Odnosi Srbije i NATO-a

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezička standardizacija, preuređivanje ili reorganizacija.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.
Gnome-edit-clear.svg Ovaj članak zahtijeva čišćenje.
Molimo Vas da pomognete u poboljšavanju članka pišući ili ispravljajući ga u enciklopedijskom stilu.
  Članice NATO-a
  Akcioni plan za članstvo
  Individualni partnerski plan
  Partnerstvo za mir

Odnosi Srbije i NATO - a su odnosi Republike Srbije i NATO-a.

Republika Srbija je decembra 2006. pristupila NATO programu Partnerstvo za mir (PzM). Srbija je izabrala ovu partnersku saradnju kao optimalan vid za ostvarenje svojih bezbjednosnih ciljeva – unapređenje odbrambenih sposobnosti uz zadržavanje vojne neutralnosti. Program PzM je za svaku zemlju učesnicu individualan i specifičan. Politički okvir koji okuplja sve države članice NATO i učesnice programa Partnerstvo za mir je političko-bezbjednosni forum Savjet euroatlantskog partnerstva (eng. Euro-Atlantic Partnership Council - EAPC).

Odnosi Republike Srbije i NATO su u mnogo čemu specifični - rezultat su i refleksija historijskih okolnosti, događaja iz nedavne prošlosti i otvorenih aktuelnih pitanja. Pozicija NATO prema pitanju Kosova, odnosno činjenica da je većina država članica Alijanse priznala jednostrano proglašlenu nezavisnost Kosova, kao i učešće NATO/KFOR u formiranju nelegalnih, tzv. Kosovskih bezbjednosnih snaga, opterećuje i neminovno se odražava na trenutni nivo odnosa Republike Srbije i NATO.

Uporedo sa unapređivanjem odnosa sa relevantnim strukturama NATO, Republika Srbija razvija raznovrsnu bilateralnu saradnju u političko-bezbjednosnoj oblasti sa državama članicama NATO i Partnerstva za mir. Ova saradnja čini važan segment ukupnih odnosa Republike Srbije sa NATO. Trenutni nivo bilateralne saradnje sa pojedinim državama u značajnoj mjeri određen je njihovim stavom prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.

4 od 28 države članice nisu priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova (Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija).[1][2][3][4]

Javno mišljenje[uredi | uredi izvor]

Anketa je u 2019. godini otkrila da 89% građana ne želi članstvo u NATO-u[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "'Srbija nikad neće biti članica NATO saveza!': Vučić se prisjetio žrtava bombardiranja iz 1999. godine, pročitajte što je sve poručio svojim građanima". Slobodna Dalmacija (jezik: hr-HR). Pristupljeno 2019-11-22. 
  2. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. "Srbija i NATO dele interes očuvanja mira i stabilnosti u regionu". www.rts.rs. Pristupljeno 2019-11-22. 
  3. ^ Latković, Nataša. "NATO OKRUŽIO SRBIJU Dve činjenice koje će nas naterati da PREISPITAMO VOJNU NEUTRALNOST". Blic.rs (jezik: srpski). Pristupljeno 2019-11-22. 
  4. ^ Agencije. "NATO: Nemamo "tajni plan" za Zapadni Balkan". Blic.rs (jezik: srpski). Pristupljeno 2019-11-22. 
  5. ^ "Protiv članstva u NATO-u izjasnilo se čak 89 posto građana Srbije - Jutarnji List". www.jutarnji.hr. Pristupljeno 2019-11-22.