Simfonija br. 19 (Mozart)

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Simfonija br. 19 u Es-duru, KV  132, je simfonija koju je komponirao Wolfgang Amadeus Mozart u julu 1772.[1]

Instrumentacija[uredi | uredi izvor]

Simfonija je napisana za dvije oboe, četiri roga (od kojih su dva izvorno napisana u E♭ altu) i gudače.


\relative c' { \set Staff.midiInstrument = #"string ensemble 1"
  \tempo "Allegro" \set Score.tempoHideNote = ##t \tempo 4 = 150
  \key es \major
  es4.\f\trill d16 es g4 es |
  bes2 r4 as'8.(\p g16) |
  g8-. r es'8.( d16) d8-. r c8.( bes16) |
  bes4.( c8) bes4-. as-. |
  g2
}

Simfonija br. 19 u E duru se sastoji od četiri stavka:

  1. Allegro, 4/4
  2. Andante, 3/8
  3. Menuetto – Trio, 3/4
  4. Allegro, 2/2 [2]

Muzička analiza[uredi | uredi izvor]

Prvi stavak otvara se motivom koji će Mozart kasnije koristiti na početku njegovog Koncerta za klavir br. 22 u istom ključu. Ekspozicija (izlaganje) u ovom stavku je kratko i nema ponavljanja. Razvojna sekcija je usredsređena na novi muzički materijal.[1]

Postoji i alternativni spori stavak, označen Andantino grazioso. Oznake tempa u prvom, drugom i četvrtom stavku napisao je svojeručno Leopold Mozart.[2]

Finale je u obliku francuskog ronda koji se sastoji od sedam dijelova (ABACADA). Svaki dio ronda se ponavlja, osim završnog A.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b c "Wolfgang Amadeus Mozart, Simfonija br. 19 u Es-duru". classiccat.net. Pristupljeno 20. 6. 2019.. 
  2. ^ a b Brown, A. Peter, The Symphonic Repertoire (Volume 2). Indiana University Press (ISBN 0-253-33487-X), str. 367 (2002).