Peta zemaljska konferencija KPJ

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Kuća u Dubravi u kojoj je održana Peta zemaljska konferencija KPJ

Peta zemaljska konferencija Komunističke partije Jugoslavije održana je od 19. do 23. oktobra 1940. godine, u Dubravi kod Zagreba. Ova konferencije imala je značaj Kongresa i na njoj je učestvalo 105 delegata, a radom je rukovodio glavni sekretar KPJ Josip Broz Tito.

Na Konferenciji su podnijeti izvještaji i referati te je analiziran dotadašnji rad Partije. KPJ je tada ukazala na opasnost agresije fašističkih zemalja na Kraljevinu Jugoslaviju i donijela zaključke o svim važnim pitanjima rada Partije. Na kraju Konferencije izabran je i novi Centralni komitet sa 22, i novi Politbiro od 7 članova.

Ova Konferencija imala je veliki značaj za Komunističku partiju Jugoslavije, jer predstavlja prijelomni događaj u njenoj historiji. To je bio dokaz da je Partija uspjela prebroditi sve teškoće, nastale uslijed ilegalnog rada i unutar frakcijskih borbi. Konferencija je bila posljednji veći skup jugoslavenskih komunista pred početak Drugog svjetskog rata.

Pripreme za konferenciju[uredi | uredi izvor]

Polovinom 1940. godine, Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije je odlučio da se sazove zemaljska partijska konferencija. Pripreme za konferenciju su bile veoma brižljivo vršene, pošto se partija nalazila u ilegalnosti. Prvo su, u periodu od maja do septembra 1940. godine, održavane mjesne, zatim okružne, a na kraju pokrajinske konferencije, na kojima su birani delegati za konferenciju.

Kao mjesto održavanja konferencije određen je Zagreb, u kome se tada nalazilo središte Centralnog komiteta. Josip Broz Tito je početkom septembra, za partijske potrebe, zakupio kuću Srećka Džamonje, profesora francuskog jezika i oca vajara Dušana Džamonje, u Bihaćkoj ulici broj 20. u zagrebačkom naselju Dubrava. Kuća je bila specijalno pripremljena za smještaj delegata i rad konferencije, uklonjen je pregradni zid, postavljene su klupe i dr. Za sve vreme trajanja konferencije niko od 105 delegata nije napuštao kuću da se ne bi skretala pažnja.

Izbor delegata[uredi | uredi izvor]

Petoj zemaljskoj konferenciji prisustvovalo je 105 delegata iz svih krajeva Jugoslavije:

  • Iz Srbije je bilo 17 delegata izabranih na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Srbiju, održanoj sredinom maja 1940. godine u Beogradu. U radu ove konferencije učestvovalo je 33 delegata. Na konferenciji su podnijeta dva referata: "Organizacioni izveštaj", Aleksandra Rankovića i "O političkoj situaciji"" Milovana Đilasa, u kojima je analiziran rad Partije. Na kraju Konferencije izabrano je novo Pokrajinsko rukovodstvo i delegati za Petu zemaljsku konferenciju.
  • Iz Slovenije je bilo 13 delegata izabranih na partijskoj konferenciji KP Slovenije, održanoj 29-30. juna 1940. godine na Vinjama nad Dolskim, blizu Ljubljane.
  • Iz Bosne i Hercegovine je bilo 5 delegata izabranih na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Bosnu i Hercegovinu, održanoj |27-28. jula 1940. godine u Sarajevu, u kući Slaviše Vajnera. U radu ove konferencije učestvovalo je 20 delegata. Na konferenciji su podnijeta tri referata - "Organizacioni izveštaj", Uglješe Danilovića; "Politički referat", Boriše Kovačevića i "Omladinski referat", Ratka Dugonjića. Na kraju Konferencije izabrano je novo Pokrajinsko rukovodstvo, kao i delegati za Petu zemaljsku konferenciju. U članstvo novog PK KPJ za BiH tada su izabrani: Uglješa Danilović, Stjepan Đaković, Isa Jovanović, Boriša Kovačević, Pašaga Mandžić, Vaso Miskin, Mustafa Pašić i Đuro Pucar.
  • Iz Dalmacije je bilo 12 delegata izabranih na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Dalmaciju, održanoj 3-4. augusta u Splitu. Ovoj konferenciji prisustvovalo je 30 delegata, kao i gosti - generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, Tone Tomšič i Marko Orešković. Na kraju Konferencije izabrano je novo Pokrajinsko rukovodstvo, kao i delegati za Petu zemaljsku konferenciju. U članstvo novog PK KPJ za Dalmaciju tada su izabrani: Vicko Krstulović, politički sekretar, Ivan Amulić, organizacioni sekretar i članovi: Ivan Lavčević-Lučić, Andrija Božanić, Karla Njegovan, Ante Jurlin i Neda Marović.
  • Iz Crne Gore, Boke, Sandžaka i Kosova i Metohije je bilo 10 delegata izabranih na Osmoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i Kosovo i Metohiju, održanoj 16-19. augusta 1940. godine u selu Žugića Barama, kod Žabljaka. U radu ove konferencije učestvovalo je 30 delegata, kao i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito. Na konferenciji je podnijeto šest referata - "Politički izveštaj", Blaža Jovanovića; "Organizacioni izveštaj", Krsta Popivode; "O radu u sindikatima", Boža Ljumovića; "O radu na selu", Ivana Milutinovića; "O radu SKOJ-a", Buda Tomovića i "O radu među ženama", Branka Petričevića. Na kraju konferencije donesena je Rezolucija, izabrano je novo Pokrajinsko rukovodstvo i delegati za Petu zemaljsku konferenciju i prihvaćen predlog promjene statusa partijske organizacije na Kosovu i Metohiji (na Petoj zemaljskoj konferencji Obalsni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju je postao Pokrajinski komitet).
  • Iz Hrvatske je bilo 18 delegata izabranih na Prvoj konferenciji KP Hrvatske, održanoj 25. augusta 1940. godine u Zagrebu. U radu ove konferencije, pored 64 delegata, učestvovali su: Josip Broz Tito, Edvard Kardelj i Pavle Pap Šilja. Ova konferencija je bila najpre zakazana za 11. august, ali je dan uoči održavanja došlo do hapšenja više članova CK KPH (Mirka Bukovca, Marijana Krajačića, Anke Butorac, Vladimira Bakarića i Martina Franekića), kao i člana CK KPJ Marinka Mihe. Na konferenciji je donesena Rezolucija, izabrano je novo Pokrajinsko rukovodstvo i delegati za Petu zemaljsku konferenciju
  • Iz Makedonije je bilo 5 delegata izabranih na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Makedoniju, održanoj 8. septembra 1940. godine u Skoplju. U radu ove konferencije, pored 25 delegata, učestvovali su i predstavnici CK KPJ: Svetozar Vukmanović Tempo i Sreten Žujović. Na konferenciji su podneta dva referata: "Politički referat", Metodija Šatorova i "Organizacioni referat" Pera Tikvarova, u kojima je analiziran rad Partije. Na kraju konferencije je donesena Rezolucija, izabran Pokrajinski komitet i delegati za Petu zemaljsku konferenciju.
  • Iz Vojvodine je bilo 7 delegata izabranih na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu, održanoj početkom septembra u Sremskoj Kamenici, na Fruškoj gori. U radu ove konferencije, pored 30 delegata, učestvovao je i predstavnik CK KPJ Ivan Milutinović. Pošto je tada politički sekretar Pokrajinskog komiteta, Žarko Zrenjanin, bio u zatvoru, radom konferencije je rukovodio Jusuf Tulić. Na konferenciji je donesena Rezolucija, izabrano novo Pokrajinsko rukovodstvo i delegati za Petu zemaljsku konferenciju.

Pored ovih 87 delegata nacionalnih i pokrajinskih organizacija KPJ, Petoj zemaljskoj konferenciji je prisustvovalo i 8 posebnih delegata.

  • Četiri delegata su bili predstavnici izabrani na Šestoj konferenciji SKOJ-a, održanoj 8-9. septembra 1940. godine u Zagrebu.
  • Dragan Pavlović Šilja je bio delegat izabran na zemaljskom savetovanju Narodne pomoći Jugoslavije, održanom 11. augusta 1940. godine u Zagrebu.
  • Tri delegata su učestvovala, po pozivu CK KPJ i to: Mitar Bakić i Vlado Popović, kao delegati u ime vojske i Krsto Popivoda, kao rukovodilac škole pri CK KPJ, koja je u toku septembra i oktobra, radila u Makarskoj.

Pored 101 delegata, Konferenciji je prisustvovalo i jedna grupa partijskih aktivista, koja je učestvovala u pripremama i obezbjeđivanju rada konferencije, među njima su bili: Kata Dumbović, Tonka Zorić, Pepca Kardelj, Bosiljka Beba Krajačić, Branko Malešević i Herta Haas.

Preferences-system.svg Ovom članku potrebna je jezička standardizacija, preuređivanje ili reorganizacija.
Pogledajte kako poboljšati članak, kliknite na link uredi i doradite članak vodeći računa o standardima Wikipedije.

Stanje u KPJ uoči Konferencije[uredi | uredi izvor]

Uoči održavanja Pete zemaljske konferencije, broj članova Komunističke partije Jugoslavije je iznosio oko 6.500 članova.

Rad konferencije[uredi | uredi izvor]

Na početku rada Konferencije, na Titov prijedlog, izabrano je počasno Predsjedništvo, u koje su izabrani Josif Staljin i Georgi Dimitrov i radno Predsjedništvo, u koje su izabrani: Cana Babović, Edvard Kardelj, Rade Končar, Ivan Milutinović, Moša Pijade, Đuro Pucar, Ivo Lola Ribar, Stipe Romac, Franc Salomon, Metodije Šatorov, Žarko Zrenjanin i Josip Broz Tito.

Na Petoj zemaljskoj konferenciji podnijeto je 11 referata: "Izveštaj o organizacionom pitanju", Josipa Broza Tita; "Politička situacija", Edvarda Kardelja; "Referat o sindikalnom stanju", Aleksandra Rankovića; "O agrarno seljačkom pitanju", Ivana Milutinovića; "Nacionalno pitanje", Milovana Đilasa; "Agitacija i propaganda", Boris Kidrič; "Omladinsko pitanje", Ive Lole Ribara, "O radu među ženama", Vide Tomšič; "Rad u vojsci", Mitra Bakića; "O tehnici i konspiraciji", Pavle Pap; "O narodnoj pomoći", Dragoslava Pavlovića.[1]

Izborom novih članova Centralnog komiteta i Politbiroa, rukovodila je Kandidaciona komisija, u sastavu: Krsto Popivoda, Svetozar Vukmanović i Franc Salomon. A na predlog Krste Popivode, Josip Broz Tito je izabran za generalnog sekretara.

Na završetku rada konferencije, poslije izbora izvršnih organa Partije Tito je dao završnu riječ. Tom prilikom je rezimirao rezultate rada konferencije, ukazao na situaciju u kojoj se nalazi zemlja, na opasnost koja neposredno prijeti od strane fašizma i na to da se ide u susret sudbonosnim događajima. Izlaganje je završio rečima:

Drugovi, pred nama su odlučujući dani. Naprijed sada u konačnu pobjedu. Iduću konferenciju moramo održati u oslobođenoj zemlji i od tuđina i od kapitalista!

Tito je, krajem oktobra, u ime učesnika Pete zemaljske konferencije, poslao pozdravni telegram Josifu Staljinu i Georgi Dimitrovu.

Članovi Centralnog komiteta i Politbiroa izabrani na Konferenciji[uredi | uredi izvor]

Na Petoj zemaljskoj konferenciji izabran je novi Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije, koji je brojao 22 člana i novi Politbiro Centralnog komiteta, koji je brojao 7 članova. Takođe na Konferenciji je izabrano i 16 kandidata za članove Centralnog komiteta ("kandidati za članove CK KPJ" bili su birani na partijskim konferencijama i kongresima, tokom ilegalnog partijskog rada, kako bi u datom momentu, u slučaju hapšenja, smrti, uskučenja iz partije ili druge nemogućnosti daljeg rada nekog postojećeg člana CK, došli na njegovo mjesto). Izborom članova CK KPJ i Politbiroa rukovodila je Kandidaciona komisija u sastavu: Krsto Popivoda, Franc Salomon, Svetozar Vukmanović i Josip Broz Tito. Kandidaciona komisija je pripremila listu kandidata, koje su birali delegati na Konferenciji.

Od 22 izabranih članova CK KPJ u toku Narodooslobodilačke borbe je poginulo petoro, a 18 je proglašeno za narodne heroje. Od 16 kandidata za članove CK KPJ u toku Narodnooslobodilačke borbe je poginulo desetoro, a 12 je proglašeno za narodne heroje.

Spisak[uredi | uredi izvor]

  • Članovi CK KPJ:
  1. Spasenija Cana Babović (1907—1977), radnica. Rođena 1907. u Lazarevcu. Članica KPJ od 1928, a od 1939. članica PK KPJ za Srbiju. Učestvovala u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politička radnica. Umrla 1977. u Beogradu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
  2. Jakov Blažević (1912—1996), pravnik. Rođen 1912. u Bužimu, kod Gospića. Član KPJ od 1928, od 1937. član CK KP Hrvatske, a od 1940. sekretar OK KPH za Liku. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1996. u Zagrebu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
  3. Josip Broz Tito (1892—1980), metalski radnik. Rođen 1892. u Kumrovcu. Član KPJ od 1920, od 1934. član CK KPJ, a od 1937. generalni sekretar KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik, bio predsjednik Jugoslavije, od 1953. do 1980. godine. Umro 1980. u Ljubljani. Trostruki narodni heroj i junak socijalističkog rada.
  4. Milovan Đilas (1911—1995), književnik i pravnik. Rođen 1911. u Podbišću, kod Kolašina. Član KPJ od 1933]], od 1938. član CK KPJ, a od 1940. član Politbiroa. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Iz SKJ isključen 1954. Umro 1995. u Beogradu.
  5. Sreten Žujović Crni (1899—1976), namještenik. Rođen 1899. u Maloj Vrbici, kod Mladenovca. Član KPJ od 1924, a od 1936. član CK KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Iz KPJ isključen 1948. Umro 1976. u Beogradu.
  6. Žarko Zrenjanin (1902—1942), učitelj. Rođen 1902. u Izbištu, kod Vršca. Član KPJ od 1927, a od 1938. sekretar PK KPJ za Vojvodinu. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poginuo novembra 1942. u okolini Vršca. Narodni heroj.
  7. Vlado Janić (1904—1991), željeznički radnik. Rođen 1904. u Sisku. Član KPJ od 1931, a od 1937. član CK KP Hrvatske. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja general JNA. Umro 1991. u Beogradu. Narodni heroj.
  8. Edvard Kardelj (1910—1979), učitelj. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1979. u Ljubljani. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
  9. Boris Kidrič (1912—1953), naučnik. Rođen 1912. u Beču. Član KPJ od 1928, od 1932. član PK KPJ za Sloveniju, od 1935. sekretar CK SKOJ-a, a od 1939. član CK KP Slovenije. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1953. u Beogradu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
  10. Rade Končar (1911—1942), elektro-mehaničar. Rođen 1911. u selu Končarev Kraj u Lici. Član KPJ od 1933, od 1939. član CK KP Hrvatske, a od 1940. sekretar CK KP Hrvatske. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Zarobljen i streljan maja 1942. u Šibeniku. Narodni heroj.
  11. Vicko Krstulović (1906—1988), fizički radnik. Rođen 1906. u Splitu. Član KPJ od 1922, od 1939. sekretar PK KPJ za Dalmaciju, a od 1940. član CK KP Hrvatske. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1988. u Splitu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
  12. Franc Leskošek Luka (1897—1983), metalski rdnik. Rođen 1897. u Celju. Član KPJ od 1926, bio sindikalni funkcioner u Sloveniji, od 1934. član CK KPJ, od 1936. član Politbiroa CK KPJ, a od 1937. sekretar CK KP Slovenije. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1988. u Splitu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
  13. Božo Ljumović (1896—1986), ekonomista i privatni nameštenik. Rođen 1896. u Virpazaru. Član KPJ od 1919, bio sekretar PK KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i Kosovo i Metohiju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Iz KPJ isključen 1948. Umro 1986. u Titogradu.
  14. Miha Marinko (1900—1983), rudar. Rođen 1900. u Trbovljama. Član KPJ od 1927, od 1933. sekretar PK KPJ za Sloveniju, a od 1934. član CK KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1983. u Ljubljani. Narodni heroj i dvostruki junak socijalističkog rada. (nije učestvovao u radu Pete zemaljske konferencije, jer je bio uhapšen 11. augusta 1941. u Zagrebu, a za člana CK KPJ je izabran u "odsustvu").
  15. Ivan Milutinović (1901—1944), student prava. Rođen 1901. u Stijeni Piperskoj, kod Podgorice. Član KPJ od 1923, a od 1938. član CK KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poginuo okobra 1944. u blizini Beograda. Narodni heroj.
  16. Moša Pijade (1890—1957), novinar, slikar i likovni kritičar. Rođen 1890. u Beogradu. Član KPJ od 1920, a od 1925. do 1939. bio u zatvoru. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1957. u Parizu. Narodni heroj i dvostruki junak socijalističkog rada.
  17. Đuro Pucar Stari (1899-1979), kovački radnik. Rođen 1899. u Kesićima, kod Bosanskog Grahova. Član KPJ od 1922, a od 1939. član PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Sudjelovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Nakon oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1979. u Beogradu. Narodni heroj i dvostruki junak socijalističkog rada.
  18. Aleksandar Ranković Marko (1909—1983), abadžijski radnik. Rođen 1909. u Draževcu, kod Obrenovca. Član KPJ od 1928, od 1937. sekretar PK KPJ za Srbiju, a od 1938. član CK KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Iz SKJ isključen 1966. Umro 1983. u Dubrovniku. Narodni heroj i dvostruki junak socijalističkog rada.
  19. Ivo Lola Ribar (1916—1943), pravnik i student filozofije. Rođen 1916. u Zagrebu. Član KPJ od 1936, od 1937. sekretar CK SKOJ-a. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poginuo novembra 1943. kod Glamočkog polja. Narodni heroj
  20. Stipe Romac (1894—1978), zemljoradnik. Rođen 1894. u Sinju. Član KPJ od 1932. Iz članstva CK KPJ isključen, krajem 1940. godine, zbog nesprovođenja odluka donijetih na Konferenciji. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Umro 1978. u Sinju.
  21. Vida Tomšič (1913—1998), pravnica. Rođena 1913. u Ljubljani. Članica KPJ od 1934, a od 1940. članica CK KP Slovenije. Učestvovala u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politička radnica. Umrla 1998. u Ljubljani. Narodni heroj.
  22. Metodije Šatorov (1897—1944), učitelj. Rođen 1897. u Prilepu. Za vreme emigracije u Bugarskoj, 1920. postao član BRP(k), a 1940. primljen u članstvo KPJ. Bio sekretar PK KPJ za Makedoniju. Iz članstva CK KPJ i KPJ isključen 1941, zbog samovoljnog priključenja PK KPJ za Makedoniju Bugarskoj komunističkoj partiji. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi Bugarske. Poginuo septembra 1944. u Pazardžiku (Bugarska).
  • Članovi Politbiroa CK KPJ:
  1. Josip Broz Tito
  2. Milovan Đilas
  3. Edvard Kardelj
  4. Rade Končar
  5. Franc Leskošek
  6. Ivan Milutinović
  7. Aleksandar Ranković
  • Kandidati za članove CK KPJ:
  1. Ivan Ivo Amulić (1911—1973), rudar. Rođen 1911. u Kostanju, kod Splita. Član KPJ od 1932, od 1938. organizacioni sekretar PK KPJ za Dalmaciju, a od 1940. član CK KP Hrvatske. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1973. u Zagrebu.
  2. Svetozar Vukmanović Tempo (1912—2000), pravnik. Rođen 1912. u Podgoru, kod [[Cetinje. Član KPJ od 1933, a od 1939. član PK KPJ za Srbiju. U članstvo CK KPJ uključen krajem 1940. kada je preuzeo rukovođenje radom tehnike CK KPJ. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 2000. u Reževićima, kod Petrovca na Moru. Narodni heroj.
  3. Boro Vukmirović
  4. Miloš Zidanšek
  5. Blažo Jovanović (1907—1976), pravnik. Rođen 1907. u Veljem Brdu, kod Podgorice. Član KPJ od 1924, od 1934. sekretar PK KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i Kosovo i Metohiju. U članstvo CK KPJ uključen marta 1942. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1976. u Igalu. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
  6. Jovan Kovačević (1903—1942), zemljoradnik. Član KPJ od 1922, bio član OK KPJ za Nikšić. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Zarobili ga i ubili četnici, juna 1942. godine.
  7. Josip Kraš
  8. Miloš Matijević Mrša
  9. Jordan Nikolov Orce
  10. Marko Orešković
  11. Pavle Pap Šilja
  12. Vlado Popović (1914—1972), apsolvent medicine. Rođen 1914. u Gornjim Brčelima, kod [[Bar (Crna Gora)|Bara. Član KPJ od 1932, od 1935. bio sekretar Univerzitetskog komiteta u Beogradu, a od 1937. borac u španskom građanskom ratu. U članstvo CK KPJ uključen 1941. kada je postao delegat CK KPJ pri [[Savez komunista Hrvatske|CK KPH. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1972. u Londonu. Narodni heroj
  13. Krsto Popivoda (1910—1988), pravnik. Član KPJ od 1933, a od 1939. delegat CK KPJ pri PK KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i KiM. U članstvo CK KPJ uključen septembra 1942. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1972. u Meljinama, kod Herceg Novog. Narodni heroj i junak socijalističkog rada.
  14. Franc Salomon (1892—1943), rudar. Rođen 1892. u Trbovlju. Član KPJ od 1919, a od 1937. član CK KP Slovenije. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Zarobljen i odveden u Banjički logor, gde je ubijen aprila 1943. godine.
  15. Kosta Stamenković
  16. Momir Tomić Moša (1909—1979), krojački radnik. Rođen 1909. u Prijevoru, kod Čačka. Član KPJ od 1928, bio član OK KPJ za Čačak. Tokom Drugog svjetskog rata bio u zarobljeništvu u Nemačkoj. Poslije oslobođenja društveno-politički radnik. Umro 1979. u Beogradu.

Učesnici Konferencije[uredi | uredi izvor]

Neki od 105 učesnika Konferencije su bili:[1]

  • delegati Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu (5 delegata):
  1. Stjepan Đaković
  2. Isa Jovanović
  3. Pašaga Mandžić
  4. Mustafa Pašić
  5. Đuro Pucar Stari
  • delegati Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu (7 delegata):
  1. Aćim Grulović
  2. Radivoj Ćirpanov
  3. Žarko Zrenjanin
  4. Gordana Ivačković
  5. Lazar Plavšić
  6. Mihalj Servo
  7. Jusuf Tulić
  • delegati Pokrajinskog komiteta KPJ za Dalmaciju (12 delegata):
  1. Ivan Amulić
  2. Josip Andrijašević
  3. Ivan Anić
  4. Andrija Božanić
  5. Vojin Zirojević
  6. Ante Jurlin
  7. Ante Katić
  8. Vicko Krstulović
  9. Ivan Lavčević-Lučić
  10. Ante Mrduljaš
  11. Karla Njegovan
  12. Stipe Romac
  13. Vicko Šprljan
  • delegati Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju (5 delegata):
  1. Boris Gonev
  2. Sreten Žujović
  3. Petar Ivanovski
  4. Koce Stojanovski
  5. Metodije Šatorov
  • delegati Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju (17 delegata):
  1. Spasenija Cana Babović
  2. Vasilije Buha
  3. Svetozar Vukmanović
  4. Radoje Dakić
  5. Vaso Drecun
  6. Desimir Jovović
  7. Lazar Koliševski
  8. Miloš Matijević
  9. Vukica Mitrović
  10. Mara Naceva
  11. Moša Pijade
  12. Dobrivoje Radosavljević
  13. Petar Stambolić
  14. Kosta Stamenković
  15. Lepa Stamenković
  16. Mijalko Todorović
  17. Momir Tomić Moša
  • delegati Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i Kosovo i Metohiju (10 delegata):
  1. Nikola Lekić
  2. Boro Vukmirović
  3. Blažo Jovanović
  4. Jovan Kovačević
  5. Milan Kuč
  6. Božo Ljumović
  7. Branko Petričević
  8. Miladin Popović
  9. Budo Tomović
  • delegati Komunističke partije Slovenije (13 delegata):
  1. Jože Ažman
  2. Anton Dolinšek
  3. Tomaž Godec
  4. Miloš Zidanšek
  5. Boris Kidrič
  6. Jože Lacko
  7. Rudi Papež
  8. Franc Salomon
  9. Marks Strmecki
  10. Anton Tone Tomšič
  11. Vida Tomšič
  12. Ignac Tratar
  13. Slavko Šlander
  • delegati Komunističke partije Hrvatske (18 delegata):
  1. Jakov Blažević
  2. Vlado Janić Capo
  3. Mirko Kljajić Stari
  4. Rade Končar
  5. Josip Kraš
  6. Nikola Kukić
  7. Karlo Mrazović
  8. Marko Orešković
  9. Pavle Pap Šilja
  10. Stipe Ugarković
  • specijalni delegati (15 delegata - 7 članova CK KPJ, 4 delegata SKOJ-a, 4 posebna delegata):
  1. Josip Broz Tito, generalni sekretar KPJ
  2. Mitar Bakić, delegat u ime vojske
  3. Milutin Baltić, delegat SKOJ-a
  4. Joža Vlahović, delegat SKOJ-a
  5. Milovan Đilas, član CK KPJ
  6. Sreten Žujović, član CK KPJ
  7. Edvard Kardelj, član CK KPJ
  8. Josip Kopinič, delegat Kominterne
  9. Franc Leskošek, član CK KPJ
  10. Ivan Milutinović, član CK KPJ
  11. Dragan Pavlović Šilja, delegat Narodne pomoći
  12. Krsto Popivoda, delegat partijske škole CK KPJ
  13. Vlado Popović, delegat u ime vojske
  14. Aleksandar Ranković, član CK KPJ
  15. Ivo Lola Ribar, delegat SKOJ-a

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Hrvatski pjesnik Marin Franičević izdao je, 1950. godine, poemu "Peta zemaljska 1940.". Poema je izdana povodom desete godišnjice održavanja Pete zemaljske konferencije KPJ, ali i kao odgovor na napade Informbiroa i umanjivanje zasluga Komunističke partije Jugoslavije u organizovanju i dizanju ustanka 1941. godine. Poema je doživela drugo izdanje 1985. godine u povodu manifestacije "Goranovo proljeće" u Lukovdolu. Poemu je ilustrovao Ivan Lovrenčić.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Peta zemaljska konferencija. "Komunist", Beograd 1980. godina, VII str.
  2. ^ Franičević, Marin. Peta zemaljska 1940. "Goranovo proljeće", Lukovdol 1985. godina, 99. str.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mala enciklopedija Prosveta. Beograd 1959. godina.
  • Vladimir Dedijer Josip Broz Tito - prilozi za biografiju. "Kultura", Beograd 1953. godina.
  • Vujošević, Ubavka, ur. Peta zemaljska konferencija KPJ (19-23. oktobar 1940). "Komunist", Beograd 1980. godina.
  • Josip Broz Tito - sabrana djela (tom šesti). "Komunist" Beograd, "BIGZ" Beograd i "Naprijed" Zagreb, 1981. godina.