Objavljeni izvori za historiju srednjovjekovne Bosne

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Najveći dio izvorne građe za historiju srednjovjekovne Bosne sačuvan je izvan Bosne i Hercegovine. Objavljivanje te građe predstavlja značajno polazište za razvoj proučavanja i historiografiju BiH. Dosada objavljeno pokazuje da se radi o fragmentarnim pristupima i da nedostaju sveobuhvatnije zbirke objavljene građe. Prikupljene informacija o objavljenim izvorima za historiju srednjovjekovne Bosne korisno su pomagalo struci i ljubiteljima starine u početnim istraživanjima i u pronalasku traženih informacija. Radi se o pisanim izvorima, ćirilskoj, latinskoj i italijanskoj građi; epigafskoj građi (bosančica, glagoljica, latinica); osmanskim izvorima, popisima, katalozima i pregledima materijalne kulture.

Objavljena pisana izvorna građa za historiju srednjovjekovne Bosne[uredi | uredi izvor]

  • Pavao Anđelić, Povelja bosanskog kralja Stjepana Dabiše u Britanskom muzeju, Radovi ANU BiH 35, Odjeljenje društvenih nauka 12, Sarajevo 1969, 285-289.
  • “Arhivska građa o staklu i staklarstvu u Dubrovniku (XIV-XVI vek), (Sabrala i uredila Verena Han)”, SANU, Balkanološki institut, Posebna izdanja 9, Beograd 1979, 388.
  • Boris Babić, Два писма Дубровчана војводи Сандаљу Хранићуи, „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 111-116.
  • Milko Brković , Značaj i važnost dviju bosansko-humskih isprava za povijest makarskog primorja u XV. stoljeću, CCP XXI/39, Zagreb 1997, 1-18.
  • Milko Brković, Povelja bosanskog kralja Tvrtka I. izdana splitskom nadbiskupu Andriji Gvaldo godine 1390. (30.VIII), CCP XII/22, Zagreb 1988, 141-150.
  • Sima Ćirković, Писмо бана Стјепана II Котроманића кнезу и општини дубровачкој о дугу дубровачких трговаца (1352), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 23-35.
  • Sima Ćirković, Писмо краља Стефана Твртка I о уступању куће у Дубровнику (1389, пре 19. маја), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 63-69.
  • Sima Ćirković, Писмо Радоње Куделиновића Дубровнику о заоставштини требињског свештеника (1375, пре октобра), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 63-67.
  • Mihailo Dinić, Tri ćirilovska pisma iz 1447 godine, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor XV/1-2, Beograd 1935., 166-169.
  • Mihailo Dinić, Četiri srednjevekovna pisma, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor XVII/2, Beograd 1937., 232-236.
  • Mihailo Dinić, Nekoliko ćiriličkih spomenika iz Dubrovnika, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor XXIV, Beograd 1958., 94-110.
  • Mihailo Dinić, Odluke veća Dubrovačke republike, Knjiga 1, SAN, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Treće odeljenje 15, Beograd 1951., 428; Knjiga 2, SANU, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Treće odeljenje 21, Beograd 1964., 624.
  • Mihailo Dinić, Iz dubrovačkog arhiva, Knjiga III, SANU, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Treće odeljenje 22, Beograd 1967.
  • Pavle Dragičević, Повеља краља Ocтoje Дубровчанима о исплати заосталих дугова краља Твртка I (Дувно, 1398, новембар 20), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 111-121. [1]
  • Pavle Dragičević, Двиjе дубровачке жалбе поводом nродаjе соли у Суторини (1397, новембар 15), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 99-109. [2]
  • Pavle Dragičević, Писмо Сандаљу Хранићу поводом напада његових људи на дубровачки брод (1402, април), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 147-152. [3]
  • Pavle Dragičević, Повеља краља Твртка I којом укида трг соли у Суторини (Бишће 1382, децембар 2), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 69-80. [4]
  • Pavle Dragičević, Четири писма о ратницима заробљеним у Косовској бици, „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 97-110. [5]
  • Emir O. Filipović, Povelja hercega Stjepana VukčićaKosače Barbari od Liechtensteina (Ključ kod Gacka, 1. mart 1455. godine), Građa Arhiva Bosne i Hercegovine 5, Sarajevo 2013, 7-19. [6]
  • Aleksandra Fostikov, Повеља краља Стефана Томашевића дубровачкој општини о дугу краља Твртка II, „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 147-158.
  • Aleksandra Fostikov, Повеља босанског краља Стефана Томашевића дубровачкој општини о дугу његовог оца краља Томаша (1461, новембар 25, Јајце), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 159-164.
  • Aleksandra Fostikov - Neven Isailović, Повеља краља Стефана Дабише о овлашћењу Драгоjу Гучетићу у вези са дугом Новака Маћедола (На Цецени, 1392, март 6), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 71-89.
  • „Грађа о прошлости Босне 1", Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, str. 211. Prikaz u: [7]
  • „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009.
  • „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, str. 178.
  • „Грађа о прошлости Босне 4", Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2011, str. 175 Prikazi u: [8]; [9]
  • „Грађа о прошлости Босне 5“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2012, str. 116.
  • Neven Isailović, Повеља воjводе Хрвоја Вукчића Хрватинића угарском краљу Жигмунду и краљици Mapuju (Сучани, 23. август 1393. године), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 87-97.
  • Neven Isailović - Aleksandra Fostikov, Писмо краља Стефана Дабише Дубровчанима о овлашћењу Драгоjу Гучетићу у вези са дугом Новака Маћедола (Брадина на Ивану, 1392, јун 6), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 91-98.
  • Neven Isailović, Повеља бана Павла Шубића и његових синова кнезу Хрватину Стјепанићу (Скрадин, 1305, фебруар 21), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 11-27.
  • Dejan Ječmenica, Два писма бана и краља Твртка I Дубровчанима о Стонском дохотку, „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 37- 52.
  • Dejan Ječmenica, Пет писама кралља Твртка I Дубровчанима о Светодмитарском дохотку и могоришу, „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 53-74.
  • Dejan Ječmenica, Повеља банице Jелисавете и бана Стефана II кнезу Вукцу Хрватинићу (Рибичи,око 1326-1329, новембар 25), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 11-23.
  • Dejan Ječmenica, Два писма краља Стефана Твртка I о дугу сребреничког цариника Драгоjа Бенвенутића, „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 53-62
  • Dejan Ječmenica, Стонска повеља бана Стефана II Котроманића (под Сребреником, 1333, фебруар 15), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 29-46.
  • Dejan Ječmenica, Повеља и писмо бана Твртка Општини дубровачкој о разрешењу рачуна Климе Држића, „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 47-61.
  • Nicola Iorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des croisades au XVe siècle, II, Paris 1899., IX + 598.
  • Vjekoslav Klaić, Povelja kralja Stjepana Dabiše, izdana Hrvoju Vukčiću, Vjestnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog zemaljskog arkiva 2, Zagreb 1900., 60-61.
  • Desanka Kovačević-Kojić, Trgovačke knjige braće Kabužić (Caboga) 1426-1433, SANU, Spomenik 137, Odeljenje istorijskih nauka 11, Beograd 1999.
  • Šime Ljubić, Listine o odnošajih između južnoga slavenstva i Mletačke Republike IV-IX, JAZU, MSHSM, Zagreb 1874.-1890.
  • Rade Mihaljčić, Повеља краља Стефана Ocтoje Дубровчанима (1399, јануар 15.), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 123-135.
  • Rade Mihaljčić, Писмо краља Стефана Ocтoje Дубровчанима о српском дохотку (1399, јануар 15), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 123-127.
  • Rade Mihaljčić, Исправа о примању краља Стефана Ocтoje за дубровачког властелина (1399,фебруар 25), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 129-145.
  • Rade Mihaljčić, Писмо Дубровчана краљу Остоји о царинама на Љутој и Леденицама (1399, август 10), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 81-85.
  • Rade Mihaljčić, Повеља краља Остоје којом поново потврђује повластице Дубровчанима (1409, децембар 4), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 125-135.
  • Franc Miklosich, Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, (Wien 1858.) Graz 1964.
  • Monumenta Ragusina, Libri reformationum, Tomus III (1359-1364), Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium 27, Zagreb 1895.
  • Monumenta Ragusina, Libri reformationum, Tomus IV (1364-1396), Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium 28, Zagreb 1896.
  • Jelena Mrgić, Повеља бана Стјепана II Котроманића којом кнезу Вукославу Хрватинићу даје жупе Бањицу и Врбању са градовима, „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 11- 22.
  • Branislav Nedeljković, Mešovita porota. Dubrovačka dokumenta XIV i XV veka o pograničnoj poroti, Miscellanea XVII/6, Beograd 1978., 7-180.
  • Odluke dubrovačkih vijeća 1390-1392 (pripremili Nella Lonza i Zdravko Šundrica), Zavod za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, Posebna izdanja, Monumenta historica Ragusina VI, Zagreb-Dubrovnik 2005.
  • Rade Popović, Два писма Дубровчана госnођи Jели и воjводи Сандаљу Хранићу (20. марта 1398), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 111-121.
  • Rade Popović, Писмо Дубровчана војводи Сандаљу Хранићу (1405, јун 10), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 117-123.
  • Nebojša Porčić, Писмо бана Степана II Котроманића о разрешењу рачуна браће Држића (18. октобар 1334. године), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 25-34.
  • Medo Pucić, Spomenici srbski, I-II, Beograd 1858, 1962.
  • Franjo Rački, Izvadci iz kralj. osrednjeg arkiva u Napulju za jugoslavensku poviest, Arkiv za povjestnicu jugoslavensku 7, Zagreb 1863., 5-71.
  • Đorđe Sp. Radojičić, Odlomak bogomilskog jevanđelja bosanskog tepačije Batala iz 1393 godine. Izvestija na Instituta za balgarska istorija 14-15, Sofija, 1964, 495-507.
  • Srđan Rudić, Повеља краља Стефана Дабише кћерци Стани, Стари српски архив 4, Београд 2005, 173-192 + факсимил.
  • Srđan Rudić, Повеља краља Стефана Томашевића којом наређује своjим људима да не ометају дубровачке трговце (25. новембар 1461, јајце), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 165-170.
  • Srđan Rudić, Повеља краља Стефана Томашевића Дубровнику (Јајце, 1461, 23. новембар), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 153-168.
  • Srđan Rudić, Три потврде кнеза Влатка Поповића о примању дохотка од заоставштине кнеза Браила Тезаловића у Дубровнику, „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 153-162.
  • Tadija Smičiklas, Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, X, JAZU, Zagreb 1912.g., VII + 777.
  • Aranđel Smiljanić, Повеља воjводе Радича Санковића Дубровчанима (1391, мај 15, Заборани), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 75-86.
  • Aranđel Smiljanić, Повеља кнеза Павла Раденовића Дубровчанима (1397, март 25, Љута у Конавлима), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 99-110.
  • Aranđel Smiljanić, Писмо жупана Санка Милтеновића Дубровчанима (1359-1361), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 35-44.
  • Aranđel Smiljanić, Писмо Дабижива Чихорића Дубровчанима (1384), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 45-51.
  • Aranđel Smiljanić, Дубровачко писмо кнезу Петру Павловићу и писмо жупана Ђурђа кнезу стонском и властели стонској, „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 137-146.
  • Aranđel Smiljanić, Дубровачко писмо жупану Радосаву Главићу и Радовцу крстјанину (1422, јун 21), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 147-152.
  • Aleksandar Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava (od XII do kraja XV veka), Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Beograd 1926., III + 234 +XIX.
  • Ljubomir Stojanović, Stare srpske povelje i pisma, I/1, SKA, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Prvo odeljenje, Spomenici na srpskom jeziku 19, Beograd - Sremski Karlovci 1929.
  • Ljubomir Stojanović, Stare srpske povelje i pisma, I/2, SKA, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Prvo odeljenje, Spomenici na srpskom jeziku 24, Beograd-Sremski Karlovci 1934.
  • Franjo Šanjek, Bosansko - humski krstjani u povijesnim vrelima (13. - 15. st.), Barbat, Zagreb, 2003.
  • Ferdo Šišić, Nekoliko isprava iz početka XV. stoljeća, Starine JAZU 39, Zagreb 1938., 129-320.
  • Đuro Šurmin, Hrvatski spomenici, Sveska I (Od godine 1100-1499.), (Zbirku Ivana Kukuljevića i Radoslava Lopašića popunio i za tisak priredio Đuro Šurmin), JAZU, MHJSM 6, Zgareb 1898., X + 500.
  • Jorjo Tadić, Građa o slikarskoj školi u Dubrovniku XIII-XVI v., Knjiga I (1284-1499), SAN, Građa 4, Istoriski institut 3, Beograd 1952.
  • Lajos Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, Verlag von Duncker & Humbolt, Munchen und Leipzig 1914., XII + 478 + 2 karte.
  • Đuro Tošić, Dvije bosanske povelje iz XV vijeka, IČ 40-41 (1993-1994), Beograd 1994., 19-42.
  • Đuro Tošić, Primjer bračne bigamije 'more Bosignanorum et paarinorum', Miscellanea Nova serija XXII, Beograd 2004, 123-127.
  • Đuro Tošić, Primjer bračne bigamije (contra sacramentum matrimonii), Miscellanea Nova serija XXVII, Beograd 2006, 157-162.
  • Đuro Tošić, Nekoliko primjera pokatoličavanja stanovništva iz srednjovjekovne Bosne), Miscellanea Nova serija XXVII, Beograd 2006, 131-147.
  • Đuro Tošić, Судска парница због наводног убиства двоjице фрањеваца у Дубровнику, „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 137-146.
  • Đuro Tošić, Процес херцеговачким мартолосима у Котору (Прилог проучавању правне историје у средњем вијеку), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 171-193.
  • Đuro Tošić, Упутство дубровачком посланику код херцеговачког санџак-бега у Пљевљима (1568, октобар 10), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 169-178.
  • Ćiro Truhelka, Tursko-slovjenski spomenici Dubrovačke arhive, Glasnik Zemaljskog muzeja 23, Sarajevo 1911, 1-162, 303-350.
  • Joseph Valentini, Acta Albaniae Veneta (saeculorum XIV et XV), I/3; II/6; II/7; II/10-15; II/17; II/21, München 1970-1975.
  • Tamara Vuković, Писмо Дубровачке општине кнезу Павлу Раденовићу (1400, новембар 30), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 87-96.
  • Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, књига I, 1186-1321, Истoријски институт, Бeoгрaд 2011, str. 652 . Prikaz, u: [10]

Epigrafska građa[uredi | uredi izvor]

  • Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Knjiga I-IV, Zemaljski muzej, Sarajevo 1962.-1970.

Osmanski popisi[uredi | uredi izvor]

  • Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, (Priredio Ahmed S. Aličić), Orijentalni institut, Monumenta Turcica historiam Slavorum meridionalium illustrantia, Tomus sextus, Serija II, Defteri 3, Sarajevo, 1985
  • Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, (Priredio Ahmed S. Aličić), Islamski kulturni centar, Mostar, 2008.

Spomenici materijalne kulture[uredi | uredi izvor]

  • Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine, Tom I-III, Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988.
  • Arheološka karta, Tom I-IV, Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1988.
  • Šefik Bešlagić, Stećci - Kataloško-topografski pregled, Veselin Maleša, Sarajevo 1971.
  • Šefik Bešlagić, Leksikon stećaka, Svjetlost, Biblioteka kulturno nasljeđe Bosne i Hercegovine, Sarajevo 2004, 304 str. Prikaz u: [11]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pavo Živković, Bibliografija objavljenih izvora i literature o srednjovjekovnoj Bosni, Sarajevo 1982.
  • Esad Kurtović, Bibliografija objavljenih izvora i literature o historiji srednjovjekovne Bosne 1978-2000, Sarajevo 2007. [12]