Jakoba

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jakoba
(Rod u taksonu Excavata)
Četiri jakobidne vrste, sa utorima i bičevima: Jakoba libera (ventralo), Stygiella incarcerata (ventralno), Reclinomonas americana (dorzalno) i Histiona aroides (vanjski izgled)
Četiri jakobidne vrste, sa utorima i bičevima: Jakoba libera (ventralo), Stygiella incarcerata (ventralno), Reclinomonas americana (dorzalno) i Histiona aroides (vanjski izgled)
Sistematika
Domena Eukarioti
Razred Jakobea
Red Jakobida
Porodica Jakobidae
Patterson 1990
Rod Jakoba
Patterson 1990
Vrste
Sinonimi
  • Cryptobia libera Ruinen 1938
  • Jakoba je rod u taksonu Excavata[1] i ima samo jednu opisanu vrstu, Jakoba libera. (Ranije opisana Jakoba incarcerata preimenovano je u Andalucia incarcerata, a Jakoba bahamensis/Jakoba bahamiensis nije formalno opisana).[2]

    Opis[uredi | uredi izvor]

    Jakoba je mala bakterivorna morska zooflagellata (jakobid),[3] nađena i u hipersalinskom okruženju.[2]. One su slobodne plivajuće trofičke ćelije s dva biča i dužineizmeđu pet i deset mikrometara. Okreću se duž svoje uzdužne osi kako bi omogućile plivanje u pravim linijama [3] osim ako se zbog kompresije u krhotinama ne dogodi deformacija i „škljocanje“. Za vreme hranjenja, bakterije se izlaze iz vodenog stuba strujom koju stvara zadnji bič. Ova struja uzrokuje da se bakterije sakupe u brazdi [4] on the right ventral side of the cell [3] – pomažući u gutanju i stvaranju hranjive vakuole.[4]

    Ultrastrultura[uredi | uredi izvor]

    Ćelijske komponente kod Jakoba nisu naročito jedinstvene. Sadrže jedno jedro koje se nalazi u blizini baze biča, jedno Golgijevo tijelo, a mitohondrijske organele su spljoštene.

    Međutim, mitohondrije kod Jakoba posebno su evolucijski zanimljive zbog jedinstvene bakteriolikosti – poput mitohondrijskog genoma. Utvrđeno je da njihovi mitohondrijski genomi sadrže znatno više funkcionalnih gena drugih eukariotskih grupa i čini se da su zadržali eubakterijsku predačku RNK polimerazu, koja je zamijenjena polimerazom virusa tipa u svim ostalim mitohondrijskim eukariotima. Sve u svemu, jakobidni mitohondrijski genomi su primitivno složeni po tome što više nalikuju svojim proteobakterijskim precima nego što je to kod bilo kojih drugih mitohondrija.[5]

    Životni ciklus[uredi | uredi izvor]

    Jakobe karakterizira aseksualna reprodukcija putem binarne fisije. Nije primijećena spolna reprodukcija ili stvaranje cista.[3]

    Molekulske sekvence[uredi | uredi izvor]

    Kružni mitohondrijski genom Jakoba libera ATCC 50422 veličine je 96.6 kbp. Sekvenciranje je gotovo završeno. Dosad je identificirano 77 gena, od kojih nijedan nije uključivao intron. Intergenične regije čine ~ 30% genoma i sadrže nakupine tandemskih ponavljanja čija je jedinična dužina ~ 20 bp. Transkribirani geni nalaze se na oba lanca nukleotida u DNK. Za translaciju koristi se standardni genetički kod.

    Enkodirani geni uključuju one koji se obično nalaze u mtDNK, uključujući gene koji kodiraju proteine iznad 1,2,2,4,4L, 5,6, cob, cox1,2,3 i atp 6,8,9. kao velike podjedinice (rnl) i male podjedinice (rns) rRNK geni i >22 gema za tRNK. Prisutni su i brojni proteinski geni tipski za protist, ali ne i životinjske ili gljivične mtDNK. Oni uključuju nad7,9,11, atp1, rpl2,5,6,14,16 i rps2-4,11-14,19. Mnogo jedinstvenih ORF-ova je također kodirano s mtDNK u J. libera.

    Nekolikomitohondrijskih gena J. libera su rijetki ili ih nema u drugim mitohondrijskim genima, ali su prisutni u bakterijama. Među tim rijetkim ili jedinstvenim kodirajućim mtDNK genima su dpo, rpoB, C, rrn5, rnpB, tufA, yejU-W i nekoliko gena ribosomskog proteina.

    Poređenje sekvenci gena u mtDNK J. libera pokazuje klastere koji se inače ne nalaze u bakterijama, ali koji su se očito pojavili tokom evolucije mitohondrijskog genoma, nakon divergencije protomitohondrija iz bakterijske loze. Primjeri su klasteri dpo, rpoB,C, rrn5, rnpB, tufA, yejU-W.[6]

    Kulture[uredi | uredi izvor]

    Danas su dostupne tri kultivirane linije „Jakoba libera“. Ne mogu se uzgajati posebno, već se lahko uzgajaju u minimalnom mediju s dodatkom bakterija (Klebsiella aerogene )[3]

    Slični rodovi[uredi | uredi izvor]

    Jakobids (Jakobida ili Jakobea)

    Malawimonas: 1 opisana vrsta.

    Retortamonade:

    Carpediemonas-liki organizmi:

    Takošer pogledajte[uredi | uredi izvor]

    Reference[uredi | uredi izvor]

    1. ^ Rodriquez-Ezpeleta, Naiara; Henner Brinkmann; Gertraud Burger; Andrew J. Roger; Michael W. Gray; Herve Philippe; B. Franz Lang (august 2007). "Toward Resolving the Eukaryotic Tree: The Phylogenetic Positions of Jakobids and Cercozoans". Current Biology. 17 (16): 1420–1425. doi:10.1016/j.cub.2007.07.036. PMID 17689961.
    2. ^ a b "Jakoba libera". The Tree of Life Web Project. Pristupljeno 3. 4. 2012.
    3. ^ a b c d e f "Jakoba". Protist Image Database. Pristupljeno 3. 4. 2012.
    4. ^ a b "Jakoba libera". Encyclopedia of Life. Pristupljeno 3. 4. 2012.
    5. ^ "Jakobida". The Tree of Life Web Project.
    6. ^ "Jakoba libera Mitochondria genome organization, gene content, genetic code". Pristupljeno 3. 4. 2012.
    7. ^ "Introduction to the jakobid flagellates". Protist Image Database. Pristupljeno 12. 4. 2012.

    Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]