Nikl

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Nikl
[Ar] 3d94s1[1] 28Ni
   
Periodni sistem elemenata
Općenito
Hemijski element, Simbol, Atomski broj Nikl, Ni, 28
Serija Prelazni metali
Grupa, Perioda, Blok 10, 4, d
Izgled srebrenog metalnog sjaja
CAS registarski broj 7440-02-0
Zastupljenost 0,015[2] %
Atomske osobine
Atomska masa 58,6934 u
Atomski radijus (izračunat) 135 (149) pm
Kovalentni radijus 124 pm
Van der Waalsov radijus 163 pm
Elektronska konfiguracija [Ar] 3d94s1[1]
Broj elektrona u energetskom nivou 2, 8, 16, 2 ili
2, 8, 17, 1
Izlazna energija 5,15[3] eV
1. energija ionizacije 737,1 kJ/mol
2. energija ionizacije 1753 kJ/mol
3. energija ionizacije 3395 kJ/mol
4. energija ionizacije 5300 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje čvrsto
Mohsova skala tvrdoće 4
Kristalna struktura kubična plošno centrirana
Gustoća 8908[4] kg/m3
Magnetizam feromagnetičan
Tačka topljenja 1728[5] K (1455 °C)
Tačka ključanja 3003[6] K (2730 °C)
Molarni volumen 6,59 · 10−6 m3/mol
Toplota isparavanja 379[6] kJ/mol
Toplota topljenja 17,7[5] kJ/mol
Pritisak pare 237 Pa pri 1726 K
Brzina zvuka 4970 m/s pri 293,15 K
Specifična toplota 444[7] J/(kg · K)
Specifična električna provodljivost 14,3 · 106 S/m
Toplotna provodljivost 90,7 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacioni broj 2, rijetko −1, 0, 1, 3, 4
Oksidi NiO, Ni2O3
Elektrodni potencijal −0,257 V (Ni2+ + 2e → Ni)
Elektronegativnost 1,91 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR
58Ni

68,077 %

Stabilan
59Ni

sin

76000 a ε 1,072 59Co
60Ni

26,233 %

Stabilan
61Ni

1,14 %

Stabilan
62Ni

3,634 %

Stabilan
63Ni

sin

100,1 a β- 0,0669 63Cu
Sigurnosno obavještenje

Oznake upozorenja

Štetno

Xn
Štetno
Obavještenja o riziku i sigurnosti R: 40-43
S: (2-)22-36
Ukoliko je moguće i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice.
Ako nije drugačije označeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u normalnim uslovima.

Nikl (Ni, latinski - niccolum) je metal VIIIB grupe. Ima 14 izotopa čije se atomske mase nalaze između 53-67, od kojih je postojano 5 (58,60,61,62,64).

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 80 ppm (eng. parts per million) u obliku minerala garnierita i pantlandita. Godine 1751 otkrio ga je Axel Fredrik Cronstedt. Nikl gradi niz kompleksnih jedinjenja kao na primjer nikolcen.

Proizvodnja nikla u Svijetu 2005[8]
Zemlja u hiljadama tona  % svjetske proizvodnje
Flag of Russia.svg Rusija 300,7 23,4
Flag of Australia.svg Australija 218,0 17,0
Flag of Canada.svg Kanada 162,8 12,7
Flag of France.svg Nova Kaledonija 111,9 8,7
Flag of Indonesia.svg Indonezija 103,5 8
5 najvećih proizvođača zajedno 896,9 69,8
Ukupna svjetska proizvodnja 1.284,2 100,0

Biološki značaj[uredi | uredi izvor]

Nikl-hlorid heksahidrat

Nikl je mikroelementi prisutan u mnogim enzimima. Dnevno bi ga trebalo minimalno unositi u količini 0,3 miligrama.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Nikl je srebrnobijele boje blistav metal otporan na koroziju. Koristi se za prevlačenje drugih metala radi zaštite. Legure nikla i bakra se koriste za izradu kovanog novca, pribora za jelo. Nikl se također dodaje čeliku i drugim legurama da bi povećao njihovu otpornost na koroziju.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Scerri, Eric R.: The periodic table: its story and its significance. Oxford University Press, 2007, ISBN 0-19-530573-6, str. 239–240.
  2. ^ Harry H. Binder: Lexikon der chemischen Elemente, S. Hirzel Verlag, Stuttgart 1999, ISBN 3-7776-0736-3.
  3. ^ Ludwig Bergmann, Clemens Schaefer, Rainer Kassing: Lehrbuch der Experimentalphysik, vol 6: Festkörper. 2. izd., Walter de Gruyter, 2005, ISBN 978-3-11-017485-4, str. 361.
  4. ^ N. N. Greenwood, A. Earnshaw: Chemie der Elemente, 1. izd., VCH, Weinheim 1988, ISBN 3-527-26169-9, str. 1469.
  5. ^ a b Derek G. E. Kerfoot: Nickel u: Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim 2005, doi:10.1002/14356007.a17_157
  6. ^ a b Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks. u: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337, doi:10.1021/je1011086
  7. ^ Ruhr-Universität Bochum, Institut für Werkstoffe: Nickel
  8. ^ Editions La Découverte: L'état du monde 2005, annuaire économique géopolique mondial, ISBN 978-2707146441 (fr)

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: