Simfonija br. 18 (Mozart)

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Simfonija br. 18 u F-duru, KV  130, bila je posljednja od tri simfonije koju je komponovao Wolfgang Amadeus Mozart u maju 1772. godine, kada je imao šesnaest godina.[1] Iako ova simfonija nije jedno od njegovih najboljih kompozitorskih ostvarenja u ovom muzičkom žanru, simfonija je veoma dobro osmišljena s obzirom na Mozartovu mladost.

Stavci u simfoniji i muzička instrumentacija[uredi | uredi izvor]

Simfonija je komponovana za dvije flaute, četiri roga i gudače. U ovoj simfoniji nema oboe, već je po prvi put zamijenjena flautama. Mozart je koristio i drugi par rogova u prvom i drugom stavku, što je rijetkost u njegovom muzičkom opusu.[1] Na osnovu muzičke instrumentacije moglo se očekivati da ova simfonija ima herojski ili možda čak i mišićav zvuk, ali to je svečano muzičko djelo, svijetlo u raspoloženju i raznobojno orkestrirano.

Simfonija br. 18 KV 130 u F-duru ima 4 stavka:

  1. Allegro, 4/4
  2. Andantino grazioso, 3/8
  3. Menuetto — Trio, 3/4
  4. Allegro molto, 4/4

Uvod u stavak Allegro:


    \relative c'' {
    \version "2.18.2"
    \key f \major
    f16(\p[ c8.) c8-. c8-.] \repeat unfold 4 { c8-. } |\noBreak
    \appoggiatura d16 c([ bes8.) bes8-. bes8-.] \repeat unfold 4 { bes8-. } |\noBreak
    \appoggiatura c16 bes([ a8.) a8-. a8-.] \repeat unfold 4 { a8-. } |\noBreak
    \appoggiatura bes16 a([ g8.) g8-. g8-.] \appoggiatura a16 g([ f8.) \appoggiatura g16 f( e8.)] |\noBreak
    e16( f8.)
  }

Uvod u stavak Andante grazioso:


\relative c' {
     \version "2.18.2"
     \key bes  \major
     \tempo "Andantino granzioso"
     \time 3/8
   bes'8\p ^\markup {con sordino} f bes
   d4 \grace f16 (ees8)
   \grace d16 (c8) bes r8
   c8 (ees g)
   bes, (a) f'-!
   ees (d) r8
   c-! g' (f)
   f,-! ees' (d)
   b16 (c) d (ees) f (g)
   bes,8 (a) r8
  }

Uvod u stavak Menuetto:


\relative c' {
     \version "2.18.2"
     \key f  \major
     \tempo "Menuetto"
     \time 3/4
   \partial 4  c'4 \p 
    f4. g8 a4
    f (e) c-!
    f8 (e f g) a4-!
    f (e) c-!
    c'-! c (b)
    a-! a (g)
    f e d
    c2  \bar ":|."
  }

Uvod u Trio:


<<
\new Staff \with { instrumentName = #"V1 "}  \relative c'' {
    \version "2.18.2"
    \key c \major 
    \tempo "Trio"
    \time 3/4
    \partial 4 r4
    e2.\p f e d2 (e4) f-! e (d) e2. c \f d c e2 (d4) c-! b (a) g2 \bar ":|."
}
\new Staff \with { instrumentName = #"V2 "} \relative c'' {
    \key c \major 
    \time 3/4
     \partial 4 r4 r4 g \p g r4 a a r4 g c b a b c-! c (b) r4 c c
     g2. \f bes a c2 (b!4) a4-! g (fis) g2 \bar ":|."
}
>>

Uvod u stavak Molto allegro:


\relative c''{
    \version "2.18.2"
    \key f \major 
    \tempo "Molto allegro"
    \time 4/4
    <a f'>2\f c 
    r8 c bes a g f e d
    c4 bes'' bes bes
    bes8 (a) g-! f-! a (g) f-! e-!
}

Analiza[uredi | uredi izvor]

Prvi stavak u simfoniji, Allegro otvara se spuštajuċom melodijskom temom čiji izniman način odiše energijom i radošću. Mozart uskoro predstavlja još jednu temu čiji je osjećaj radosti još veći, jer se njegova muzika širi kroz smijeh i razigranost. Nakon ponavljanja ekspozicije (izlaganja), dat je kratak razvojni odjeljak u kome se raspoloženje pretvara u ozbiljnije. Slijedi ponavljanje i stavak se završava u veselom raspoloženju.

Drugi stavak je malo življi od svoje Andantino grazioso oznake, ali njegov lagani način i još uvijek prilično opušten ritam čine njegov pomalo pastoralni karakter kontrastom u odnosu na energičnu muziku koja otvara ovaj stavak. Treći stavak je dvominutni Menuet oštrog svečanog duha, sa prigušenim, ali dostojanstvenim srednjim dijelom.

Finale pod nazivom Molto allegro, traje oko sedam i po minuta, je najduži stavak u ovoj 20-minutnoj simfoniji. Isto tako je i najrazličitiji, krećući se od instrumentalno zahtjevnog, ali sitnog načina sviranja glavne teme ka razigranim, pa čak i duhovitim elementima pomoćnog materijala. Međutim, osećaj svečanosti je očigledan, čak i u tišim, bezbrižnijim muzičkim prelazima nasuprot energičnim.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mozart, Wolfgang Amadeus (2005). Die Sinfonien III. Prevod: Robinson, J. Branford. Kassel: Bärenreiter-Verlag. ISMN M-006-20466-3