RNK polimeraza

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
RNK polimeraza
RNAP2-yeast-3G1G.png
Površina modela kompleksa RNK polimeraze II (svaka od 10 podjedinica ima drugačiju boju), u skladu sa PDB 3G1G; RNK (lijevo) i DNK (lijevo + desno)
Identifikatori
Simbol RNKP
Pfam PF2.7.
Pfam clan CL02776
InterPro IPR0002276
SMART Pept_C1
PROSITE PDOC002276
MEROPS C2776
SCOP 1aec
SUPERFAMILY 1aec
OPM superfamily 2776
OPM protein 002276

RNK polimeraza ili DNK zavisna RNK polimeraza (RNKP, RNKpol) je enzim koji katalizira sintezu RNK. U ćelijama, je neophodna za formiranje RNK lanaca, uz prepisivanje DNK gena kao predloška (mistre, kalufa) u procesu transkripcije. RNK polimeraze su bitne za život pa su prisutne su u svim organizmima i mnogim virusima. U hemijskom smislu, to je nukleotidil transferaza koja polimerizira ribonukleotide na 3' kraju RNK transkripta.[1][2][3][4]

Historija[uredi | uredi izvor]

RNKP su, 1960., nezavisno otkrili Samuel B. Ves, Odri Stevens, i Džerard Harvitc.[5] Dotad je polovina Nobelove nagrade za medicinu] (1959.) bila dodieljena Severo Ochoi, za otkriće enzima za koji se onda smatralo da je RNKP,[6] ali se kasnije ispostavilo da je to bila polinukleotidna fosforilaza.

Nobelova nagrada za hemiju 2006. je dodeljena Rodžeru D. Kornbergu za otkriće detaljne molekulske slike RNK polimeraze tokom raznih koraka u procesu transkripcije.[7]

Kontrola transkripcije[uredi | uredi izvor]

Elektronska mikrografija DNK sa stotinama molekula RNKP
koje su suviše male da bi vile jasno vidjive

Kontrola procesa [ transkripcije [gen]]a utiče na obrasce njigove ekspresije pa stoga omogućava ćeliji da se prilagodi na promjene unutrašnje sredine, obavlja specijalizirane funmkcije i održava osnovne metaboličke procese, koji su neophodne za preživljavanje. Zato je aktivnost RNKP dugotrajna, kompleksna i visoko regulirana. Kod bakterije Escherichia coli, identificirano je više od 100 transkripcijskih faktora koji modificiraju aktivnost RNAP.[8]

RNK polimeraza može da inicira transkripciju na specifičnim sekvencama DNK, koje su poznate kao promotori. Zatim proizvodi RNK lanac, koji je komplementaran sa predloškom (kalufom, mustrom) DNK lanca. Proces dodavanja nukleotida na RNK lanca je poznat kao produžavanje ili elongacija. Kod eukariota, RNKP može formirati lance od 2,4 miliona nukleotida (puna dužina gena za sintezu distrofina). RNKP prvenstveno otpušta svoj RNK transkript na specifičnim DNK sekvencama koje su kodirane na kraju gena, poznatim kao terminatori.

Proizvodi RNK polimeraze su:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Alberts B. (2002)ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York, ISBN 0-8153-3218-1.
  2. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-3-4.
  3. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 9958-9344-1-8.
  4. ^ Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo, ISBN 978-9958-9344-8-3.
  5. ^ Jerard Hurwitz (December 2005). "The Discovery of RNA Polymerase". Journal of Biological Chemistry 280 (52): 42477–85. PMID 16230341. doi:10.1074/jbc.X500006200. 
  6. ^ Nobel Prize 1959
  7. ^ Nobel Prize in Chemistry 2006
  8. ^ Akira Ishihama (2000). "Functional modulation of Escherichia coli RNA polymerase" 54. str. 499–518. PMID 11018136. doi:10.1146/annurev.micro.54.1.499. 

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]