Radoslav Pavlović

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Radoslav Pavlović je bio bosanski vojvoda i istaknuti predstavnik loze Pavlovići.

Radoslav Pavlović sin je kneza Pavla Radinovića.[1] Poslije ubistva oca kneza Pavla Radinovića 1415., zajedno sa bratom Petrom Pavlovićem i uz pomoć Osmanlija napada vojvodu Sandalja Hranića kojeg su okrivljivali za očevu smrt. Radoslav Pavlović preuzima vodstvo među Pavlovićima 1420. nakon smrti svoga brata Petra.

Smirivanje odnosa Pavlovića i Kosača rezultiralo je bračnom vezom. Vojvoda Radoslav oženio se Teodorom, kćerkom kneza Vukca Hranića Kosače i sestrom kasnije poznatog vojvode Stjepana Stjepan Vukčić Kosača. U braku su imali tri sina: Ivaniša, Petra i Nikolu. Više godina vojvoda Radoslav je pregovarao sa Dubrovčanima oko prodaje svoje polovine Konavala u Primorju. Prodaja je na kraju izvršena krajem 1426. Za prodaju svoga dijela Konavala Radoslav je dobio 18000 perpera dubrovačkih dinara (6000 dukata), 1000 dukata za baštinu u Župi dubrovačkoj i mogućnost da ulaže novac na dobit u Dubrovniku.[2].

Nekoliko godina kasnije vojvoda Radoslav je želio da poništi ovaj čin i tako je započeo Konavoski rat (1430. - 1432). Za ulazak o ovaj sukob računao je na pomoć Osmanlija. Njegove optužbe protiv Dubrovčana i falsificiranje dokumentacije o kupoprodaji posjeda nije moglo obezbjediti očekivanu naklonost i zaštitu od sultana.[3]. Iz rata je Radoslav Pavlović izišao oslabljen ali i oprezniji u djelovanju prema svojim susjedima. Ipak, poslije smrti vojvode Sandalja Hranića ušao je u sukob sa njegovim nasljednikom vojvodom Stjepanom Vukčićem i izgubio posjed u Trebinju 1438.

Vojvoda Radoslav Pavlović je umro krajem novembra 1441.[4]. Naslijedio ga je u vojvodskoj tituli i vodstvu u porodici sin Ivaniš Pavlović. [5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Славному и велможному господину Радосаву Павловикју милостију божиом великому војеводи босанскому ... славно поменутје господина кнеза Павла родитеља ви и потом брат ви војеводе Петра” (12. januara 1421. godine), Ljubomir Stojanović]], Старе српске повеље и писма, I/1, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 19, Београд - Сремски Карловци 1929, 570; „Радосав син и наслидник славнога поменутја господина кнеза Павла Радиновића” (24. aprila 1421. godine), Isto, 573.
  2. ^ (31. decembar 1426), Ljubomir Stojanović, Старе српске повеље и писма, I/1, Српска краљевска академија, Београд 1929, 592-606; 607-612; 612-614; 615-616.
  3. ^ O konavoskom ratu detaljno, Ćiro Truhelka, Konavôski rat (1430-1433), Sarajevo, Glasnik Zemaljskog muzeja 29, Sarajevo 1917, 145-211; Сима Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964, 261-266; P. Živković, Tvrtko II Tvrtković, Sarajevo 1981, 139-162; Esad Kurtović, Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača, Sarajevo 2009, 286-325.
  4. ^ Boris Nilević, Vojvoda Ivaniš Pavlović, Prilozi Instituta za istoriju, XIV/14-15, Sarajevo 1978, 354.
  5. ^ Boris Nilević, Vojvoda Ivaniš Pavlović, 354.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Љубомир Стојановић, Старе српске повеље и писма, I/1, Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Прво одељење, Споменици на српском језику 19, Београд - Сремски Карловци 1929.
  • Сима Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд 1964.
  • Pavo Živković, Tvrtko II Tvrtković, Sarajevo 1981.
  • Esad Kurtović, Veliki vojvoda bosanski Sandalj Hranić Kosača, Sarajevo 2009.
  • Boris Nilević, Vojvoda Ivaniš Pavlović, Prilozi Instituta za istoriju, XIV/14-15, Sarajevo 1978, 349-361.
  • Алекса Ивић, Радослав Павловић, велики војвода босански, Нови Сад, Летопис Матице српске, књ. 245, 1907, 1-32; Летопис Матице српске, књ 246, 1907, 24-48.
  • Ćiro Truhelka, Konavôski rat (1430-1433), Glasnik Zemaljskog muzeja 29, Sarajevo 1917