Sedam vrhova

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Poređenje visina sedam vrhova sa vrhovima višim od 8000 metara i Sedam drugih vrhova

Sedam vrhova je termin kojim se označavaju najviši vrhovi svih sedam kontinenata. Uspon na svaki od ovih sedam vrhova smatra se planinarskim izazovom, koji je prvi put u potpunosti ispunio Richard Bass 30. aprila 1985. godine. Uspon na svih sedam vrhova postao je planinarski cilj koji nastoje ostvariti istaknuti alpinisti. Uspon na ovih sedam vrhova uz dodatni zadatak koji uključuje i posjetu južnom i sjevernom polu nazvano je Grand slam istraživača.

Definicija[uredi | uredi izvor]

Sedam vrhova označava po jedan najviši vrh svih sedam Zemljinih kontinenata. Različiti spiskovi sadrže i neke manje varijacije iste teme ali suština se uglavnom svodi na ovih sedam vrhova. Termin Sedam vrhova zavisi i o definiciji koja se koristi za neki kontinent, posebno o lokaciji granice tog kontinenta. To rezultira s dvije varijacije: prva je Mont Blanc nasuprot Elbrusu za evropski kontinent a druga varijacija se tiče toga da li se pod terminom kontinenta Australije misli samo na Australiju kao kopno ili i na Okeaniju što rezultira ili vrhom Kosciuszko ili vrhom Puncak Jaya (također poznatim i kao Piramida Carstensz). Ovo također utiče na postojanje i termina Osam vrhova koji uključuje i Punčak Jaya i planinu Kosciuszko, kao i ostalih šest vrhova na drugim kontinentima.

Zbog navedenih razloga postoji nekoliko varijanti Sedam vrhova:

  • Mount Everest, Aconcagua, Denali, Kilimanjaro, Vinson, Elbrus, Puncak Jaya (Messnerova verzija),
  • Mount Everest, Aconcagua, Denali, Kilimanjaro, Vinson, Elbrus, Mount Kosciuszko (Bassova verzija),[1]
  • Mount Everest, Aconcagua, Denali, Kilimanjaro, Vinson, Mont Blanc, Kosciuszko (verzija istraživača Hacketta iz 1950-ih)
  • Mount Everest, Aconcagua, Denali, Kilimanjaro, Vinson, Mont Blanc, Puncak Jaya
  • Mount Everest, Aconcagua, Denali, Kilimanjaro, Vinson, Mont Blanc, Mount Wilhelm (Wilhelmova verzija)

Definicija pomoću tektonskih ploča[uredi | uredi izvor]

Mapa tektonskih ploča (vidjeti Spisak tektonskih ploča)

Korištenjem najvećih tektonskih ploča, Evropa i Azija bi se mogle svrstati u Evroaziju, a u slučaju vrlo velike Pacifičke ploče Mauna Kea bi bio njen najviši vrh. Puncak Jaya se zapravo nalazi na ploči Maoke, koja je obično grupirana s većom australijskom pločom. U slučaju da nije tako, onda bi planina Kosciuszko opet bila najviši dio te ploče.

Bassova i Messnerova lista najviših vrhova[uredi | uredi izvor]

Prvi spisak sedam najviših vrhova dao je Bass (lista Bassa ili Kosciusko) pri čemu je za Australiju izabrao najvišu planinu kopna Australije, planinu Kosciuszko (2.228 m), koja predstavlja najveći vrh australijskog kontinenta. Reinhold Messner postulirao je drugu listu (Messnerova ili Carstenszova lista), zamenjujući brdo Kosciuszko s Indonezijskim vrhom Puncak Jaya, ili piramidom Carstensz (4.844 m). Ni Bassova ni Messnerova lista ne uključuju Mont Blanc. S planinarskog stanovišta, Messnerova lista je izazovnija. Uspon na Piramida Carstensz ima karakter ekspedicije, dok se uspon na Kosciuszko može smatrati izletom. Doista, Patrick Morrow je koristio ovaj argument da brani svoj izbor da se pridržava Messnerove liste, Budući da je prvi penjač i drugi kolekcionar, osjećao sam se snažno da je Carstensz Pyramid, najviša planina u Australiji ... pravi planinarski cilj.[2]

Sedam vrhova (nabrojano od viših ka nižim)
Fotografija Vrh Bassova lista Messnerova lista Badmorska visina Kontinent Masiv Država Prvi uspon
Everest kalapatthar crop.jpg Mount Everest 8848 Azija Himalaji Nepal/Kina 1953.
Aconcagua 13.JPG Aconcagua 6961 Južna Amerika Andi Argentina 1897.
Mount McKinley.jpg Denali 6194 Sjeverna Amerika Alaški masiv SAD 1913.
Mt. Kilimanjaro 12.2006.JPG Kilimanjaro 5895 Afrika Tanzanija 1889.
Эльбрус с перевала Гумбаши.JPG Elbrus 5642 Evropa Kavkaz Rusija 1874.
Mount Vinson from NW at Vinson Plateau by Christian Stangl (flickr).jpg Vinsonov masiv 4892 Antarktik Masiv Sentinel 1966.
Puncakjaya.jpg Puncak Jaya 4884. Australija Masiv Sudirman Indonezija 1962.
Mount Kosciuszko01Oct06.JPG Mount Kosciuszko 2228 Australija Veliki razvodni masiv Australija nepoznato

Historija uspona[uredi | uredi izvor]

William Hackett (1918–1999), američki alpinista, je 1956 ispenjao najviše vrhove 5 kontinenata: Denali (tada poznat kao Mount McKinley) (1947), Aconcagua (1949), Kilimanjaro (1950), Kosciuszko (1956) i Mont Blanc (1956). U to vrijeme, Mont Blanc je smatran najvišim vrhom Evrope. Imao je i pokušaj uspona na Mount Vinson i dozvolu za Mount Everest 1960. god, ali sticajem okolnosti nije se popeo na više od pet vrhova.[3]

Japanski alpinista i avanturista Naomi Uemura (1941-1984) bio je prvi čovjek koji je kompletirao listu od 5 vrhova, uključujući Mount Everest. Pripremajući se za ekspediciju na Antarktik i osvajanje Mount Vinsona, poginuo je prilikom solo uspons na Denali u zimskim uslovima. [4]

Godine 1985, američki biznismen i amater alpinista Richard Bass, bio je prvi koji je ispenjao Sedam vrhova. Samo 1983. god. ispenjao je 6 vrhova sa drugom Frank Wellsom i različitim vodičima. Uspon na Everest su pokušavali nekoliko puta, dok se 30. aprila 1985 Bass nije popeo bez Wellsa uz pomoć američkog profesionalnog alpiniste Davida Breashearsa.

Godine 1986, kanadski penjač Patrick Morrow postao je 1986. god. prvi čovjek koji je ispenjao Sedam vrhova u Carstensz verziji (Messnerova lista). Tek iza njega Messner je osvojio Sedam vrhova na listi koju je definisao.

Junko Tabei postala je 1992 prva žena koja je kompletirala Sedam vrhova.

Između 2002 i 2007, Austrijski penjač Christian Stangl kompletitao je Sedam vrhova (Messnerova lista), penjući se sam i bez upotrebe boca za kisik, postavljajući rekord u ukupnom vremenu svih uspona. Njemu je trebalo od baznih kampova do vrhova 58 časova i 45 minuta.[5]

Sedam drugih vrhova[uredi | uredi izvor]

Alpinistički autor Jon Krakauer pisao je 1997 da bi veliki izazov bilo osvajanje sedam drugih vrhova po visini na kontinentima zbog činjenice da su u toj grupi K2 i Tyree koji su teži za uspon od Mount Everesta i Vinsona. Njemački autoritet za visoko gorje u Aziji Eberhard Jurgalski je definisao liste sedam drugih i trećih vrhova svih kontinenata.

  • K2 (8,611m), Azija
  • Ojos del Salado (6,893m), Južna Amerika
  • Logan (5,959m), Sjeverna Amerika
  • Dykh tau (5,205m), Evropa
  • Batian (5,199m), Afrika
  • Mount Tyree (4,852m), Antarktik
  • Sumantri (4,870m), Australija

Austrijski alpinista Christian Stangl prvi je čovjek koji je 15 januara 2013. god. kompletirao Sedam drugih vrhova.[6]

Italijan Hans Kammerlander usponom na Mount Tyree 3. januara 2012, takođe je smatran prvim čovjekom sa usponom na Sedam vrhova, ali mu je dio autora osporio rezultat.[7]

Sedam trećih vrhova[uredi | uredi izvor]

  • Kangchenjunga (8,586m), Azija
  • Pissis (6,795m), Južna Amerika
  • Orizaba (5,636m), Sjeverna Amerika
  • Shkhara (5,193m), Evropa
  • Mawenzi (5,148m), Afrika
  • Shinn (4,660m), Antarktik
  • Puncak Mandala (4,758m), Australija

Christian Stangl postao je prvi koji je ispenjao 21 vrh, po tri najviša vrha svakog od sedam kontinenata, i time kompletirao trostrukih Sedam vrhova.[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Climbing the Seven Summits". www.infoplease.com.
  2. ^ Hamill 2012, str. 284.
  3. ^ "Sedam (jedanaest) vrhova - 29.08.2013". www.thebmc.co.uk. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
  4. ^ "Nikon F2 and F3 Titanium Uemura Special - 26.09.2019". www.thebmc.co.uk. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
  5. ^ "Svjetski rekord: 58 časova, 45 Minuta - 29.08.2013". web.archive.org. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
  6. ^ "Cristian Stangl prvi ispenjao Sedam drugih vrhova - 26.09.2019". www.thebmc.co.uk. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
  7. ^ "Kammerlander/Stangl: Sedam vrhova i treći razlozi - 30.03.2012". www.8000ers.com/. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)
  8. ^ "Stangl kompletirao Sedam vrhovai - 30.03.2012". www.thebmc.co.uk. Pristupljeno 7. 10. 2020. CS1 održavanje: nepreporučeni parametar (link)