Rutenij

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Rutenij
[Kr] 4d75s1 44Ru
   
Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Rutenij, Ru, 44
Serija Prelazni metali
Grupa, Perioda, Blok 8, 5, d
Izgled srebreno bijeli metal
CAS registarski broj 7440-18-8
Zastupljenost 0,000002[1] %
Atomske osobine
Atomska masa 101,07[2] u
Atomski radijus (izračunat) 130 (178) pm
Kovalentni radijus 146 pm
Van der Waalsov radijus pm
Elektronska konfiguracija [Kr] 4d75s1
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 8, 18, 15, 1
1. energija ionizacije 710,2 kJ/mol
2. energija ionizacije 1620 kJ/mol
3. energija ionizacije 2747 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje čvrsto
Mohsova skala tvrdoće 6,5
Kristalna struktura heksagonalna
Gustoća 12370 kg/m3
Magnetizam paramagnetičan (\chi_{m} = 6,6 · 10−5)[3]
Tačka topljenja 2607 K (2334 °C)
Tačka ključanja 4423[4] K (4150 °C)
Molarni volumen 8,17 · 10-6 m3/mol
Toplota isparavanja 619[4] kJ/mol
Toplota topljenja 25,7 kJ/mol
Pritisak pare 1,4 Pa pri 2523 K
Brzina zvuka 5970 m/s pri 293,15 K
Specifična električna provodljivost 14,1 · 106 S/m
Toplotna provodljivost 120 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacioni broj 2, 3, 4, 6, 8
Elektronegativnost 2,2 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
94Ru

sin

51,8 min ε 1,593 94Tc
95Ru

sin

1,643 h ε 2,572 95Tc
96Ru

5,52 %

6,9 • 1019 god[5] β+ β+ 2,7188 96Mo
97Ru

sin

2,9  d ε 1,115 97Tc
98Ru

1,88 %

Stabilan
99Ru

12,7 %

Stabilan
100Ru

12,6 %

Stabilan
101Ru

17,0 %

Stabilan
102Ru

31,6 %

Stabilan
103Ru

sin

39,26 d β- 0,763 103Rh
104Ru

18,7 %

1,9 • 1020 god[5] β- β- 1,2997 104Pd
105Ru

sin

4,44 h β- 1,917 105Rh
106Ru

sin

373,59 d β- 3,54 106Rh
Sigurnosno obavještenje

Oznake upozorenja

Lahko zapaljivo

F
Lahko zapaljivo
Obavještenja o riziku i sigurnosti R: 11
S: 16-22-24/25
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Rutenij (Ru, latinski - ruthenia) - je metal 8. grupe. Pripada platinskim metalima. Ime je dobio po latinskom nazivu za Rusiju. Otkriće se obično pripisuje estonskom hemičaru Karl Karlovitch Klausu. Ovaj element ne posjeduje bitnije minerale i obično se javlja u rudama platine.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Kristali rutenija

Rutenij je tvrdi, srebrnasto-bijeli metal. Relativna gustoća je 12,4, a tačka topljenja 2310°C. Rutenij je hemijski najotporniji od svih platinskih metala. Ne rastvara se ni u zlatotopki.[6]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Najviše se koristi u industriji kao katalizator i kao legirajuća komponenta za povećanje korozijske otpornosti.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Harry H. Binder: Lexikon der chemischen Elemente, S. Hirzel Verlag, Stuttgart 1999, ISBN 3-7776-0736-3.
  2. ^ CIAAW, Standard Atomic Weights Revised 2013
  3. ^ Weast, Robert C. (gl. ur.): CRC Handbook of Chemistry and Physics. CRC (Chemical Rubber Publishing Company), Boca Raton 1990. str. E-129 do E-145. ISBN 0-8493-0470-9
  4. ^ a b Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks. In: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337, doi:10.1021/je1011086.
  5. ^ a b Andreotti E, Hult M, Marissens G, de Orduña RG, Vermaercke P. (2012): Study of the double beta decays of 96Ru and 104Ru., Appl Radiat Isot. 2012 Sep;70(9):1985-9. doi:10.1016/j.apradiso.2012.02.042
  6. ^ J. A. Vaccari:Materials Handbook, McGraw Hill, 2002 ISBN 978-0-07-136076-0
Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: