Ohmov zakon

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Kao Ohmov zakon (nazvano po njegovom pronalazaču Georg Simon Ohmu) [1] se označava linearna zavisnost pada napona i protoka struje kroz određeni vodič pri konstantnoj temperaturi. Matematički se ova proporcija može prikazati kao:

(čitaj: je direktno proporcijalan ). Konstanta proporcije se označava kao Omski otpor, normiran i označen sa znakom , iz čega proizilazi jednačina da je:

Da bi se naglasila proporcionalnost napona i struje pri konstantnom otporu, također se može uzeti [2]:

Ohmski otpor je izuzetni slučaj električnog otpora.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Georg Simon Ohm: Vorläufige Anzeige des Gesetzes, nach welchem Metalle die Contactelektricität leiten sowie Späterer Nachtrag. In: J. C. Poggendorff (Hrsg.) Annalen der Physik und Chemie. Berlin 1825, Band 80, S. 79–88. (pdf Archived 2012-04-21 na Wayback Machine)
  2. ^ http://www.pausenhof.de/referat/physik/elektrischer-widerstand-kurzreferat-/14209


Nuvola apps kalzium.svg Nedovršeni članak Ohmov zakon koji govori o fizici treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.