Finska marka

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Finska marka
Markka, Mark
FIN-10m-1963-anv.jpg
10 maraka 1963.
ISO 4217 Kod FIM
Korisnik Flag of Finland.svg Finska
Najmanja jedinica Peni
Oznaka mk
Kovanice 1, 5, 10, 20, 50 penija; 1, 5, 10, maraka
Novčanice 10, 20, 50, 100, 500, 1000 maraka
Nacionalna banka Centralna banka Finske (Suomen Pankki)

Finska marka (su. "markka", se. "mark") je bila zvanična valuta Finske do 2002. Njen ISO 4217 kod je FIM. Za izdavanje novca je bila zadužena Centralna banka Finske (su. Suomen Pankki). Manja jedinica je peni, 100 penija odgovara jednoj marki. Izdavane su novčanice u aponima od 10, 20, 50, 100, 500, 1000 maraka. Kovanice su izdavane u apoenima od 1 (do 1979), 5, 10, 20 (do 1990), 50 penija; 1, 5, 10, maraka.Finska marka je zamijenjena 2002. eurom po tečaju 1 EUR : 5,9 FIM.


Historija[uredi | uredi izvor]

Finska marka uvodi Centralna banka Finske 1860. kada je zamijenila rusku rublju. Od 1865 marka nije više bila podvaluta ruske rublje. Njena vrijednost bila je prvenstveno vezana je za srebro. Finska proglašava 1917. nezavisnost i pridružuje se zlatnom standardu. Tokom Drugog svjetskog rata marka je znatno izgubila na vrijednosti. Finska je 1948 pristupila sporazumu iz Bretton Woodsa, čime je marka bila vezana za američki dolar koji je istovremeno bio konvertibilan sa zlatom.[1] Finska je 1969. pristupila Savezu evropskih valuta (ERM).Nakon 1971. ukida se sporazum iz Bretton Woodsa, čime je finska marka znatno izgubila u poređenju s dolarom i njemačkom markom. Kroz period 1980-1990 ekonomska politika je znatno liberalizovana.Od 2002. u Finskoj se uvodi euro.[2]

Manifest cara Aleksandra II[uredi | uredi izvor]

U decembru 1895 Senat Finske je uputio peticiju ruskom caru Aleksandru Drugom. Navedeno je da je rublja bila prevelika jedinica za obračun za tako siromašnu zemlju kao Finska. 10. marta 1860 Senat je predložio valutu marka (su. markka). Ruski car je odobrio 4. aprila iste godine da Finska uvede svoju valutu. Shodno Aleksandrovom prijedlogu marka je imala tečaj s rubljom 1:4. [3]

Srebreni standard[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Srebreni standard

Prva marka, vezana za srebro, kovana je 15. oktobra 1864. Od novembra 1865 puštaju se u opticaj kovanice od bakra i srebra u apoenima od 25 i 50 penija. Od 1. marta 1866 dolaze srebrene kovanice apoena 1 i 2 marke. Centralna banka je bila zadužena da otkupi novčanice rublje iz opticaja. U međuvremenu uvođenje srebrenog standarda u samoj Rusiji nije uspjelo . Ovo je Finskoj omogućilo samostalniju ekonomsku politiku.[3]

Zlatni standard[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Zlatni standard

Prva zemlja, koja je implementirala zlatni standard, bila je Engleska u 1817. Održavanje nivoa razvoja Finske je zahtijevalo uvođenje zlatnog standarda, kojeg je uvela 1878. Ovo je bio konačni korak ekonomske neovisnosti od Rusije, jer je Finskoj omogućen pristup međunarodnom tržištu kapitala.[3]

Nezavisnost[uredi | uredi izvor]

Finska je 1918. proglasila nezavisnost. Monetarnom reformom 1963. uvodi se nova finska marka koja je zamijenila staru po tečaju 1:100. 1. januara 1999 se veže za euro po tečaju 5,94:1. Puna dva mjeseca marka i euro su paralelno korišteni da bi 28. februara 2002 uvodi se zvanično euro.[3]

Novčanice[uredi | uredi izvor]

Vrijednost Slika Motiv[4]
10 maraka 10 Mark Vorderseite 10 Mark Rückseite Paavo Nurmi (1897–1973), atletičar
20 maraka 20 Mark Vorderseite 20 Mark Rückseite Väinö Linna (1920–1992), autor
50 maraka 50 Mark Vorderseite 50 Mark Rückseite Alvar Aalto (1898–1976), arhitekta i dizajner
100 maraka 100 Mark Vorderseite 100 Mark Rückseite Jean Sibelius (1865–1957), komponist
500 maraka 500 Mark Vorderseite 500 Mark Rückseite Elias Lönnrot (1802–1884), pisac, filolog i doktor
1000 maraka 1000 Mark Vorderseite 1000 Mark Rückseite Anders Chydenius (1729–1803), sveštenik, političar, ekonomista i filozof

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ash, Adrian (24. 7. 2014). "Das Ende des Goldstandards". Wallstreet-online.de (jezik: njemački). Pristupljeno 27. 2. 2016. 
  2. ^ "Finnish Markka". oanda.com (jezik: engleski). OANDA. Pristupljeno 27. 2. 2016. 
  3. ^ a b c d "The history of Finnish money". Mint of Finnland (jezik: engleski). 29. 2. 2016. 
  4. ^ "Finnland" (jezik: njemački). Evropska centralna banka. Pristupljeno 9. 8. 2016. 

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]