Glija

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Gnome-edit-clear.svg Ovaj članak zahtijeva čišćenje.
Molimo Vas da pomognete u poboljšavanju članka pišući ili ispravljajući ga u enciklopedijskom stilu.
Glija
Glial Cell Types.png
Ilustracija četiri različita tipa ćelija glije u CNS:
epidermske, asterociti, mikroglija i oligodendrociti
Identifikatori
MeSH Glia
Code TH H2.00.06.2.00001
TA A14.0.00.005
TH H2.00.06.2.00001
FMA 54541
Anatomska terminologija

Glija (grč. γλία - glia = ljepilo) ili glijske ćelije, ponekad zvane neuroglija[1]– u neuroanatomiji – je naziv potpornih ćelija nervnih tkiva. Obuhvata neživčane ćelije i njihove nastavke, u središnjem i perifernom dijelu nervnog sistema, odnosno ćelija koje ne obavljaju funkcije prijema i prijenosa signala. To su umetnute ćelije nervnog tkiva, koje potiču iz vanjskog embrionskog zametnog sloja (ektoderma), koje su znatno brojnije od živčanih, a zbog svoje malene veličine zauzimaju približno polovinu volumena ukupnog nervnog tkiva.[2][3][4]

Na osnovu razvojne dovršenosti, nervne ćelije se ne mogu dijelitini obnavljati, dok se ćelije glije po potrebi obnavljaju i modificiraju, sudjelujući u metaboličkom prometu između krvnih sudova i neurona, u upalnim reakcijama nervnog tkiva i u odbrambenim i regeneracijskim procesima u centralnom i perifernom živčanom sistemu.

Za razliku od nekadašnjeg poimanja da su to potporne nervne ćelije, suvremena neurocitologija ima stanovište da sudjeluju u kompleksnim funkcijama živčanih ćelija, prijenosu informacija i u procesima pamćenja. U perifernim nervima, glija gradi ovojnice (neurilemma, Schwannove ćelije), koje učestvuju u opskrbi živaca, ali u određenim uvjetima omogućuju i njegovu regeneraciju, nakon mehaničkih ili nekih drugih oštećenja.[5][6][7][8]

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jessen KR, Mirsky R (August 1980). "Glial cells in the enteric nervous system contain glial fibrillary acidic protein". Nature 286 (5774): 736–7. PMID 6997753. doi:10.1038/286736a0. 
  2. ^ Pritchard T. E., Alloway D. (1999): Medical neuroscience. Hayes Barton Press, ISBN 978-1-59377-200-0:http://books.google.com/books/about/Medical_neuroscience.
  3. ^ Butler A. B., Hodos W. (2005): Comparative vertebrate neuroanatomy: evolution and adaptation. Wiley-Blackwell, ISBN 978-0-471-21005-4,
  4. ^ Hall J. E., Guyton A. C. (2006): Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo, ISBN 0-7216-0240-1.
  5. ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010): The Oxford Textbook of Medicine (5th ed.). Oxford University Press.
  6. ^ Greenstein B., Greenstein A. (2002): Color atlas of neuroscience – Neuroanatomy and neurophysiology. Thieme, Stuttgart – New York, ISBN 9783131081711.
  7. ^ Naidich T. P., Duvernoy H. M., Dalman B. N., Sorensen A. G., Kollias S. S., Haacke E. M. (2009): Duvernoy's atlas of the human brain stem and cerebellum. Springer, WienNewYork, ISBN 978-3-211-73970-9.
  8. ^ England M. A., Wakely J. (2005): Color atlas of the brain and spinal cord, 2nd Ed. Mosby, ISBN 13:978-0323036672; ISBN 10:032-3036678.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]