Poliatomski ion

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Mapa elektrostatskog potencijala nitratnog iona (NO3). Područja koja su obojena prozirno crveno, oko vanjskih atoma crvenog kisika označavaju regije najnegativnijeg elektrostatskog potencijala.

Molekulski ion ili poliatomski ion je naelektrisana hemijska vrsta (ion) sastavljena od dva ili više kovalentno vezana atoma ili metalni kompleks koji se može smatrati da djeluje kao jedna cjelina. Prefiks poli– u grčkom znači mnogo, ali čak se i ioni dva atoma obično nazivaju poliatomima. U starijoj literaturi poliatanski ion se takođe naziva i radikal, a ređe i kao radikalna grupa. U suvremenoj upotrebi, termin radikal odnosi se na slobodne radikale koji su (ne nužno naelektrisani), vrste sa parnim elektronom.

Primjer poliatomskog iona je hidroksidni ion. Sastoji se od po jednog atoma kisika i vodika pa ima naboj –1. Njegova hemijska formula je OH. Amonij ski ion sastoji se od jednog atoma dušika i četiri atoma vodika: ima naelektrisanje od +1, a njegova hemijska formula je NH4+.

Poliatomski ioni često su korisni u kontekstu kiselinsko-bazne hemije ili u stvaranju soli. Poliatomski ion se često može smatrati konjugiranom kiselinom ili bazom neutralne molekule. Naprimjer, konjugirana baza sumporne kiseline (H2SO4) je poliatomski vodik-sulfatni anion (Šablon:Chem2). Uklanjanje drugog iona vodika daje sulfatni anion (SO4(2–)).

Nomenklatura poliatomskih aniona[uredi | uredi izvor]

Postoje dva pravila koja se mogu koristiti za učenje nomenklature poliatomskih aniona. Prvo, kada se nazivu doda prefiks bi, u ionsku formulu dodaje se vodik i njegovo naelektrisanje se povećava za 1, što je posljedica naboja vodikovih iona +1. Alternativa prefiksu bi- je upotreba reči vodik na svom mestu: anion izveden iz H+ + CO3(2–), HCO3(3–) može se nazvati ili bikarbonat ili vodik-karbonat.

Većina najčešćih poliatomskih aniona su oksianioni, konjugirane baze oksikiselina (kiseline izvedene iz oksida nemetalnih elemenata). Naprimer, sulfatni anion, SO4 (2–), izveden je iz sumporne kiseline (H2SO4), što se može smatrati kao sumpor-trioksid + voda: SO3 + H2O.

Drugo pravilo promatra broj kisika u jednom ionu. Priomjer je porodica hlornih oksianiona:

Oksidacijsko stanje −1 +1 +3 +5 +7
Ime aniona Hlorid Hipoklorit Hlorit Hlorat Perhlorat
Formula Cl ClO ClO2 ClO3 ClO4
Struktura Hloridni ion Hipohloritni ion Hloritni ion Hloratni ion Perhloratni ion

Prvo, ako se misli na ion –at kao na osnovno ime, u tom slučaju dodavanje prefiksa per– dodaje kisik. Promjenom sufiksa –at u –it smanjuje se kisik za jedan, a zadržavanje sufiksa –it i dodavanje prefiksa hiposmanjuje broj kisika za jedan više. U svim situacijama ne utiče se na naboj. Obrazac imenovanja slijedi unutar mnogo različitih oksianionskih serija zasnovanih na standardnom korijenu za određenu seriju: –it ima jedan kisik manje od –at, ali različiti anioni –at mogu imati različit broj atoma kisika.

Ova pravila ne djeluju sa svim poliatomskim anionima, ali djeluju i s najobičnijim. Sljedeća tabela sadrži primjere za neke od ovih uobičajenih anionskih grupa.

Bromid Hipobromit Bromit Bromat Perbromat
Br BrO BrO2– BrO3– BrO4–
Jodid Hipojodit Jodit Jodat Perjodat
I IO I2– I3– I4– ili IO65−
Sulfid Hiposulfit Sulfit Sulfat Persulfat
S2– S2O22– SO32 SO42– SO52–
Selenid Hiposelenit Selenit Selenat
Se2– Se2O22– SeO32– SeO42–
Telurid Hipotelurit Telurit Telurat
Te2– TeO22– TeO32– TeO42–
Nitrid Hiponitrit Nitrit Nitrat
N3– N2O22– NO2 NO3
Fosfid Hipofosfit Fosfit Fosfat Perfosfat
P3– H2PO2 PO33– PO43– PO53–
Arsenid Hipoarsenit Arsenit Arsenat
As3– AsO23– AsO33– AsO43–

Ostali primjeri uobičajenih poliatomskih iona[uredi | uredi izvor]

Sljedeće tabele daju dodatne primjere najčešće uočavanih poliatomskih jona. Daje se samo nekoliko predstavnika, jer je broj poliatomskih iona koji se susreću u praksi vrlo velik.

Anioni
Tetrahidroksiborat B(OH)4–
Acetilid C2(2–)
Etoksid ili etanolat C2H5O
Acetat ili etanoat CH3COO ili C2H3O2
Benzoat C6H5COO ili C7H5O2
Citrat C6H5O7(3–)
Karbonat CO3(2–)
Oksalat C2O4(2–)
Cijanid CN
Hromat CrO4(2–)
Dihromat Cr2O7(2–)
Bikarbonat ili vodik-karbonat HCO3(–)
Fosfat-vodik HPO4(2–)
Vodik-fosfat H2PO4(–)
Vodik-sulfat ili bisulfat HSO4(–)
Manganat MnO4(2–)
Permanganat MnO4(–)
Azanid ili amid NH2(–)
Peroksid O2(2–)
Hidroksid OH
Bisulfid SH
Tiocijanat SCN
Silikat SiO4(2–)
Tiosulfat S2O3(2–)
Kationi
Oniumski ioni Karbenijski ioni Ostali
Gvanidinij C(NH2)3+ Tropilij C7H7+ Živa(I) Hg2(2+)
Amonij NH4+ Trifenilkarbenij (C6H5)3C+
Fosfonij PH4+ Ciklopropenij C3H3+
Hidronij H3O+
Fluoronij H2F+
Pirilij C5H5O+

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]