Međuslavenski jezik

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Međuslavenski jezik
Regije govorenjaSrednja Evropa, Jugoistočna Evropa, Istočna Evropa
Države govorenjau svim slavenskim državama (zamišljeno)
Jezička porodica
  • Međuslavenski jezik
Broj govornikaoko 20.000 (2022)[1]
Sistem pisanjaćirilica, latinica
Službeni status
Jezički kod
ISO 639-1nema
ISO 639-2 / 5art
Također pogledajte:
Jezik | Jezičke porodice | Spisak jezika

Međuslavenski jezik (меджусловјанскы језык, medžuslovjansky jezyk; do 2011. godine: slovjanski, slovianski) je slavenski međujezik, stvoren 2006. grupom jezikotvoraca iz različitih zemalja, na čelu sa holandskim lingvistom Jan van Steenbergenom. Uloga međuslavenskog ogleda se u olakšavanju komunikacije između predstavnika različitih slavenskih naroda, ali isto tako u pomaganju pripadnicima stranih naroda, koji ne govore nijedan slavenski jezik, pri komunikaciji sa Slavenima. Za ove, međuslavenski bi mogao biti dobra osnova za učenje bilo kojega drugog slavenskoga jezika.

Međuslavenski se svrstava u polu-vještačke jezike. Potječe iz staroslavenskog jezika i raznih improvizovanih jezika, vijekovima korištenih od Slavena u svrhu sporazumijevanja s drugim slavenskim narodima, npr., u višenacionalnim sredinama ili u novije vrijeme na internetu.[2] Cilj međuslavenskog je obogaćenje istih sa naučnom osnovom. Dakle, i gramatika i rječnik se zasnivaju na sličnostima i zajedničkim osobinama svih jezika slavenske skupine. Za razliku od slovija, jednog šematskog jezika čija se gramatika zasniva na principu esperanta, međuslavenski je prirodan jezik koji izbjegava svaki vještački element. Njegovo težište više leži u razumijevanju nego u lahkom učenju.[2] Međuslavenski jezik imao oko 2000 govornika u 2017. godini).[3]

Međuslavenski može da se piše ćirilicom i latinicom.

Povod[uredi | uredi izvor]

Zastava međuslavenskog jezika

Zabilježeni su vijekovima napori da se stvori jedan jezik koji bi spajao sve slavenske govornike. Većina tih napora vuče korijene iz Panslavenstva. Iako je panslavenstvo izgubilo svoj značaj poslije raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, sljedbenici istoga još postoje, pretežno u slavenskim emigrantskim okruženjima, te u virtuelnim krugovima, raznim forumima i računarskim igricama. Uzdizanje i omiljenost interneta vodili su ka pojavi novih panslavenskih jezika.[4][5]

Ono što je zajedničko ovim jezicima jeste da se zasnivaju na prirodnim slavenskim jezicima. Većinom po pretpostavci da su međusobno dovoljno slični da bi omogućili kompromisan jezik koji bi otprilike bio razumljiv svakom Slavenu. Ipak, mišljenja se razilaze po pitanju gramatike. Visok stepen pojednostavljenja, svojstven većini međujezika, olakšava učenje neslavenskim učenicima ali udaljuje međuslavenski od prirodnih slavenskih jezika i pridaje mu jedan, prije svega, vještački izgled, što većina govornika smatra manom.[6]

Historijski razvoj jezika[uredi | uredi izvor]

Projekat međuslavenski je započet marta 2006, kada je grupa ljudi iz različitih zemalja osjetila potrebu za jednostavnim, a prirodnim slavenskom jezikom kojeg bi Slaveni razumjeli bez prethodnog učenja.[7] Djelimično je podstaknut nedostacima slovija, najpoznatijeg slavenskoga međujezika današnjice, njegovim brojnim neslavenskim elementima i prevlašću ruskog jezika u njegovom rječniku. Cilj stvarača je bio da stvori prirodan jezik koji bi sadržao samo materijal postojeći u većini slavenskih jezika, bez dodataka bilo kakvih umjetnih osobina.[6]

Prije 2009. međuslavenski je postojao u dvije varijante. Tadašnji oblik ovoga jezika je prethodno bio poznat kao Slovianski-N (započet Janom van Steenbergen, a dalje razrađen Igorom Poljakovim). Pojednostavljeni oblik jezika je bio poznat pod nazivom Slovianski-P (započet Ondrejom Rečnikom te razrađen Gabrijelom Svobodom). Razlikovali su se po broju padeža. Slovianski-N je koristio padežni sistem od šest padeža, dok Slovianski-P - kao i engleski, bugarski te makedonski - je koristio predloge za izražavanje padežnih odnosa u rečenici. Osim ovih dvaju razlika (N stoji za naturalizam, P za pidžin ili prost), šematska verzija, Slovianski-S je bio dio eksperimenta, ali je bio odbačen u ranim fazama projekta.[8]

Februara i marta 2010. međuslavenski je približen javnosti poslije objavljenih članaka na poljskom internet portalu Interia.pl[9] i srpskim novinama Večernje novosti. Konačno, intervju s jednim od stvaralaca međuslavenskog jezika, je pronađen u novinskoj agenciji BalkanInsight,[7] a ubrzo poslije toga taj članak se pojavio i u slovačkim novinama Pravda,[10] na novinskim stranicama češke radio i televizijske stanice ČT24,[11] u slovenskim novinama Žurnal24,[12] kao i u mnogim drugim novinama, te radio i televizijskim stanicama širom Češke, Slovačke, Mađarske, Srbije, Crne Gore, Bugarske i Ukrajine.[13][14][15][16]

Međuslavenski jezik je bio značajan i u razviću drugih, srodnih projekata. Rozumio i slovioski su oba bili napori da se stvori kompromis između međuslavenskog i slovija, koji su u slučaju Slovioskoga doveli do stvaranja novog jezika.[17][18] Januara 2010. objelodanio se novoslavenski jezik (Novoslovienskij), zasnovan na staroslavenskom, no koristi ieo rečnika međuslavenskog jezika.[19] Njegov autor je bio profesor informatike na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu, Vojteh Merunka.

U 2011. godini međuslavenski, slovioski i novoslavenski su zajedno sa nekim drugim slavenskim međujezicima uključena u projekat međuslavenski.[18] Sada međuslavenski jezik ima tri roda (muški, ženski, srednji) te šest padeža, a glagoli su u potpunosti konjugovani. Uprkos ovim osobinama - najčešće izbjegavanih u internacionalnim pomoćnim (auksilijarnim) jezicima - međuslavenski svakako sadrži veliki broj pojednostavljenja. Naime, nastavci su jednostavni i nedvoumični, a nepravilnosti su svedene na minimum. Dok je slovio, sudeći po svojim autorima, slavenski parnjak esperantu, međuslavenski jezik bi bio slavenski parnjak interlingvi.[20] Još jedna osobina međuslavenskog, koju dijeli sa interlingvom, jeste da se razvijao grupom njegovih korisnika u otvorenim forumima, te nije regulisan autoritetom tj. subjektivnim dopuštanjima i zabranama jedne osobe.[21]

Međuslavenski jezik se do sada koristi najčešće na internetu i internetskim novinama, Slovjanska Gazeta[22][23] i Izvesti.info. Takođe postojinaučni naučni časopis na međuslavenski pod nazivom Slovjani.info.

U filmu Obojena ptica iz 2019. godine likovi govore međuslavenski, a jednu od glavnih uloga igra Harvi Kajtel.[24]

Pisma[uredi | uredi izvor]

Glavno načelo je da međuslavenski može da se piše na bilo kojoj slavenskoj tastaturi.[25] Zato što granica između latinice i ćirilice siječe slavensku teritoriju po sredini, oba pisma mogu biti korištena. Pošto međuslavenski nije etnički jezik, nema oštrih pravila čitanja ni naglašavanja. Iz ovoga razloga pravila koja slede su samo putokazi.

Međuslavenski alfabet
Latinica A B C Č D E Ě F G H I J K L LJ M N NJ O P R S Š T U V Y Z Ž
Ćirilica А Б Ц Ч Д ДЖ Е Є Ф Г Х И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Ш Т У В Ы З Ж
Izgovor ɑ

a

b ʦ ʧ d ɛ

ʲɛ

f g

h

x i

ɪ ɨ

j k l

ʎ

m n

ɲ

o

ɔ

p r s ʂ

ʃ

t u v

ʋ

ɪ z ʐ

ʒ

Suglasnici mogu biti palatalizovani kada slijede ě (є), i (и) ili j. Ipak ovakvo izgovoranje nije neizostavljivo.

Postoji i naučni pravopis sa dodatnim slovima:

Latinica Ę Ų Å Ȯ Ć Đ Ĺ Ń Ŕ Ś Ź
Ćirilica Ѧ Ѫ Ӑ Ъ Ћ Ђ ЛЬ НЬ РЬ ТЬ ДЬ СЬ ЗЬ
Izgovor

ʲæ

ʊ

u

ɒ ə ʨ ʥ ʎ

ɲ

c

ɟ

ɕ

ʑ

Gramatika[uredi | uredi izvor]

Gramatika međuslavenskoga je prvi i najviše navođen razlog zašto je međuslavenski prirodan slavenski jezik, a takođe djelimično pojednostavljen. Ona se sastoji iz elemenata pripadjućih svakom ili bar većini slavenskih jezika.

Imenice[uredi | uredi izvor]

Imenica može da ima tri roda (muški, ženski, srednji), dva broja (jedninu i množinu), kao i sedam padeža (nominativ, akuzativ, genitiv, dativ, instrumental, lokativ i vokativ). Nema članova. Komplikovani međuslavenski sistem klasifikacije imenica je sveden na samo četiri deklinacije:

  • imenice muškoga roda na suglasnik: dom „kuća“
  • imenice ženskoga roda na -a: žena „žena“
  • imenice ženskoga roda na meki suglasnik: kost „kost“
  • imenice srednjega roda na -o ili -e): slovo „reč“
padež lice jednine lice množine
N. dom žena kost slovo domy ženy kosti slova
A. dom ženu kost slovo domy ženy kosti slova
G. doma ženy kosti slova domov žen kostij slov
D. domu ženě kosti slovu domam ženam kostam slovam
I. domom ženoju kostju slovom domami ženami kostami slovami
L. domu ženě kosti slovu domah ženah kostah slovah
V. dome ženo kosti slovo domy ženy kosti slova

Pridjevi[uredi | uredi izvor]

Pridjevi su uvijek pravilni. Slažu se sa imenicom koju opisuju u rodu, broju i padežu, i obično su ispred nje. Na primer: dobry „dobar, dobri":

padež m. j. ž. j. s. j. mn.
N. dobry dobra dobro dobre
A. dobru
G. dobrogo dobroj dobrogo dobryh
D. dobromu dobroj dobromu dobrym
I. dobrym dobroju dobrim dobrymi
L. dobrom dobroj dobrom dobryh

Prilozi mogu da se obrazuju dodavanjem nastavka -o na pridevsku osnovu: dobro „dobro“.

Komparativ se obrazuje nastavcima -(ěj)ši: dobrějši „bolji“. Superlativ se obrazuje dodavanjem prefiksa naj- komparativu pridjeva: najdobrějši „najbolji“.

Zamjenice[uredi | uredi izvor]

Lične zamjenice su: ja, ty, on, ona, ono, my, vy, oni, one. Kada se sa ličnom zamjenicom trećega lica jednine i množine koristi predlog, tada će imati puni oblik, tj. n-.

Lične zamenice
lice jednine lice množine
1. 2. 3. 1. 2. 3.
(m.) (s.) (ž.) (m.) (s./ž.)
N. ja ty on ono ona my vy oni one
A. mene (me) tebe (te) (n)jego (n)ju nas vas (n)jih (n)je
G. mene tebe (n)jego (n)jej (n)jih
D. mně (mi) tobě (ti) (n)jemu (n)jej nam vam (n)jim
I. mnoju toboju (n)jim (n)ju nami vami (n)jimi
L. mně tobě (n)jim (n)jej nas vas (n)jih

Druge zamjenice se mijenjaju isto kao i pridjevi:

  • Prisvojne zamjenice: moj, tvoj, naš, vaš, svoj, kao i čij
  • Pokazne zamjenice: toj „taj“, tutoj „ovaj“ i tamtoj „onaj“
  • Odnosne zamjenice: ktory „koji“
  • Upitne zamjenice: kto „ko“ i čto „šta“
  • Neodredjene zamjenice: někto „neko“, něčto „nešto“, nikto „niko“, ničto „ništa“, libokto „bilo ko“, libočto „bilo šta“, vsekto „svako“, vsečto „svašta“, inokto „neko drugi“, inočto „nešto drugo“

Brojevi[uredi | uredi izvor]

Brojevi 1-10 su:[26]

1 jedin једин
2 dva два
3 tri три
4 četyri четыри
5 pet пет
6 šest шест
7 sedm седм
8 osm осм
9 devet девет
10 deset десет

Viši brojevi se tvore dodavanjem nastavka -nadset za brojeve 11-19, -deset za desetice, i -sto za stotine.

Redni brojevi se tvore dodavanjem pridjevskoga nastavka -y osnovnim brojevima, sa izuzetkom prvy, drugy/vtory, tretji, četvrty, stoty/sotny, tysečny.

Glagoli[uredi | uredi izvor]

Slavenski jezici inače imaju veoma komlikovane glagolske promjene, konjugacije. Međuslavenski jezik ima sličan sistem. Primenjuje se De Valovo pravilo da bi se sistem pojednostavio na dvije glagolske osnove:

  • prva glagolska osnova se koristi za gradnju infinitiva, prošloga vremena, potencijala, prošloga participa trpnoga i glagolske imenice
  • druga glagolska osnova se koristi pri gradnji sadašnjega vremena, zapovednoga načina i sadašnjega participa radnoga

U većini slučajeva ove dvije glagoslske osnove su identične, a u većini drugih slučajeva poslednja može pravilima da se izvede iz prve. U pojedinim slučajevima obe osnove moraju da se uče odvojeno.

Razni glagolski načini i vremena se grade na sladeći način:

  • sadašnje vrijeme se gradi nastavcima: -ju/-im, -iš, -i, -imo, -ite, -et ako se prezentska osnova završava na i, a ako na suglanik tada ta će nastavci glasiti: -u/-em, -eš, -e, -emo, -ete, -ut
  • u prošlom vremenu', nastavci nisu odrećeni licima, nego rodovima: -l (muški rod), -la (ženski rod), -lo (srednji rod), -li (množina, sva tri roda)
  • buduće vrijeme se gradi dodavanjem sadašnjeg vremena glagola byti infinitivu
  • potencijal se gradi dodavanjem potencijala glagola byti prošlom vremenu
  • zapovjedni način se gradi nastavcima-i/-j (2. lice jednine), -ite/-jte (2. lice množine) i -imo/-jmo (1. lice množine)
  • sadašnji particip radni ima nastavak -eči/-uči, koji zajedno sa nastavcima -i, -a, -o gradi prideve.
  • prošli particip trpni ima nastavak -(je)ny (ponekada-ty), i deklinira se ja pridjev
  • glagolska imenica ima nastavak -(je)nje (ponekada -tje)
Primer: delati „raditi“
sadašnje vrijeme prošlo vrijeme buduće vrijeme kondicional imperativ
1. j. ja delaju/delam ja jesm delal(a) ja budu delati ja byh delal(a)
2. j. ty delaj/delaš ti jesi delal(a) ti budeš delati ti bys delal(a) delaj
3. j. on
ona delaje/dela
ono
on je delal
ona je delala
ono je delalo
on
ona bude delati
ono
on by delal
ona by delala
ono by delalo
1. mn. my delajemo/delamo my jesmo delali my budemo delati my byhmo delali delajmo
2. mn. vy delajete/delate vy jeste delali vy budete delati vy byste delali delajte
3. mn. oni/one delajut oni/one delali oni/one budut delati oni/one by delali
infinitiv delati
sadašnji particip radni delajuči (-uči, -uča, -uče)
prošli particip trpni delany (-na, -no)
glagolska imenica delanje

Rječnik[uredi | uredi izvor]

Riječi međuslavenskog zasnivaju se na poređenju rječnika modernih slavenskog jezika, koji su svrhishodno svrstani u šest grupa:

Ove grupe su tretirane podjednako. Rječnik međuslavenskog je sastavljen tako da su riječi razumljive najvećem broju govornika slavenskih jezika. Oblik u kojem će jedna riječ biti usvojena u rječnik međuslavenskog ne zavisi samo od učestalosti u modernim slavenskim jezicima, nego zavisi i od unutrašnje logike samoga međuslavenskog, kao od samoga oblika iste riječi u praslavenskom: da bi se osiguralo razumijevanje, koristi se sistem pravilene derivacije.[27]

Riječi u međuslavenskog u poređenju sa drugim slavenskim jezicim
Međuslavenski Ruski Ukrajinski Bjeloruski Poljski Češki Slovački Gornjolužičkosrpski Slovenski Bosanski Srpski Makedonski Bugarski
člověk чловєк человек людина чалавек człowiek člověk človek čłowjek človek čovjek човек човек човек
pes пес пёс, собака пес, собака сабака pies pes pes pos, psyk pes pas пас пес, куче пес, куче
dom дом дом дім дом dom dům dom dom dom, hiša dom, kuća дом, кућа дом, куќа дом, къща
kniga книга книга книга кніга książka kniha kniha kniha knjiga knjiga књига книга книга
noč ноч ночь ніч ноч noc noc noc nóc noč noć ноћ ноќ нощ
pismo писмо письмо письмо пісьмо, ліст list dopis list list pismo pismo писмо писмо писмо
veliky великы большой великий вялікі wielki velký veľký wulki velik velik велик голем голям
novy новы новый новий новы nowy nový nový nowy nov nov нов нов нов

Primjer međuslavenskoga[uredi | uredi izvor]

Oče naš:

Latinica Ćirilica
Otče naš, ktory jesi v nebesah,
nehaj sveti se ime Tvoje.
Nehaj prijde kraljevstvo Tvoje,
nehaj bude volja Tvoja, kako v nebu tako i na zemji.
Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes,
i odpusti nam naše grěhy,
tako kako my odpuščajemo našim grěšnikam.
I ne vvedi nas v pokušenje,
ale izbavi nas od zlogo.
Ibo Tvoje jest kraljevstvo i moč i slava, na věky věkov.
Amin.
Отче наш, кторы јеси в небесах,
нехај свети се име Твоје.
Нехај пријде краљевство Твоје,
нехај буде воља Твоја, како в небу тако и на земји.
Хлєб наш всакоденны дај нам днес,
и одпусти нам наше грєхы,
тако како мы одпушчајемо нашим грєшникам.
И не введи нас в покушенје,
але избави нас од злого.
Ибо Твоје јест краљевство и моч и слава, на вєкы вєков.
Амин.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ «Мы делаем это для будущего». Что такое межславянский язык, зачем его придумали и кто на нём говорит. Мел, 18. juli 2022.
  2. ^ a b "Interslavic – Introduction". steen.free.fr. Pristupljeno 20. 11. 2022.
  3. ^ Kocór, Maria, et al., "Zonal Constructed Language and Education Support of e-Democracy – The Interslavic Experience", in: Sokratis K. Katsikas & Vasilios Zorkadis red., E-Democracy – Privacy-Preserving, Secure, Intelligent E-Government Services. 7th International Conference, E-Democracy 2017, Athens, Greece, December 14-15, 2017, Proceedings (Communications in Computer and Information Science no. 792, Springer International Publishing. 2017.), s. 21.
  4. ^ Germano-slavistische Beiträge : Festschrift für Peter Rehder zum 65. Geburtstag. Peter Rehder, Miloš. Okuka, Ulrich Schweier. München: O. Sagner. 2004. ISBN 3-87690-874-4. OCLC 55018584.CS1 održavanje: others (link)
  5. ^ Berger, Tilman (1. 1. 1986). Wortbildung und Akzent im Russischen. Peter Lang D. str. 37. ISBN 978-3-95479-237-5.
  6. ^ a b "Трошки про Штучні Мови: Панслов'янська Мова | Народні блоги". narodna.pravda.com.ua. Arhivirano s originala, 24. 7. 2020. Pristupljeno 20. 11. 2022.
  7. ^ a b "Newsletters". Balkan Insight (jezik: engleski). Pristupljeno 20. 11. 2022.
  8. ^ "Interslavic – Medžuslovjansky – Меджусловјанскы". steen.free.fr. Pristupljeno 20. 11. 2022.
  9. ^ https://web.archive.org/web/20100219051417/http://www.ahistoria.pl/index.php/2010/02/jezyk-ktory-maja-zrozumiec-wszyscy-slowianie/
  10. ^ "Slovania si porozumejú. Holanďan pracuje na jazyku slovianski". Pravda.sk (jezik: slovački). 19. 2. 2010. Pristupljeno 20. 11. 2022.
  11. ^ televize, Česká. "„Slovianski jazik" pochopí každý". ČT24 - Nejdůvěryhodnější zpravodajský web v ČR - Česká televize (jezik: češki). Arhivirano s originala, 20. 11. 2022. Pristupljeno 20. 11. 2022.
  12. ^ "To je Auerjeva vnukinja". zurnal24.si (jezik: slovenski). Pristupljeno 20. 11. 2022.
  13. ^ Gordana Knežević, Slovianski bez muke. Reader's Digest Srbija, June 2010, pp. 13-15. (језик: српски)
  14. ^ "Linguistique : Slaves de tous les pays, parlez donc le Slovianski !". Le Courrier des Balkans (jezik: francuski). Pristupljeno 20. 11. 2022.
  15. ^ "Язык для всех славян на основе русинского Reporter UA". Reporter UA (jezik: ruski). 20. 2. 2010. Pristupljeno 20. 11. 2022.
  16. ^ "PCNEN | Društveno angažovani medij" (jezik: engleski). Pristupljeno 20. 11. 2022.
  17. ^ "Rozumio". Conlang (jezik: engleski). Pristupljeno 20. 11. 2022.
  18. ^ a b "INTERSLAVIC". Slavic Wiki (jezik: engleski). Pristupljeno 20. 11. 2022.
  19. ^ Vojtěch Merunka, Jazyk novoslovienskij (Prag 2010.), pp. 15-16, 19-20. (jezik: češki)
  20. ^ "Interslavic – Introduction". steen.free.fr. Pristupljeno 20. 11. 2022.
  21. ^ "Панславизм не умер окончательно". web.archive.org. 7. 10. 2011. Arhivirano s originala, 7. 10. 2011. Pristupljeno 20. 11. 2022.
  22. ^ N. M. Malюga, „Movoznavstvo v pitannяh і vіdpovіdяh dlя včitelя й učnіv 5 klasu", in: Fіlologіčnі studії. Naukoviй vіsnik Krivorіzьkogo deržavnogo pedagogіčnogo unіversitetu. Zbіrnik naukovih pracь, vipusk 1 (Kryvyj Rih. 2008.), pp. 147. (jezik: ukrajinski)
  23. ^ https://web.archive.org/web/20110720161703/http://eursa.eu/node/1337
  24. ^ "Review: The Painted Bird". Cineuropa - the best of european cinema (jezik: engleski). Pristupljeno 20. 11. 2022.
  25. ^ "Interslavic – Orthography". steen.free.fr. Pristupljeno 20. 11. 2022.
  26. ^ "Interslavic – Numerals". steen.free.fr. Pristupljeno 20. 11. 2022.
  27. ^ "Interslavic – Design criteria". steen.free.fr. Pristupljeno 20. 11. 2022.