Borazin

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Borazin
Borazine-dimensions-2D.pngBorazine-elpot-3D-vdW.png
Općenito
Hemijski spoj Borazin
Druga imena borazol, neorganski benzen
Molekularna formula B3H6N3
CAS registarski broj 6569-51-3
Kratki opis bezbojna tekućina
Osobine1
Molarna masa 80,5 g/mol−1
Agregatno stanje tečno
Gustoća 0,81 g·cm−3
Tačka topljenja -58 °C
Tačka ključanja 161 °C (55 °C[1] pri 105 Pa)
Rastvorljivost raspada se u vodi
Rizičnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
2
2
1
 
1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim uslovima.

Borazin je neorganski spoj sa hemijskom formulom B3H6N3. U ovom cikličnom spoju, tri BH jedinice i tri NH jedinice su naizmjenično povezane. Spoj je izoelektričan i izostrukturan kao benzen. Poput benzena, borazin je bezbojna tečnost. Iz tog razloga, kao i drugih sličnosti, borazin se ponekad naziva i neorganski benzen.

Sinteza[uredi | uredi izvor]

O ovom spoju prvi su pisali hemičari Alfred Stock i Erich Pohland 1926., dobijajući ga reakcijom diborana i amonijaka.[2] Borazin se može sintetizirati od diborana i amonijaka u omjeru 1:2 pri temperaturi od 250–300 °C uz prinos konverzije od 50%.

3 B2H6 + 6 NH3 → 2 B3H6N3 + 12 H2

Alternativni, nešto efikasniji metod počinje sa litij borohidridom i amonij hloridom:

3 LiBH4 + 3 NH4Cl → B3H6N3 + 3 LiCl + 9 H2

U dvostepenom procesu do borazina, bor trihlorid se najprije pretvara u trihloroborazin:

3 BCl3 + 3 NH4Cl → Cl3B3H3N3 + 9 HCl

Veze B-Cl (bor-hlor) se kasnije pretvaraju u B-H (bor-vodik) veze:

2 Cl3B3H3N3 + 6 NaBH4 → 2 B3H6N3 + 3 B2H6 + 6 NaCl

Osobine[uredi | uredi izvor]

Borazin je bezbojna tečnost, aromatskog mirisa. U vodi se hidrolizira na bornu kiselinu, amonijak i vodik. Borazin, sa standardnom entalpijom stvaranja ΔHf od −531 kJ/mol, termalno je vrlo stabilan.

Struktura i veza[uredi | uredi izvor]

Borazin je izostrukturalan sa benzenom. Šest B-N veza ima dužinu od 1,436 Å. Veza ugljik-ugljik u benzenu je nešto kraća i iznosi 1,397 Å. Dužina veze bor-dušik nalazi se između dužina jednostruke (kovalentne) veze bor-dušik od 0,151 nm i dvostruke veze B-N koja je duga 0,131 nm. Ova pojava sugerira da je došlo do djelimične delokalizacije dušikovih parova slobodnih elektrona.

Elektronegativnost bora (2,04 po Paulingovoj skali) u odnosu na onu kod dušika (3,04) te elektronski nedostatak atoma bora i slobodni par na dušiku pogoduju alternativnim mezomerskim strukturama borazina.

Borazin Mesomers.png

Bor je Lewisova kiselina, a dušik Lewisova baza.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ A. F. Holleman, E. Wiberg, N. Wiberg: Lehrbuch der Anorganischen Chemie, 102. izd. de Gruyter, Berlin 2007, ISBN 978-3-11-017770-1, str. 1116.
  2. ^ Stock, Alfred; Pohland, Erich (1.10.1926.). "Borwasserstoffe, VIII. Zur Kenntnis des B2H6 und des B5H11". Berichte 59 (9): 2210–2215.  doi:10.1002/cber.19260590906

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]