Amid

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezička standardizacija, preuređivanje ili reorganizacija.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
Gnome-edit-clear.svg Ovaj članak zahtijeva čišćenje.
Molimo Vas da pomognete u poboljšavanju članka pišući ili ispravljajući ga u enciklopedijskom stilu.
Gnome-emblem-important.svg Na ovoj stranici konstatovane su greške u izvornom kodu koje možda dovode do nepoželjnih rezultata.
Ispravite ove greške i zatim uklonite ovaj šablon. Ako ne znate kako ispraviti ove greške, onda se obratite na čaršiji za pomoć.
Strukture tri forme amida: organski amid, sulfonamid i fosforamide
Amidi imaju konjugirani sistem koji obuhvata O, C i N atome, a koji se sastoji od molekulskih orbitala koje zauzimaju delokalizirani elektroni. Prikazana je edna od π molekulskih orbitala formamida.

Amidi su organski spojevi koji imaju funkcijsku grupu sastavljenu od acil grupe (R-C=O) vezane za atom dušika. Termin se odnosi na tu klasu spojeva, kao i na funkcijsku grupu unutar tih jedinjenja. Termin amid također označava i deprotonirani oblik amonijaka (NH3) ili amina, često prikazanih kao anioni R2N-. Ovaj članak razmatra amid u karbonilno-dušičnom smislu.

Struktura i vezanje[uredi | uredi izvor]

Najjednostavniji amidi su izvedenice amonijaka u kojima je atom vodika zamijenjen acil grupom (RC(O)NH2). Blisko srodni, a znatno brojniji, su amidi koji su izvedeni iz primarnih amina (R'NH2) sa formulom RC(O)NHR'. Amidi su takođe često izvedeni iz sekundarnih amina (R'RNH) pa je njihova formula RC(O)NR'R.

Amidi se uobičajeno smatraju izvedenicama karboksilnih kiselina, gdje je hidroksilna grupa zamenjena aminom ili amonijakom. [1][2][3][4][5][6]

Amide resonance:

Slobodni elektronski par dušika je delokaliziran na karbonilnu grupu, formirajući parcijalnu dvostruku vezu između dušika i karbonilnog ugljika. Suglasno tome, dušik u amidima nije piramidan. Acetamid je opisan rezonantnom strukturom A sa 62% i B sa 28%,[7]

Nomenklatura[uredi | uredi izvor]

Prema uobičajenoj nomenklaturi, oznaka "amid" se dodaje na korijen imena kiseline. Tako se, najjednostavniji amid sirćetne kiseline naziva acetamid (CH3CONH2). IUPAC preporuka je da to bude etanamid, iako se ovo i srodna formalna imena rijetko koriste. Kad je amid izveden iz primarnog ili sekundarnog oblika, zamjene na dušiku se stavljaju na početak imena. Amid koji sadrži dimetilamin i sirćetne kiseline je N,N–dimetilacetamid (CH3CONMe2, gdje je

Sinteza[uredi | uredi izvor]

Amidi su uglavnom formiraju od karboksilnih kiselina i amina:

RCO2H + R'R"NH RC(O)NR'R" + H2O.

S obzirom na to, ova reakcija formiranja amida je nepovoljna ravnoteža, jer postoje mnogi načini da jeprebace na desnu stranu; većinu vremena odlazi u "aktiviranje" kiseline, na primjer, pretvarajući ga u hlorid acil (R-CO-Cl) sa eliminacijom HCl, zarobljenog putem amina

Amidationacidchloride.png


Proizvod HCl može se neutralirati aminom, ali i dodavanjem senzorskog protona kao što je piridinski, naprimjer.

Najpoznatiji način korištenja ove tehnike je Schotten-Baumannova reakcija.

Druga mogućnost je da se krene od kiseline (R-CO-O-CO-R) sa oslobađanjem karboksilne kiseline, koja reagira sa drugim ekvivalentnim aminom.


Amidationanhydride.png


Proizvedena kiselina nije dovoljna da reagira za formiranje amida od amina. Također je moguće koristiti aktivirane karboksilne kiseline reagense peptidnih veza, reagujući na karboksilne kiseline i amine da formiraju soli koji se dehidracijom mogu pretvoriti u amid ili iz okima, kao u Beckmanovoj reakciji.

Reakcije za sintezi amida
Reakcija Reaktanti Detalji
Beckmannov rearanžman Ciklični keton Reaktanti : Hidroksilamin i kiselina
Schmidtova reakcija Ketoni, dušična kiselina
Hidroliza nitrila Nitril, voda Kisela kataliza
Willgerodt-Kindlerova reakcija Arilalkilcetini, sumpor i amin (morfolin)
Passerinijeva reakcija Karboksilna kiselina, ketoni i aldehidi
d'Ugijeva reakcija Izocijanat, karboksilna kiselina, keton, primarni amin
Bodroux reakcija[8] ·[9] Karboksilna kiselina, organomagnezij sa derivatom anilina (ArNHR') Bodroux reakcija
Chapmanov rearanžman[10][11] Arilski imino eter Za N, - Dialil amid. Mehanizam reakcija zasniva se na aromatskoj nukleofilnoj supstituciji

Pour les N,N-diaryl amides. Le mécanisme réactionnel est basé sur une substitution nucléophile aromatique[12] Chapmanov rearanžman

Leuckartova sinteza amida[13] Izocijanat Reakcija sa izocijanatom katalizirano aluminij kloridom, uz formiranje aromatskog amida.

Ostali metodi[uredi | uredi izvor]

Jednostavna reakcija između alkohola i amina nikada nije pokušana prije 2007. godine, kada je jje prijavljen katalizator na bazi jezgre rutenija, koji je sposoban za obavljanje "dehidrogenizacijske acilacije"

Sinteza amida  uz učešće alkohola i amina, uz oslobađanje H2

Generiranje divodikovog gasa nadoknađuje nepovoljnu termodinamiku. Smatra se da se ova reakcija odvija putewm alkoholne dehidratacije aldehida, a zatim slijedi formiranje hemiamina, pa druga dehidratacija formiraju amid. Nije uočeno da obezvodnjavanje hemiamina formira imin.

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Harrison L. G. (2011): The shaping of life: The generation of biological pattern. Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-55350-6; http://books.google.com/books?id=-IPG-vg7Pr8C.
  2. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
  3. ^ Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York, ISBN 0-8153-3218-1.
  4. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  5. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
  6. ^ Hall J. E., Guyton A. C. (2006): Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo, ISBN 0-7216-0240-1.
  7. ^ Carl R. Kemnitz and Mark J. Loewen (2007). "Amide Resonance Correlates with a Breadth of C-N Rotation Barriers". J. Am. Chem. Soc. 129 (9): 2521–2528. doi:10.1021/ja0663024. 
  8. ^ Bodroux F., Bull. Soc. Chim. France, 1905, 33, 831
  9. ^ Bodroux reaction at the Institute of Chemistry, Skopje, Macedonia Link
  10. ^ Schulenberg, J. W.; Archer, S. Org. React. 1965, 14.
  11. ^ A. W. Chapman, CCLXIX. - Imino-aryl ethers. Part III. The molecular rearrangement of N-phenylbenziminophenyl ether, Journal of the Chemical Society, Transactions, 127: 1992-1998, 1925. doi:10.1039/CT9252701992
  12. ^ Jerry March J.: Organic Chemistry, Reactions, mechanisms and structure, Šablon:3eŠablon:Éd. ISBN 0-471-85472-7
  13. ^ Leuckart R. (1885): Ueber einige Reaktionen der aromatischen Cyanate, Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft, Šablon:Vol.18, issue 1, Šablon:P.873-877, doi:10.1002/cber.188501801182

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]