Urodilatin

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Urodilatin

Općenito
Hemijski spojUrodilatin
Molekularna formulaC145H234N52O44S3
CAS registarski broj118812-69-4&rn=1 115966-23-9; 118812-69-4
InChIInChI=1S/C145H234N52O44S3/c1-11-72(6)112-137
(238)171-60-106(208)172-73(7)113(214)177-86(40-41-103(146)205)
122(223)190-95(63-198)116(217)170-61-108(210)175-88(51-70(2)3)
114(215)169-62-109(211)176-100(133(234)
187-92(56-104(147)206)127(228)193-97(65-200)
130(231)186-91(54-77-27-16-13-17-28-77)126(227)
180-82(31-20-45-163-142(153)154)119(220)
<189-94(139(240)241)55-78-36-38-79(204)39-37-78)
68-243-244-69-101(134(235)185-90(53-76-25-14-12-15-26-76)115(216)168-58-105(207)167-59-107(209)174-80(29-18-43-161-140(149)150)117(218)
182-87(42-50-242-10)123(224)188-93(57-110(212)213)128
(229)181-85(124(225)196-112)
34-23-48-166-145(159)160)195-132(233)
99(67-202)194-131(232)98(66-201)192-120(221)
83(32-21-46-164-143(155)156)178-118(219)81(30-19-44-162-141(151)152)179-125(226)89(52-71(4)5)184-129(230)96(64-199)191-121(222)84(33
-22-47-165-144(157)158)183-135(236)
102-35-24-49-197(102)138(239)74(8)
173-136(237)111(148)75(9)203/h12-17,25-28,36-39
,70-75,80-102,111-112,198-204H,11,
18-24,29-35,40-69,148H2,1-10H3,(H2,146,205)
(H2,147,206)(H,167,207)
(H,168,216)(H,169,215)(H,170,217)(H,171,238)
(H,172,208)(H,173,237)(H,174,209)(H,175,210)(H,176,211)(H,177,214)
(H,178,219)(H,179,226)(H,180,227)
(H,181,229)(H,182,218)(H,183,236)
(H,184,230)(H,185,235)(H,186,231)(H,187,234)
(H,188,224)(H,189,220)(H,190,223)(H,191,222)
(H,192,221)(H,193,
228)(H,194,232)
(H,195,233)(H,196,225)(H,212,213(H,240,241)
(H4,149,150,161)(H4,151,152,162)(H4,153,154,163)
(H4,155,156,164)(H4,157,158,165)
(H4,159,160,166)/t72-,73-,74-,75+,80-,81-,82-,
83-,84-,85-,86-,87-,88-,89-,90-,91-,92-,93-,
94-,95-,96-,97-,98-,99-,100-,101-,102-,111-,112-/m0/s1
Osobine1
Molarna masa3505,926
1 Gdje god je moguće korištene su SI jedinice. Ako nije drugačije naznačeno, dati podaci vrijede pri standardnim uslovima.

Urodilatin (URO) je hormon koji uzrokuje natriurezu, pojačavanjem bubrežnog krvotoka. Izlučuje se kao odgovor na povećanje srednjeg arterijskog pritiska i povećani volumen krvi iz ćelija distalnog dijela tubula i sabirnog kanala. Važan je kod oligurnih pacijenata (kao što su oni sa akutnom povredom bubrega i hroničnom bubrežnom insuficijencijom), jer smanjuje kreatinin u serumu i povećava izmokravanje.

Interakcije[uredi | uredi izvor]

Komorski natriuretski peptid (CDD / ANP-99-126) [1] je klinički važan hormonski sistem. Urodilatin (CDD / ANP-95-126) je homolog natriuretskog peptid, koji se razlikuje od CDD / ANP-99-126, a izlučuje se u cirkulaciju putem egzocitoze. Prototip natriuretskih hormona je kardiodilatin / komorski natriuretski peptid (CDD/ANP).[2] Endokrini dio srca sastoji se od specifičnih mioendokrinih ćelija koje sintetiziraju i luče natriuretičke peptidne hormone, koji pokazuju dioretska i vazorelaksirajuća svojstva; lučenje je osnova za parakrini sistem koji regulira reapsorpciju vode i natrija.[3]

Istraživački napori od početka 1980-ih usmjereni su naproučavanje njihovog uticaja na elektrolitsku homeostazu.[4] Kada se daje intravenski , urodilatin inducira jaka izmokravanja i natriurezu sa podnošljivim neželjenim hemodinamičkim efektima.[5] Urodilatin je lokaliziran u bubregu, različito obrađen (uključen u regulaciju volumena tjelesne tečnosti i izlučivanje vodenih elektrolita, dok cirkulira) i izlučuje se u mokraću.[5]Kao posljedica toga, urodilatin je uključen u razvoj lijekova zajedno s prohormonom CDD/ANP-1-126[2] i kardiodilatin CDD/ANP-99-126.[3]Poruka za SINTEZU preprohormona transkribira se u srcu i bubrezima iz gena NP tipa A, što rezultira cGMP-zavisnim transdukcijskim signalom, koji inducira diurezu i natriurezu,[6] diferencijalno prerađen u peptid od 32 aminokiseline iz istog prekursora kao i bubrežni ANP, iako možda nije identičan cirkulirajućem srčanom ANP-hormonu.[7] Bubrezi proizvode vlastiti natriuretski peptid sa 32 ostatka. Moć natriuretskog peptida urodilatina u bubrezima jednaka je ili premašuje potenciju atriopeptina [ANP- (99-126)], prototipa kardiodilatina.[8] Atriopeptin je samo trivijalno važan u regulaciji izlučivanja natrija tokom normalnih životnih uslova.[9]

Na urodilatin malo utiču bubrežni enzimi, koji inaktiviraju atriopeptin, jer se bubreg eluira urodilatinom, a ne ANP-om.[10] Upoređene su stope razgradnje ( 125I)-urodilatina i [125I]-ANP čistim rekombinantima NEP (rNEP). Fosforamidon, snažni inhibitor NEP, rNEP je u potpunosti je zaštitio oba peptida od metaboliranja.[11] Urodilatin ima ekstenziju od četiri ostatka na N-kraju. Neutralna endopeptidaza - 24.11 (NEP) ima fiziološku ulogu u metabolizaciji komorskog natriuretskog pepida i natriuretskog peptida tipa C (prohormon) razgrađenog bioaktivnog peptida, što uspijeva otprilike upola brže od C-kraja. Dva kraja nadmeću se s natriuretskim peptidima za hidrolizu pomoću neutralne endopeptidaze.[12]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gagelmann M, Hock D, Forssmann WG (June 1988). "Urodilatin (CDD/ANP-95-126) is not biologically inactivated by a peptidase from dog kidney cortex membranes in contrast to atrial natriuretic peptide/cardiodilatin (alpha-hANP/CDD-99-126)". FEBS Lett. 233 (2): 249–54. doi:10.1016/0014-5793(88)80436-8. PMID 2968281.
  2. ^ a b Meyer M, Stief CG, Becker AJ, Truss MC, Taher A, Jonas U, Forssmann WG (June 1988). "The renal paracrine peptide system--possible urologic implications of urodilatin". World J Urol. 14 (2): 249–54. doi:10.1007/BF00183118. ISSN 0724-4983. PMID 8986039.
  3. ^ a b Forssmann WG, Richter R, Meyer M (October 1998). "The endocrine heart and natriuretic peptides: histochemistry, cell biology, and functional aspects of the renal urodilatin system". Histochem Cell Biol. 110 (4): 335–57. doi:10.1007/s004180050295. PMID 9792413.
  4. ^ Meyer M, Schulz-Knappe P, Kuse ER, Hummel M, Hetzer R, Pichlmayr R, Forssmann WG (February 1995). "[Urodilatin. Use of a new peptide in intensive care]". Anaesthesist. 44 (2): 81–91. doi:10.1007/s001010050135. PMID 7702187.
  5. ^ a b Kuse ER, Meyer M, Constantin R, Oldhafer K, Schlitt HJ, Schulz-Knappe P, Uberbacher HJ, Pichlmayr R, Forssmann WG (April 1996). "[Urodilatin (INN: ularitide). A new peptide in the treatment of acute kidney failure following liver transplantation]". Anaesthesist. 45 (4): 351–8. doi:10.1007/s001010050271. PMID 8702053.
  6. ^ Meyer M, Richter R, Forssmann WG (October 1998). "Urodilatin, a natriuretic peptide with clinical implications". Eur J Med Res. 3 (1–2): 103–110. PMID 9512977.
  7. ^ Forssmann W, Meyer M, Forssmann K (August 2001). "The renal urodilatin system: clinical implications". Cardiovasc. Res. 51 (3): 450–62. doi:10.1016/S0008-6363(01)00331-5. PMID 11476735.
  8. ^ Goetz KL. (December 1991). "Renal natriuretic peptide (urodilatin?) and atriopeptin: evolving concepts". Am J Physiol. 261 (6): 921–32. PMID 1836308.
  9. ^ Goetz KL. (December 1993). "Is urodilatin (rather than atriopeptin) the primary natriuretic peptide of the ANP family?". J Cardiovasc Pharmacol. 22 (6): 911–913. doi:10.1097/00005344-199322002-00027. PMID 7508039.
  10. ^ Goetz K, Drummer C, Zhu JL, Leadley R, Fiedler F, Gerzer R (December 1990). "Evidence that urodilatin, rather than ANP, regulates renal sodium excretion". J Am Soc Nephrol. 1 (6): 867–74. ISSN 1533-3450. PMID 1966524.
  11. ^ Abassi ZA, Golomb E, Agbaria R, Roller PP, Tate J, Keiser HR (September 1994). "Hydrolysis of iodine labelled urodilatin and ANP by recombinant neutral endopeptidase EC. 3.4.24.11". Br J Pharmacol. 113 (1): 204–208. doi:10.1111/j.1476-5381.1994.tb16194.x. PMC 1510039. PMID 7812611.
  12. ^ Kenny AJ, Bourne A, Ingram J (April 1998). "Hydrolysis of human and pig brain natriuretic peptides, urodilatin, C-type natriuretic peptide and some C-receptor ligands by endopeptidase-24.11". Biochem. J. 1 (291): 83–8. PMC 1132484. PMID 8097089.
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Urodilatin&oldid=3380113"