Simfonija br. 19 (Mozart)
Simfonija br. 19 u Es-duru, KV 132, je simfonija koju je komponirao Wolfgang Amadeus Mozart u julu 1772.[1]
Instrumentacija[uredi | uredi izvor]
Simfonija je napisana za dvije oboe, četiri roga (od kojih su dva izvorno napisana u E♭ altu) i gudače.
Simfonija br. 19 u Es duru sastoji se od četiri stavka:
Uvod u stavak Allegro:
Uvod u stavak Andante:
![<<
\new Staff \with { instrumentName = #"V1 "} \relative c'' {
\version "2.18.2"
\key bes \major
\tempo "Andante"
\time 3/8
f4. \p~ f4.~ f4 (d8)
ees (d c)
f4 (\grace a16 (g8))
g4 r8
}
\new Staff \with { instrumentName = #"V2 "} \relative c'' {
\key bes \major
\time 3/8
r16 d, \p [d d d d]
r16 ees [ees ees ees ees]
r16 d [d d f f]
g g f f f f
r16 f [f f ees ees]
ees4 r8
}
>>](http://upload.wikimedia.org/score/i/e/iedmtnq0brajzd3lbpbhdvgqca79ft8/iedmtnq0.png)
Uvod u stavak Menuetto:
Uvod u stavak Allegro finale:
Muzička analiza[uredi | uredi izvor]
Prvi stavak otvara se motivom koji će Mozart kasnije koristiti na početku njegovog Koncerta za klavir br. 22 u istom ključu. Ekspozicija (izlaganje) u ovom stavku je kratko i nema ponavljanja. Razvojna sekcija je usredsređena na novi muzički materijal.[1]
Postoji i alternativni spori stavak, označen Andantino grazioso. Oznake tempa u prvom, drugom i četvrtom stavku napisao je svojeručno Leopold Mozart.[2]
Finale je u obliku francuskog ronda koji se sastoji od sedam dijelova (ABACADA). Svaki dio ronda se ponavlja, osim završnog A.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b c "Wolfgang Amadeus Mozart, Simfonija br. 19 u Es-duru". classiccat.net. Pristupljeno 20. 6. 2019.
- ^ a b Brown, A. Peter, The Symphonic Repertoire (Volume 2). Indiana University Press (ISBN 0-253-33487-X), str. 367 (2002).