Simfonija br. 19 (Mozart)
Simfonija br. 19 u Es-duru, KV 132, je simfonija koju je komponirao Wolfgang Amadeus Mozart u julu 1772.[1]
Instrumentacija
[uredi | uredi izvor]Simfonija je napisana za dvije oboe, četiri roga (od kojih su dva izvorno napisana u E♭ altu) i gudače.
Simfonija br. 19 u Es duru sastoji se od četiri stavka:
Uvod u stavak Allegro:
Uvod u stavak Andante:
Uvod u stavak Menuetto:
Uvod u stavak Allegro finale:
Muzička analiza
[uredi | uredi izvor]Prvi stavak otvara se motivom koji će Mozart kasnije koristiti na početku njegovog Koncerta za klavir br. 22 u istom ključu. Ekspozicija (izlaganje) u ovom stavku je kratko i nema ponavljanja. Razvojna sekcija je usredsređena na novi muzički materijal.[1]
Postoji i alternativni spori stavak, označen Andantino grazioso. Oznake tempa u prvom, drugom i četvrtom stavku napisao je svojeručno Leopold Mozart.[2]
Finale je u obliku francuskog ronda koji se sastoji od sedam dijelova (ABACADA). Svaki dio ronda se ponavlja, osim završnog A.[1]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b c "Wolfgang Amadeus Mozart, Simfonija br. 19 u Es-duru". classiccat.net. Pristupljeno 20. 6. 2019.
- ^ a b Brown, A. Peter, The Symphonic Repertoire (Volume 2). Indiana University Press (ISBN 0-253-33487-X), str. 367 (2002).