Povelja kralja Tvrtka I Kotromanića za Hrvoja Vukčića Hrvatinića iz 1380.

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Povelja kralja Tvrtka I Kotromanića Hrvoju Vukčiću Hrvatiniću iz 1380. predstavlja jedan od značajnijih izvora za višestran pristup proučavanju historije srednjovjekovne Bosne. Od posebnog značaja je za izučavanje jezika i pisma, političke i društvene strukture i topografije srednjovjekovne bosanske države. Izuzetnu vrijednost predstavlja za historiju loze Hrvatinići. Njeno unutrašnje činjenično bogatstvo popraćeno je čestim korištenjem u historiografskim radovima.

Povelja se nalazila u Narodnom muzeju u Budimpešti (Nationalmuseum Budapest). Godine 1897. sporazumno je, u ime zamjene, prenesena u Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Zavedena je pod inventarnim brojem 5779. Prvi put je obrađena, prevedena na latinski i naš jezik i u prirodnoj veličini objavljena od strane Ljudevita Thallóczya 1897. (na latinskom i u prirodnoj veličini i 1899.). Analizu vanjskih karakteristika povelje sa popravkama dotadašnjih saznanja izvršio je Gregor Čremošnik 1950. Povelja nije uvrštena ni u jednu veću zbirku ćirilske građe osim u obradi Đure Šurmina (1898.), prema nedovoljnom latinskom prepisu Pavla Rittera Vitezovića (1652-1713), koji ju je prvi koristio. Njenu unutrašnju analizu uradio je Ljudevit Thallóczy a djelimično dopunio Jovan Radonić.

Pergament povelje je italijanskog načina izrade srednjeg kvaliteta. Dimenzije povelje su: širina – gore 42,3; dolje 42,5, a visina – lijevo 26,2; desno 25,1 cm. Iako direktno nije spomenut, argumentirana je pretpostavka da je pisac povelje logotet Vladoje (povećana slova i svečani potpis), jedan od najboljih majstora ćirilice, koji pri pisanju ove povelje uzima u obzir navike bosanske sredine, tj. vrijednosti i duha bosančice. Povelja je pisana svečanom majuskulom, svečano i ukočeno. Kaligrafski je jedna od najdotjeranijih među sačuvanim poveljama. Pečat nije sačuvan, a sama povelja svjedoči (po naš visuče duplene pečati učinjene), da je kralj Tvrtko I Kotromanić prvi dao izraditi veliki dvostruki kraljevski prijestolni pečat. Njegovu rekonstrukciju sačinio je Pavao Anđelić. To je bio najveći pečat svoga vremena u Evropi. Kao najbogatije kićen pečat predstavljao je pravo remek-djelo srednjovjekovne graverske umjetnosti i nadmašivao je sve svjetske produkte te vrste. Stanje očuvanosti povelje nije najbolje.

Pravni osnov povelje govori o uzdizanju kneza Hrvoja Vukčića Hrvatinića na dostojanstvo velikog vojvode rusaga bosanskoga. Poveljom kralj Tvrtko I dotadašnjem knezu Hrvoju Vukčiću dodjeljuje dostojanstvo velikog vojvode od njegovog pokojnog oca ‘vojvode’ Vukca. Tvrtko zatim velikom vojvodi Hrvoju Vukčiću dodjeljuje u župi Lašva tri sela (Treboušu, Lupnicu i Bjelu /Bilu/) u vječno vlasništvo loze Hrvatinići. Povelja govori o načinu na koji Hrvatinići baštine i uživaju darovani i svoje ostale posjede. Kralj ističe da ukoliko neko od Hrvatinića učini nevjeru kralju i kraljevstvu tada je odgovornost lična(plaća ... glavom svojom ili blagom). Pri tom darovani posjed, kao i posjed čitave porodice, roda i potomstva neće biti ugrožen. Povelja je pisana na kraljevskom dvoru u Moštrima (Moištri) a kao svjedoci i ručnici potvrđuju je u većem broju svi eminentni predstavnici srednjovjekovne Bosne Tvrtkovog vremena.

Tekst povelje[uredi | uredi izvor]

Вa начетaкь Отцa Вь изьпльниенье Сна И сaньтием Свтaго Дхa Аминь. О прдивнаъ висото мдрости и оуминиъ божaственьние силъ коль необьхитими соуть соуди его и неизьслимие стaзи его изьпльни милосрьдиъ и щедроть имь се приниче сь вишних висоть своего божьствa на всоу вьселеньноую и пaдьшее чловиче соушьтво прстоупленьемь собою о боживь на небесa вьиеде Отцоу си вседрьжителю послоущво вa дъло сьврьши ъко же изь волъ Тим же куфьтри црьсци по всеи вьселеннои оутврьждають се и крсеще се слaвет бога вседрьжителa Тaкоже же и aзь стефaнь Тврьтко по милсти господа бга Крaл срьблиемь босни приморию хльмьсци земьли дольнимь крaемь запaднимь стрaнамь оусори цоли и подринию и ктомоу Сподоблен бих црьствовaти вa землaх родитель и прaродитель ншх творе имь милости и записниъ всaкомоу же по въри и по достоънию его Тa им же сьтвори милость крaлaвство ми кнезоу хрвою цноу воеводе гь бь потрибовa сега свътa воеводо Влькьцa неговa отцa тaда ми видивьше да се ни ниегово симе изродило и свитовaвьше с крaлaвтсвa ми влaстели и видивьше реченога кнеза хрьвоъ достоина чaсти своего отцa дасмо моу велико воеводьство вь мисто реченога воеводе Влькьцa И више тога сьтворисмо моу моилость навлaститоу по съхь наших лъстих по наш висоуче доуплене печaти оучиниене дасмо моу и записaсмо оу Лaшви нашa три селa оу име Село трибооушоу сь всими прaвими меъми дроуго Село лоупьницоу сь всими прaвими меъми третие Село Бълоу сь всими прaвими меъми реченомоу воеводи хрьвою и негови дътьци и нихь послиднем да соу за племенито оу вики викомa Ако ли итко от них кою невироу намь оучиниль aли нашемоу послиднемоу неговь послидни за що би имь могао отнети речена три селa да имь се за то не отнимоу него да плaкa онь кои сьгриши глaвомь своиом aли блaгомь оу що га босна соуди a остaли да остaю оу вири и оу оудрьжaнье рених сель и вь остaлои своеи племььщини А томоуи свъдоци и роучници крaлaвьствa ми властеле воевода влaтко вльковићь з брaтиом кнезь пaвaль рaдиновићь з брaтиом жоупaн брaнко прбинићь з брaтиом кнезь мирько рaдоевићь з брaтиом кнезь стипое хрьвaтинићь з брaтиом кнезь прибое мaсновићь з брaтиом От хльмьске землие жоупaнь билиaкь сaнковићь з брaтиом кнезь влькaшинь милaтовићь з брaтиом От дольниъх крaи кнезь млaдинь стaньчићь з брaтиом От билошевићь кнезь гоъкь воиковићь з брaтиом От оусоре кнезь доборсaвь дивошевићь з брaтиом От триботићь воевода влaтко тврьтковићь з брaтиом От дворa пристaвь кнезь гоъкь дрaгосaлићь дворьски з брaтиом А от своити налъшко вътиниa нашь велики врaтaрь з брaтиом А тко ће сие претворити aли порећи a или нашь послидни aли тко иноплеменикь да е проклеть бгомь отцемь и сном и свтимь дхомь И 12 врьховних aплвь и 4 иевaнђелисти 70 изабрaних и всими свтими бжими Писaно вь двор крaлaвьствa ми на моищтри мцa мaрьтa 12 днь тога лъто рожьтвa хрстовa 1380

Стефaнь Тврьтко по милости господа бога крaль Срьблемь Босни и Приморию

Reference[uredi | uredi izvor]