MFN2

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
MFN2
Identifikatori
AliasiMFN2
Vanjski ID-jeviOMIM: 608507 MGI: 2442230 HomoloGene: 8915 GeneCards: MFN2
Lokacija gena (čovjek)
Hromosom 1 (čovjek)
Hrom.Hromosom 1 (čovjek)[1]
Hromosom 1 (čovjek)
Genomska lokacija za MFN2
Genomska lokacija za MFN2
Bend1p36.22Početak11,980,181 bp[1]
Kraj12,015,211 bp[1]
Lokacija gena (miš)
Hromosom 4 (miš)
Hrom.Hromosom 4 (miš)[2]
Hromosom 4 (miš)
Genomska lokacija za MFN2
Genomska lokacija za MFN2
Bend4|4 E1Početak147,958,056 bp[2]
Kraj147,989,161 bp[2]
Obrazac RNK ekspresije


Više referentnih podataka o ekspresiji
Ontologija gena
Molekularna funkcija• nucleotide binding
• GTP binding
• GO:0001948, GO:0016582 vezivanje za proteine
• hydrolase activity
• ubiquitin protein ligase binding
• GO:0006184 GTPase activity
Ćelijska komponenta• citosol
• membrana
• microtubule cytoskeleton
• mitochondrial outer membrane
• mitohondrija
• integral component of membrane
• intrinsic component of mitochondrial outer membrane
Biološki proces• GO:1990613 mitochondrial fusion
• negative regulation of smooth muscle cell proliferation
• protein localization to phagophore assembly site
• mitochondrion localization
• protein targeting to mitochondrion
• Koagulacija (krv)
• blastocyst formation
• negative regulation of Ras protein signal transduction
• Autofagija
• response to unfolded protein
• macroautophagy
• mitochondrial membrane organization
• camera-type eye morphogenesis
• GO:0097285 apoptoza
• parkin-mediated stimulation of mitophagy in response to mitochondrial depolarization
• positive regulation of vascular associated smooth muscle cell proliferation
• positive regulation of vascular associated smooth muscle cell apoptotic process
• positive regulation of cold-induced thermogenesis
Izvori:Amigo / QuickGO
Ortolozi
VrsteČovjekMiš
Entrez

9927

170731

Ensembl

ENSG00000116688

ENSMUSG00000029020

UniProt

O95140

Q80U63

RefSeq (mRNK)

NM_001127660
NM_014874

NM_001285920
NM_001285921
NM_001285922
NM_001285923
NM_133201

NM_001355590
NM_001355591

RefSeq (bjelančevina)

NP_001121132
NP_055689

NP_001272849
NP_001272850
NP_001272851
NP_001272852
NP_573464

NP_001342519
NP_001342520

Lokacija (UCSC)Chr 1: 11.98 – 12.02 MbChr 4: 147.96 – 147.99 Mb
PubMed pretraga[3][4]
Wikipodaci
Pogledaj/uredi – čovjekPogledaj/uredi – miš

Mitofuzin-2 jest protein koji je kod ljudi kodiran genom MFN2 sa hromosoma 1.[5][6] Mitofuzini su GTPaze ugrađeni u vanjsku mitohondrijsku membranu. Kod sisara MFN1 i MFN2 su neophodni za fuziju mitohondrija.[7] Pored mitofuzina, fuziju unutrašnje mitohondrijske membrane regulira OPA1, a DRP1 je odgovoran za fisiju mitohondrija.[8]

Mitofuzin-2 (MFN2) je protein mitohondrijske membrane koja ima centralnu ulogu u regulaciji mitohondrijske fuzije i metabolizma ćelija. Preciznije, MFN2 je dinaminu slična GTPaza, ugrađena u vanjsku mitohondrijsku membranu (OMM) koja zauzvrat utiče na mitohondrijsku dinamiku, distribuciju, kontrolu kvaliteta i funkciju.

Pored MFN2, fuziju unutrašnje mitohondrijalne membrane regulira OPA1, a MFN1 je posrednik mitohondrijske fuzije i DRP1 je odgovoran za fisiju mitohondrija.[8]

Aminokiselinska sekvenca[uredi | uredi izvor]

Dužina polipeptidnog lanca je 757 aminokiselina, a molekulska težina 86.402 Da.[9].

1020304050
MSLLFSRCNSIVTVKKNKRHMAEVNASPLKHFVTAKKKINGIFEQLGAYI
QESATFLEDTYRNAELDPVTTEEQVLDVKGYLSKVRGISEVLARRHMKVA
FFGRTSNGKSTVINAMLWDKVLPSGIGHTTNCFLRVEGTDGHEAFLLTEG
SEEKRSAKTVNQLAHALHQDKQLHAGSLVSVMWPNSKCPLLKDDLVLMDS
PGIDVTTELDSWIDKFCLDADVFVLVANSESTLMQTEKHFFHKVSERLSR
PNIFILNNRWDASASEPEYMEEVRRQHMERCTSFLVDELGVVDRSQAGDR
IFFVSAKEVLNARIQKAQGMPEGGGALAEGFQVRMFEFQNFERRFEECIS
QSAVKTKFEQHTVRAKQIAEAVRLIMDSLHMAAREQQVYCEEMREERQDR
LKFIDKQLELLAQDYKLRIKQITEEVERQVSTAMAEEIRRLSVLVDDYQM
DFHPSPVVLKVYKNELHRHIEEGLGRNMSDRCSTAITNSLQTMQQDMIDG
LKPLLPVSVRSQIDMLVPRQCFSLNYDLNCDKLCADFQEDIEFHFSLGWT
MLVNRFLGPKNSRRALMGYNDQVQRPIPLTPANPSMPPLPQGSLTQEEFM
VSMVTGLASLTSRTSMGILVVGGVVWKAVGWRLIALSFGLYGLLYVYERL
TWTTKAKERAFKRQFVEHASEKLQLVISYTGSNCSHQVQQELSGTFAHLC
QQVDVTRENLEQEIAAMNKKIEVLDSLQSKAKLLRNKAGWLDSELNMFTH
QYLQPSR

Struktura[uredi | uredi izvor]

Kristalografska struktura proteina mitofuzin-2 (boja duge, N-terminal = plava, C-terminal = crvena).[10]
Tercijarna struktura MFN2

Ljudski protein mitofuzin-2 sadrži 757 aminokiselinskih ostataka. MFN2 se sastoji od velikog citosolnog GTPaznog domena na N-terminalu, praćen domenom prolinom bogatih (PR), heptad-ponavljanja (HR1), dva uzastopna transmembranska domena (TM) koji prelaze OMM i drugu citosolni domen heptadnog (HR2) ponavljanja na C-terminalu. Elektronska mikroskopija (EM) pokazala je da se MFN2 akumulira u kontaktnim regijama između susjednih mitohondrija, podržavajući njihovu ulogu u njihovoj fuziji.[11][12] Prvobitne studije otkrile su da i MFN1 i MFN2, koji se protežu od OMM, dviju suprotstavljenih mitohondrija, fizički interaguju u trans poziciji, formiranjem antiparalelnih dimera između njihovih HR2 domena.[13]

Funkcija[uredi | uredi izvor]

Ključna studija in vivo otkrila je da je MFN2 neophodan za razvoj embriona,[14] pa je zato delecija MFN2 kod miševa smrtonosna tokom srednjeg perioda razvoja. Inaktivacija alela "MFN2" nakon placentacije također je otkrila da ablacija MFN2 ozbiljno narušava razvoj malog mozga.[15] Također je opisano da se MFN2 nalaze posvuda i da pokazuju različite nivoe ekspresije među tkivima, budući da je MFN2 u velikoj meri preovlađujući u mozgu, zbog čega je jedan od razloga zašto njegova ablacija izaziva oštećenja specifična za korteks.[16]

Mitohondrijska fuzija i fisija[uredi | uredi izvor]

Međusobno povezane zeleno fluorescentno obojene mitohondrije daju ono što je poznato kao "mitohondrijalna mreža", koja stalno prolazi kroz procese fuzije i fisije kako bi se održala distribucija i veličina ćelije.

MFN2 je mitohondrijski membranski protein koji učestvuje u mitohondrijskoj fuziji i doprinosi održavanju i radu mitohondrijske mreže.[17] Mitohondrije funkcionišu kao dinamička mreža koja stalno prolazi kroz fuziju i fisiju. Ravnoteža između fuzije i fisije je važna u održavanju integriteta mitohondrija i olakšava miješanje membrana i razmjenu DNK između mitohondrija. MFN1 i MFN2 posreduju u fuziji vanjske membrane, OPA1 je uključen u fuziju unutrašnje membrane, a DRP1 je odgovoran za fisiju mitohondrija.[18]

Mitohondrijska fuzija je jedinstvena jer uključuje dvije membrane: OMM i unutrašnje mitohondrijske membrane (IMM), koje moraju biti preuređene na koordiniran način kako bi se održao integritet organela.[16] Nedavne studije pokazale su da ćelije sa nedostatkom MFN2 imaju aberantnu mitohondrijsku morfologiju, sa jasnom fragmentacijom mreže.[14]

Mitohondrijska fuzija je neophodna za razvoj embriona. Nokaut-miševi za MFN1 ili MFN2 imaju deficite fuzije i uginuće. MFN2 nokaut-miševi uginu na embrionalni dan 11,5 zbog defekta u sloju gigantskih ćelija placente.[7] Mitohondrijska fuzija je također važna za mitohondrijski transport i lokalizaciju u neuronskim procesima.[19] Uvjetni MFN2 nokaut miševi pokazuju degeneraciju u Purkinjeovim ćelijama malog mozga, kao i nepravilno lokalizirane mitohondrije u dendritima.[20] MFN2 se također povezuje sa MIRO-Milton kompleksom koji povezuje mitohondrije na kinezinski motor.[19]

Endoplazmatskoretikulumsko-mitohondrijski kontakti[uredi | uredi izvor]

Za MFN2 se također sugeriralo da je ključni regulator povezanosti ER –mitohondrija, iako je njegova tačna funkcija u ovoj interorganeli još uvijek nepoznata. Uočeno je da se male frakcije MFN2 nalaze u membranama ER, posebno u takozvanim ER mitohondrijama povezanim membranama (MAM).[20] Nekoliko procesa za koje je poznato da se odvijaju u MAM-u, kao što je formiranje autofagosoma za koje se tvrdilo da su modulirani prisustvom MFN2.

Aksonski transport mitohondrija[uredi | uredi izvor]

Predloženo je da je MFN2 neophodan za transport mitohondrija duž aksona, jer je uključen u njihovo vezivanje za mikrotubule putem interakcije sa dva glavna motorna proteina Miro i Milton.[21]

Pokazalo se da su drugi intraćelijski putevi, kao što su progresija ćelijskog ciklusa, održavanje mitohondrijske bioenergije, apoptoza i autofagija, modulirani MFN2.

Klinički značaj[uredi | uredi izvor]

Važnost regulirane morfologije mitohondrija u ćelijskoj fiziologiji odmah pokazuje potencijalni uticaj MFN2 na nastanak/progresiju različitih patoloških stanja.[16]

Charcot–Marie–Toothova boleat tip 2A (CMT2A)[uredi | uredi izvor]

Charcot–Marie–Toothova bolest tip 2A (CMT2A) uzrokovana je mutacijama u "MFN2" genu. Mutacije MFN2 povezane su sa neurološkim poremećajima koje karakteriše širok klinički fenotip koji uključuje i centralni i periferni nervni sistem.[22][23] Oštećenje prvog je rjeđe, dok su oblici perifernih neuropatija češći i teži, zahvataju i noge i ruke, sa slabošću, gubitkom čula i optičkom atrofijom.[22] Svi ovi kompleksni fenotipovi su klinički prikupljeni u neurološkom poremećaju CMT2A, podtipu heterogene grupe kongenitalnih neuromišićnih bolesti koje zahvataju motorne i senzorne neurone, zvane CMT bolest.[24][25]

Među različitim tipovima ćelija, neuroni su posebno osjetljivi na MFN2 defekte: da bi ispravno radile, ove čelije trebaju funkcionalne mitohondrije, smještene na određenim mjestima kako bi podržale adekvatnu proizvodnju ATP-a i puferiranje Ca2+.[26] Predloženo je da defektna mitohondrijska fuzija učestvuje u patogenezama CMT2A. Još jedna važna ćelijska karakteristika promijenjena u prisutnosti MFN2 mutacija je mitohondrijski transport i sadašnji modeli predlažu ovaj defekt kao glavni uzrok CMT2A.

Mutacije u OPA1 također uzrokuju optičku atrofiju, što ukazuje na uobičajenu ulogu mitohondrijske fuzije u neuronskoj disfunkciji.[20] Tačan mehanizam kako mutacije u MFN2 selektivno uzrokuju degeneraciju dugih perifernih aksona nije poznat. Postoje dokazi koji upućuju na to da bi to moglo biti uzrokovano defektima u aksonskom transportu mitohondrija.[20]

Alzheimerova bolest[uredi | uredi izvor]

Sve veći broj dokaza ukazuje na moguću vezu između deregulacije MFN2 i Alzheimerove bolesti (AD). Konkretno, nivoi proteina MFN2 i iRNK su smanjeni u čeonom korteksu pacijenata sa AD,[27] kao i u hipokampusnim neuronima postmortem pacijenata sa AD.[28] Primjetno je da su korteks i hipokampus područja mozga u kojima je uočeno veliko oštećenje neurona u AD. Zanimljivo je da se gen MFN2 nalazi na hromosomskoj regiji 1p36, za koji se sugerira da je lokus povezan s AD.[29] Međutim, nepoznato je da li su promjene MFN2 uzrok patologije ili samo posljedica AD. Konkretno, nije jasno da li je MFN2 povezan sa AD putem svojih efektata na mitohondrije ili utičući na druge puteve.

Ukratko, mitohondrijska disfunkcija je istaknuta karakteristika neurona osolba sa AD. Opisano je da su nivoi DRP1, OPA1, MFN1 i MFN2 značajno smanjeni, dok su nivoi Fis1 značajno povećani u AD pacijenata.[30]

Parkinsonova bolest[uredi | uredi izvor]

MFN2 je ključni supstrat PINK1/parkin para, čije su mutacije povezane s porodičnim oblicima Parkinsonove bolesti (PD). Pokazalo se da je MFN2 neophodan za aksonske projekcije dopaminergijskih (DA) neurona srednjeg mozga koji su zahvaćeni PD.[31] Promjene MFN2 u progresiji PD, s obzirom na kapacitet PINK1 i parkina da pokrenu posttranslacijske modifikacije u svojim supstratima, tek treba da se procijene.

Gojaznost/dijabetes/rezistencija na insulin[uredi | uredi izvor]

MFN2 protein može imati ulogu u patofiziologiji gojaznosti.[32] Kod gojaznosti i dijabetesa tipa II, otkriveno je da je ekspresija MFN2 smanjena.[33][34] Zauzvrat, MFN2 podregulacija aktivira JNK put, favorizujući formiranje lipidnih intermedijera koji dovode do otpornostio na insulin. Nedavne studije su također pokazale da mitohondrije zaustavljaju fuziju smanjenjem MFN2 kod gojaznosti i dijabetesa, što dovodi do fragmentirane mitohondrijske mreže.[8] Ova fragmentacija je očigledna u pankreasnin beta-ćelijama na Langerhansovim otočićima i može inhibirati mehanizme kontrole kvaliteta mitohondrija kao što su mitofagija i autofagija – što dovodi do kvara u lučenju insulina i konačnog otkazivanjaa beta-ćelija.[35] Ekspresija MFN2 u skeletnim mišićima proporcionalna je osjetljivosti na insulin u ovom tkivu,[36] a njegova ekspresija je smanjena kod miševa hranjenih hranom s visokim udjelom masti[37] i Zucker masnih pacova.[36]

Kardiomiopatije[uredi | uredi izvor]

U srcu, embrionska kombinovana delecija MFN1/MFN2 je smrtonosna za mišje embrione, dok kod odraslih izaziva progresivnu i smrtonosnu proširenu kardiomiopatiju.[38] Uočena je umjrena hipertrofija srca, povezana sa tendencijom mitohondrija lišenih MFN2, uzrokovanom povećanom otpornošću na stimulanse ćelijske smrti posredovane Ca2+.[39] Iako je neosporan značaj MFN2 u fiziologiji kardiomiocita, pojašnjenje da li je uključena njegova profuzijska aktivnost ili druge funkcionalnosti proteina će zahtijevati dalja istraživanja.

Kancer[uredi | uredi izvor]

Proučavanje mehanizama mitohondrijske funkcije, tačnije funkcije MFN2, tokom tumorigeneze kritično je za sljedeću generaciju terapeutika kancera. Nedavne studije pokazale su da disregulacija mitohondrijske mreže može uticati na MFN2-proteine, izazivajući mitohondrijsku hiperfuziju i fenotip otporan na više lijekova (MDR) u ćelijama raka.[40] MDR ćelije raka imaju mnogo agresivnije ponašanje i vrlo su invazivne sa boljom sposobnošću metastaziranja.[41] Svi ovi faktori dovode do loše prognoze raka i stoga su potrebne nove terapijske strategije za ciljanje i iskorenjivanje MDR TNBC ćelija. Pretpostavlja se da je hiperfuzija mitohondrija jedan od glavnih mehanizama koji čini ćelije otpornim na tradicijske hemoterapijske tretmane. Dakle, inhibiranje mitohondrijske fuzije bi senzibiliziralo ćelije raka na hemoterapiju, što bi je učinilo znatno efikasnijim tretmanom. Da bi se inhibirala mitohondrijska hiperfuzija, mora se koristiti anti-MFN2 peptid, kako bi se vezao za MFN2 proteine mitohondrijske membrane i spriječio ih da izgrade mitohondrijsku mrežu.[42] Cilj anti-MFN2 peptida je da učini da MFN2 ne bude funkcionalan, tako da ne može učestvovati u fuziji mitohondrija i u radu mitohondrijske mreže. Na taj način neće doći do hiperfuzije i hemoterapijski lijekovi bi bili mnogo uspješniji. Međutim, potrebna su dalja istraživanja u ovoj oblasti jer još uvijek postoji mnogo nepoznanica.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b c GRCh38: Ensembl release 89: ENSG00000116688 - Ensembl, maj 2017
  2. ^ a b c GRCm38: Ensembl release 89: ENSMUSG00000029020 - Ensembl, maj 2017
  3. ^ "Human PubMed Reference:". National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
  4. ^ "Mouse PubMed Reference:". National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
  5. ^ Karbowski M, Lee YJ, Gaume B, Jeong SY, Frank S, Nechushtan A, et al. (decembar 2002). "Spatial and temporal association of Bax with mitochondrial fission sites, Drp1, and Mfn2 during apoptosis". The Journal of Cell Biology. 159 (6): 931–8. doi:10.1083/jcb.200209124. PMC 2173996. PMID 12499352.
  6. ^ Santel A, Fuller MT (mart 2001). "Control of mitochondrial morphology by a human mitofusin". Journal of Cell Science. 114 (Pt 5): 867–74. PMID 11181170.
  7. ^ a b Chan DC (juni 2006). "Mitochondria: dynamic organelles in disease, aging, and development". Cell. 125 (7): 1241–52. doi:10.1016/j.cell.2006.06.010. PMID 16814712. S2CID 8551160.
  8. ^ a b c Liesa M, Shirihai OS (april 2013). "Mitochondrial dynamics in the regulation of nutrient utilization and energy expenditure". Cell Metabolism. 17 (4): 491–506. doi:10.1016/j.cmet.2013.03.002. PMC 5967396. PMID 23562075.
  9. ^ "UniProt, O95140" (jezik: англ.). Pristupljeno 1. 12. 2021.CS1 održavanje: nepoznati jezik (link)
  10. ^ PDB 6JFL; Li YJ, Cao YL, Feng JX, Qi Y, Meng S, Yang JF, Zhong YT, Kang S, Chen X, Lan L, Luo L, Yu B, Chen S, Chan DC, Hu J, Gao S (oktobar 2019). "Structural insights of human mitofusin-2 into mitochondrial fusion and CMT2A onset". Nature Communications. 10 (1): 4914. Bibcode:2019NatCo..10.4914L. doi:10.1038/s41467-019-12912-0. PMC 6820788. PMID 31664033.
  11. ^ Rojo M, Legros F, Chateau D, Lombès A (april 2002). "Membrane topology and mitochondrial targeting of mitofusins, ubiquitous mammalian homologs of the transmembrane GTPase Fzo". Journal of Cell Science. 115 (Pt 8): 1663–74. PMID 11950885.
  12. ^ Santel A, Frank S, Gaume B, Herrler M, Youle RJ, Fuller MT (juli 2003). "Mitofusin-1 protein is a generally expressed mediator of mitochondrial fusion in mammalian cells". Journal of Cell Science. 116 (Pt 13): 2763–74. doi:10.1242/jcs.00479. PMID 12759376. S2CID 6661619.
  13. ^ Koshiba T, Detmer SA, Kaiser JT, Chen H, McCaffery JM, Chan DC (august 2004). "Structural basis of mitochondrial tethering by mitofusin complexes". Science. 305 (5685): 858–62. Bibcode:2004Sci...305..858K. doi:10.1126/science.1099793. PMID 15297672. S2CID 24595783.
  14. ^ a b Chen H, Detmer SA, Ewald AJ, Griffin EE, Fraser SE, Chan DC (januar 2003). "Mitofusins Mfn1 and Mfn2 coordinately regulate mitochondrial fusion and are essential for embryonic development". The Journal of Cell Biology. 160 (2): 189–200. doi:10.1083/jcb.200211046. PMC 2172648. PMID 12527753.
  15. ^ Chen H, McCaffery JM, Chan DC (august 2007). "Mitochondrial fusion protects against neurodegeneration in the cerebellum". Cell. 130 (3): 548–62. doi:10.1016/j.cell.2007.06.026. PMID 17693261. S2CID 1138255.
  16. ^ a b c Filadi R, Pendin D, Pizzo P (februar 2018). "Mitofusin 2: from functions to disease". Cell Death & Disease. 9 (3): 330. doi:10.1038/s41419-017-0023-6. PMC 5832425. PMID 29491355. Tekst je kopiran sa ovog izvora, koji je dostupan pod a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
  17. ^ "Entrez Gene: MFN2 mitofusin 2".
  18. ^ Chan DC (novembar 2006). "Dissecting mitochondrial fusion". Developmental Cell. 11 (5): 592–4. doi:10.1016/j.devcel.2006.10.009. PMID 17084350.
  19. ^ a b Sheng ZH, Cai Q (januar 2012). "Mitochondrial transport in neurons: impact on synaptic homeostasis and neurodegeneration". Nature Reviews. Neuroscience. 13 (2): 77–93. doi:10.1038/nrn3156. PMC 4962561. PMID 22218207.
  20. ^ a b c d Cartoni R, Martinou JC (august 2009). "Role of mitofusin 2 mutations in the physiopathology of Charcot-Marie-Tooth disease type 2A". Experimental Neurology. 218 (2): 268–73. doi:10.1016/j.expneurol.2009.05.003. PMID 19427854. S2CID 9341454.
  21. ^ Misko A, Jiang S, Wegorzewska I, Milbrandt J, Baloh RH (mart 2010). "Mitofusin 2 is necessary for transport of axonal mitochondria and interacts with the Miro/Milton complex". The Journal of Neuroscience. 30 (12): 4232–40. doi:10.1523/jneurosci.6248-09.2010. PMC 2852190. PMID 20335458.
  22. ^ a b Züchner S, De Jonghe P, Jordanova A, Claeys KG, Guergueltcheva V, Cherninkova S, et al. (februar 2006). "Axonal neuropathy with optic atrophy is caused by mutations in mitofusin 2". Annals of Neurology. 59 (2): 276–81. doi:10.1002/ana.20797. PMID 16437557. S2CID 30679835.
  23. ^ Vallat JM, Ouvrier RA, Pollard JD, Magdelaine C, Zhu D, Nicholson GA, et al. (novembar 2008). "Histopathological findings in hereditary motor and sensory neuropathy of axonal type with onset in early childhood associated with mitofusin 2 mutations". Journal of Neuropathology and Experimental Neurology. 67 (11): 1097–102. doi:10.1097/nen.0b013e31818b6cbc. PMID 18957892. S2CID 16302093.
  24. ^ Cartoni R, Martinou JC (august 2009). "Role of mitofusin 2 mutations in the physiopathology of Charcot-Marie-Tooth disease type 2A". Experimental Neurology. 218 (2): 268–73. doi:10.1016/j.expneurol.2009.05.003. PMID 19427854. S2CID 9341454.
  25. ^ Barisic N, Claeys KG, Sirotković-Skerlev M, Löfgren A, Nelis E, De Jonghe P, Timmerman V (maj 2008). "Charcot-Marie-Tooth disease: a clinico-genetic confrontation". Annals of Human Genetics. 72 (Pt 3): 416–41. doi:10.1111/j.1469-1809.2007.00412.x. PMID 18215208. S2CID 33405406.
  26. ^ Celsi F, Pizzo P, Brini M, Leo S, Fotino C, Pinton P, Rizzuto R (maj 2009). "Mitochondria, calcium and cell death: a deadly triad in neurodegeneration". Biochimica et Biophysica Acta (BBA) - Bioenergetics. 1787 (5): 335–44. doi:10.1016/j.bbabio.2009.02.021. PMC 2696196. PMID 19268425.
  27. ^ Manczak M, Calkins MJ, Reddy PH (juli 2011). "Impaired mitochondrial dynamics and abnormal interaction of amyloid beta with mitochondrial protein Drp1 in neurons from patients with Alzheimer's disease: implications for neuronal damage". Human Molecular Genetics. 20 (13): 2495–509. doi:10.1093/hmg/ddr139. PMC 3109997. PMID 21459773.
  28. ^ Chen Y, Han S, Huang X, Ni J, He X (januar 2016). "The Protective Effect of Icariin on Mitochondrial Transport and Distribution in Primary Hippocampal Neurons from 3× Tg-AD Mice". International Journal of Molecular Sciences. 17 (2): 163. doi:10.3390/ijms17020163. PMC 4783897. PMID 26828481.
  29. ^ Hiltunen M, Mannermaa A, Thompson D, Easton D, Pirskanen M, Helisalmi S, et al. (novembar 2001). "Genome-wide linkage disequilibrium mapping of late-onset Alzheimer's disease in Finland". Neurology. 57 (9): 1663–8. doi:10.1212/wnl.57.9.1663. PMID 11706108. S2CID 72375165.
  30. ^ Wang X, Su B, Lee HG, Li X, Perry G, Smith MA, Zhu X (juli 2009). "Impaired balance of mitochondrial fission and fusion in Alzheimer's disease". The Journal of Neuroscience. 29 (28): 9090–103. doi:10.1523/JNEUROSCI.1357-09.2009. PMC 2735241. PMID 19605646.
  31. ^ Lee S, Sterky FH, Mourier A, Terzioglu M, Cullheim S, Olson L, Larsson NG (novembar 2012). "Mitofusin 2 is necessary for striatal axonal projections of midbrain dopamine neurons". Human Molecular Genetics. 21 (22): 4827–35. doi:10.1093/hmg/dds352. PMID 22914740.
  32. ^ Zorzano A, Sebastián D, Segalés J, Palacín M (septembar 2009). "The molecular machinery of mitochondrial fusion and fission: An opportunity for drug discovery?". Current Opinion in Drug Discovery & Development. 12 (5): 597–606. PMID 19736619.
  33. ^ Bach D, Naon D, Pich S, Soriano FX, Vega N, Rieusset J, et al. (septembar 2005). "Expression of Mfn2, the Charcot-Marie-Tooth neuropathy type 2A gene, in human skeletal muscle: effects of type 2 diabetes, obesity, weight loss, and the regulatory role of tumor necrosis factor alpha and interleukin-6". Diabetes. 54 (9): 2685–93. doi:10.2337/diabetes.54.9.2685. PMID 16123358.
  34. ^ Kipanyula MJ, Contreras L, Zampese E, Lazzari C, Wong AK, Pizzo P, et al. (oktobar 2012). "Ca2+ dysregulation in neurons from transgenic mice expressing mutant presenilin 2". Aging Cell. 11 (5): 885–93. doi:10.1111/j.1474-9726.2012.00858.x. PMID 22805202. S2CID 36750635.
  35. ^ Trudeau KM, Colby AH, Zeng J, Las G, Feng JH, Grinstaff MW, Shirihai OS (juli 2016). "Lysosome acidification by photoactivated nanoparticles restores autophagy under lipotoxicity". The Journal of Cell Biology. 214 (1): 25–34. doi:10.1083/jcb.201511042. PMC 4932370. PMID 27377248.
  36. ^ a b Bach D, Pich S, Soriano FX, Vega N, Baumgartner B, Oriola J, et al. (maj 2003). "Mitofusin-2 determines mitochondrial network architecture and mitochondrial metabolism. A novel regulatory mechanism altered in obesity". The Journal of Biological Chemistry. 278 (19): 17190–7. doi:10.1074/jbc.M212754200. PMID 12598526.
  37. ^ Sorianello E, Soriano FX, Fernández-Pascual S, Sancho A, Naon D, Vila-Caballer M, et al. (april 2012). "The promoter activity of human Mfn2 depends on Sp1 in vascular smooth muscle cells". Cardiovascular Research. 94 (1): 38–47. doi:10.1093/cvr/cvs006. PMID 22253285.
  38. ^ Chen Y, Liu Y, Dorn GW (decembar 2011). "Mitochondrial fusion is essential for organelle function and cardiac homeostasis". Circulation Research. 109 (12): 1327–31. doi:10.1161/circresaha.111.258723. PMC 3237902. PMID 22052916.
  39. ^ Papanicolaou KN, Khairallah RJ, Ngoh GA, Chikando A, Luptak I, O'Shea KM, et al. (mart 2011). "Mitofusin-2 maintains mitochondrial structure and contributes to stress-induced permeability transition in cardiac myocytes". Molecular and Cellular Biology. 31 (6): 1309–28. doi:10.1128/mcb.00911-10. PMC 3067905. PMID 21245373.
  40. ^ Vyas S, Zaganjor E, Haigis MC (juli 2016). "Mitochondria and Cancer". Cell. 166 (3): 555–566. doi:10.1016/j.cell.2016.07.002. PMC 5036969. PMID 27471965.
  41. ^ Brown JM (2007). "Tumor hypoxia in cancer therapy". Methods in Enzymology. Elsevier. 435: 297–321. doi:10.1016/s0076-6879(07)35015-5. ISBN 978-0-12-373970-4. PMID 17998060.
  42. ^ Milane L, Trivedi M, Singh A, Talekar M, Amiji M (juni 2015). "Mitochondrial biology, targets, and drug delivery". Journal of Controlled Release. 207: 40–58. doi:10.1016/j.jconrel.2015.03.036. PMID 25841699.

Dopunska literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pawlikowska P, Orzechowski A (2007). "[Role of transmembrane GTPases in mitochondrial morphology and activity]". Postepy Biochem. 53 (1): 53–9. PMID 17718388.
  • Zorzano A, Bach D, Pich S, Palacín M (2004). "[Role of novel mitochondrial proteins in energy balance]". Revista de medicina de la Universidad de Navarra. 48 (2): 30–5. PMID 15382611.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=MFN2&oldid=3510308"