe govorile su značajno različitim baltofinskim narječjima.[1] Moderni standardni estonski razvio se iz dijalekata sjeverne Estonije.

Estonska gramatika izdana u Revalu 1637. od strane Heinricha Stahla

Činjenica da je Estonija nakon Sjevernih krstaških ratova bila pod dominacijom Danske, Njemačke, Švedske i Rusije značajno je usporila razvoj autohtone pismenosti u Estoniji.

Najstariji pisani spomenik baltofinskih govora u Estoniji datira iz 13. vijeka. Originates Livoniae u Hronikama Henrika Latvijskog sadrži estonske toponime, riječi i fragmente rečenica.

Primjer iz jezika[uredi | uredi izvor]

1. član Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima na estonskom:

Kõik inimesed sünnivad vabadena ja võrdsetena oma väärikuselt ja õigustelt. Neile on antud mõistus ja südametunnistus ja nende suhtumist üksteisesse peab kandma vendluse vaim.

("Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i savješću i jedna prema drugima trebaju postupati u duhu bratstva.")

Važnije riječi i izrazi[uredi | uredi izvor]

  • jah – da
  • ei – ne
  • palun – molim; nema na čemu
  • aitäh – hvala
  • tänan – hvala Vam
  • tänan väga – mnogo (Vam) hvala
  • tere – ćao; zdravo
  • tervist – zdravo
  • tere tulemast – dobro došli
  • tere hommikust – dobro jutro
  • tere päevast – dobar dan
  • tere õhtust – dobra večer
  • head ööd – laku noć
  • head aega – zbogom
  • nägemist – doviđenja; vidimo se
  • ilusat päeva – Ugodan dan želim.
  • vabanda – izvini (neformalno)
  • vabandage – oprosti(te) (učtivo)
  • vabandust – žao mi je
  • pole viga – nema problema
  • Kas sa räägid inglise keelt? – Govoriš li engleski? (neformalno)
  • Kas te räägite inglise keelt? – Govorite li engleski? (učtivo)
  • Ma ei räägi eesti keelt. – Ne govorim estonski.
  • Ma ei räägi palju eesti keelt. – Ne znam mnogo estonskog.
  • Ma räägin natuke eesti keelt. – Govorim malo estonskog.
  • Ma saan aru. – Razumijem.
  • Ma ei saa aru. – Ne razumijem.
  • Ma tean. – Znam.
  • Ma ei tea. – Ne znam.
  • Ma olen... – Ja sam...
  • Mis on teie nimi? – Kako se zoveš?
  • Minu nimi on Indrek. – Zovem se Indrek.
  • Kuidas sinul läheb? – Kako si? (neformalno)
  • Kuidas teil läheb? – Kako ste? (učtivo)
  • Tänan, hästi. – Dobro sam, hvala.
  • Normaalselt – Dobro sam.
  • halvasti – loš/-a/-e
  • Meeldiv teiega tuttavaks saada. – Drago mi je upoznati te.
  • üks – jedan
  • kaks – dva
  • kolm – tri
  • neli – četiri
  • viis – pet
  • kuus – šest
  • seitse – sedam
  • kaheksa – osam
  • üheksa – devet
  • kümme – deset
  • üksteist – jedanaest
  • kaksteist – dvanaest
  • kakskümmend – dvadeset
  • kolmkümmend – trideset
  • sada – sto
  • tuhat – hiljadu
  • miljon – milion
  • miljard – milijarda
  • esmaspäev – ponedjeljak
  • teisipäev – utorak
  • kolmapäev – srijeda
  • neljapäev – četvrtak
  • reede – petak
  • laupäev – subota
  • pühapäev – nedjelja
  • kevad – proljeće
  • suvi – ljeto
  • sügis – jesen
  • talv – zima
  • Eesti – Estonija
  • Soome - Finska
  • Läti – Latvija
  • Leedu – Litvanija
  • Venemaa – Rusija[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz:


Globe of letters.svg Nedovršeni članak Estonski jezik koji govori o lingvistici treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.