Nacionalna biblioteka Luksemburga

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Nacionalna biblioteka Luksemburga
Bibliotheque Nationale du Luxembourg
Otvorena1899; prije 125 godina (1899)
LokacijaLuxembourg, Luksemburg
Adresa37D, Avenija John F. Kennedy Kirchberg
Koordinate49°37′48″N 6°09′54″E / 49.629978°N 6.164910°E / 49.629978; 6.164910Koordinate: 49°37′48″N 6°09′54″E / 49.629978°N 6.164910°E / 49.629978; 6.164910
VrstaNacionalna biblioteka
Veličina1,8 miliona štampanih dokumenata
77.800 naslova elektronske periodike
661.000 e-knjiga
390 baza podataka
Članovi34,651 registrovanih korisnika
DirektorClaude Dario Conter
Budžet€15.259.788 (2019)
Zakonski depozitDa
Veb-sajtbnl.public.lu

Nacionalna biblioteka Luksemburga (francuski: Bibliotheque Nationale du Luxembourg), skraćeno BnL, jest nacionalna biblioteka Luksemburga. Osnovana je u sadašnjem obliku 1899. godine, kao rezultat niza različitih institucija nastalih u 18. vijeku. Nalazi se u okrugu Kirchberg grada Luxembourga. BnL je javna ustanova pod nadzorom Ministarstva kulture.[1]

BnL sadrži 1,8 miliona štampanih jedinica,[2] što ga čini najvećom bibliotekom u Luksemburgu. Bibliotečke zbirke uključuju štampane i digitalne dokumente, kao što su knjige, rukopisi, akademski žurnali, novine, Časopisi, baze podataka, mape, poštanske markice, grafike, Crteži i partiture luksemburških kompozitora. Otprilike tri četvrtine njegovog sadržaja, posebno naučnih resursa, dolazi iz inostranstva.[2]

Kao obavezna biblioteka, BnL prima kopije knjiga i drugih štampanih i digitalnih dokumenata objavljenih u Luksemburgu.[3] Biblioteka je također nacionalni ISBN,[4] ISSN,[5] ISMN[6] i ISNI[7] agencija.

Historija[uredi | uredi izvor]

1. aprila 1798. osnovana je školska biblioteka "Bibliothèque de l’École centrale" na osnovu zakona od 25. oktobra 1795.[8] Pet godina kasnije, 28. januara 1803, postala je opštinska biblioteka u gradu istorija 1. aprila 1798. godine osnovana je školska biblioteka „Bibliothèque de l’École centrale” na osnovu zakona od 25. oktobra 1795. godine.[8] Pet godina kasnije, 28. januara 1803., postala je opštinska biblioteka u gradu Luxembourgu i promenila ime u "Biblioteka Luksemburga".[8] Zakon o budžetu od 28. marta 1899. konačno ju je preimenovao u "Bibliothèque nationale de Luxembourg".[9] Ovo ime je zadržano do oktobra 2019.

Između 1973. i 2019. biblioteka je bila smještena u renoviranoj zgradi prethodnog "collège jésuite" pored luksemburške katedrale Notre-Dame na Bulevaru Ruzvelta. Zakon od 18. aprila 2013. definiše izgradnju zgrade u skladu sa funkcionalnim potrebama nacionalne biblioteke 21. vijeka, odgovarajući ne samo na potrebe očuvanja i valorizacije intelektualnog nasljeđa Luksemburga, već i na obnovljene potrebe javnosti i budućih generacija. Nakon useljenja u novu zgradu Kirchberg 1. oktobra 2019, usvojila je sadašnje ime, Nacionalna biblioteka Luksemburga (Bibliothèque nationale du Luxembourg).[10] Prelazak sa "de" na "du" u njenom nazivu na francuskom jeziku, označava da biblioteka služi državi Luksemburg, a ne samo glavni grad Luksemburg.[10]

Zadaci[uredi | uredi izvor]

Biblioteka baštine[uredi | uredi izvor]

Kao glavna biblioteka baštine u zemlji, BnL ima zadatak da prikuplja, katalogizira, čuva i valorizuje luksemburško naslijeđe u svim oblastima znanja.[1] To čini putem obaveznog depozita, kao i kompletiranjem svojih zbirki putem nabavke dokumenata koje objavljuju u inostranstvu građani, autori ili stanovnici Luksemburga, ili koji su na drugi način povezani sa državom. Štaviše, kreira i objavljuje godišnju nacionalnu bibliografiju publikacija koje su ušle u zbirku putem obaveznog primjerka. Biblioteka također upravlja posebnim zbirkama koje sadrže rukopise, rijetke i vrijedne dokumente, grafike, karte, fotografije,[11] muzičke tekstove[12] i knjige umjetnika.[13]

BnL ne samo da čuva, već i proučava zbirke i redovno objavljuje svoje radove, poput serije "De Litty", koja ima za cilj da muzičko naslijeđe Luksemburga učini dostupnijim nastavnicima i mlađoj generaciji.[14] Biblioteka sama ili u saradnji sa drugim ustanovama organizuje izložbe baštine, kao i događaje i konferencije.

Istraživačka i naučna biblioteka[uredi | uredi izvor]

BnL je velika istraživačka i naučna biblioteka i zajedno sa svojom Luxemburgensia zbirkom, ona takođe katalogizuje, čuva i vrednuje neluksemburške publikacije od naučne i kulturne vrednosti.[1] To čini kako bi zadovoljila zahtjeve svojih korisnika.[2] Slično načinu djelovanja kao biblioteka baštine, BnL također proizvodi publikacije i ugošćuje izložbe, konferencije i događaje kako bi valorizirala svoje ne-luksemburške kolekcije.

Pristupačnost[uredi | uredi izvor]

BnL mora učiniti što je moguće više svojih zbirki dostupnim maksimalnom broju ljudi, bilo putem zajmova, konsultacija na licu mjesta ili korištenjem modernih tehnologija prijenosa podataka.[1] Dok se svako može besplatno registrovati u biblioteci, pozajmice i pristup digitalnim izvorima rezervisani su za osobe starije od 14 godina koje žive u Luksemburgu ili u susjednim zemljama, kao i za studente registrovane na visokoškolskoj ustanovi koju je odobrila država Luksemburg.[15]

Koordinacija konzorcijuma[uredi | uredi izvor]

Luksemburški konzorcijum služi za nabavku i upravljanje elektronskim publikacijama. Njegova ponuda omogućava da širok spektar publikacija bude dostupan akademskim krugovima, istraživačima, državnim službenicima i široj javnosti. BnL koordinira Luksemburški konzorcijum i brine o administraciji, upravljanju softverom, pristupu i pregovorima o licencama i pretplatama.[1]

Pored BnL-a, članovi konzorcijuma su Univerzitet u Luksemburgu, Luksemburški institut za nauku i tehnologiju (LIST), Luksemburški institut za zdravlje (LIH), Max Planck institut iz Luksemburga, IFEN i SCRIPT.[16]

Vladina biblioteka bibgov.lu nastala je 2017. iz saradnje BnL-a, Ministarstva državne službe i administrativne reforme i Centra za državne informacione tehnologije (CTIE). On obezbjeđuje specijalizovane digitalne resurse ministarstvima i državnim upravama.[17]

Luksemburški konzorcij također koordinira i upravlja projektom ebooks.lu, besplatnom uslugom pozajmljivanja e-knjiga i digitalnih audio-knjiga na francuskom, njemačkom i engleskom jeziku, dostupnom čitaocima Nacionalne biblioteke, Bicherbusa i nekoliko luksemburških javnih biblioteka.[17]

Mrežna koordinacija[uredi | uredi izvor]

Od 1985. BnL koordinira mrežu od 90 biblioteka u Luksemburgu pod nazivom „bibnet.lu“.[18] Upravlja softverskim sistemima i alatima koje koriste biblioteke članica, koordinira radove na katalogizaciji i indeksiranju i upravlja nacionalnim katalogom.[18] Nacionalna biblioteka također pruža stalnu obuku za biblioteke članice i njihove zaposlenike.[19]

Bicherbus[uredi | uredi izvor]

Bicherbus je šema pokretne biblioteke koja opslužuje 81 luksemburško selo na sedmičnoj osnovi.[20] Renovirani autobusi, u kojima su putnička sjedišta zamijenjena policama za knjige, kruže na više ruta širom zemlje. Od 24. juna 2010, BnL upravlja Bicherbus šemom.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b c d e f "Loi du 25 juin 2004 portant réorganisation des instituts culturels de l'Etat. - Legilux". legilux.public.lu. Arhivirano s originala, 27. 7. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  2. ^ a b c "BnL - en bref". bnl.public.lu (jezik: francuski). Arhivirano s originala, 15. 6. 2022. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  3. ^ "Règlement grand-ducal du 6 novembre 2009 relatif au dépôt légal. - Legilux". legilux.public.lu. Arhivirano s originala, 27. 7. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  4. ^ "Find an agency | International ISBN Agency". www.isbn-international.org. Arhivirano s originala, 20. 4. 2020. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  5. ^ "Contact an ISSN National Centre | ISSN". www.issn.org. Arhivirano s originala, 27. 8. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  6. ^ "International ISMN Agency". www.ismn-international.org. Arhivirano s originala, 30. 7. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  7. ^ "ISNI Registration Agencies". ISNI | (jezik: engleski). 27. 7. 2021. Arhivirano s originala, 8. 12. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  8. ^ a b Reding, Jean-Marie (12. 11. 2020). "Eine "Bibliothèque Nationale' Im Jahre 1802? : "BnL - Wëssen Entdecken". Die Warte (66). str. 5.
  9. ^ Reding, Jean-Marie (2013). "Librarianship in Luxembourg - an Overview" (PDF). Focus on International Library and Information Work. 44 (1): 4–7. Arhivirano (PDF) s originala, 4. 3. 2023. Pristupljeno 23. 10. 2023.
  10. ^ a b Toniello |, Von Florent. "BNL : un " u " chasse un " e "". woxx (jezik: francuski). Arhivirano s originala, 27. 7. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  11. ^ "Fonds de la Réserve précieuse". bnl.public.lu (jezik: francuski). Arhivirano s originala, 4. 10. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  12. ^ "Fonds musicaux du Cedom". bnl.public.lu (jezik: francuski). Arhivirano s originala, 14. 10. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  13. ^ "Collection des livres illustrés et livres d'artiste". bnl.public.lu (jezik: francuski). Arhivirano s originala, 4. 10. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  14. ^ "Carnets didactiques du Cedom - De Litty". bnl.public.lu (jezik: francuski). Arhivirano s originala, 14. 10. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  15. ^ "Inscription / réinscription". bnl.public.lu (jezik: francuski). Arhivirano s originala, 14. 10. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  16. ^ "About the Consortium department – consortium.lu". Arhivirano s originala, 27. 7. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  17. ^ a b "Projects – consortium.lu". Arhivirano s originala, 27. 7. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  18. ^ a b "Réseau des bibliothèques luxembourgeoises bibnet.lu" (jezik: francuski). Arhivirano s originala, 27. 7. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  19. ^ "Formations". bnl.public.lu (jezik: francuski). Arhivirano s originala, 4. 10. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.
  20. ^ "Service du Bicherbus". bnl.public.lu (jezik: francuski). Arhivirano s originala, 13. 10. 2021. Pristupljeno 27. 7. 2021.

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]