Noć Ašure

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigacija, traži
Crystal Clear action spellcheck.png Moguće je da ovaj članak ne poštuje standarde Wikipedije na bosanskom jeziku
kao što su upotreba afrikata, pravopis, pisanje riječi u skladu sa standardima, te način pisanja članaka.
Question book-new.svg Ovaj članak ili neka od njegovih sekcija nije dovoljno potkrijepljena izvorima (literatura, web stranice ili drugi izvori).
Sporne rečenice i navodi bi mogli, ukoliko se pravilno ne označe validnim izvorima, biti obrisani i uklonjeni. Pomozite Wikipediji tako što ćete navesti validne izvore putem referenci, te nakon toga možete ukloniti ovaj šablon.

Noć Ašure je deseta noć mjeseca Muharrema. Muharrem je jedan od četiri mjeseca koji su poštovani u Kur’ani kerimu. Ašure je najdragocjenija noć u tom mjesecu. Allah dželle-šanuhu je na dan Ašure ukabulio (primio, uslišao) mnoge dove. Svi sljedeći događaji su se desili na dan Ašure: Ademovo alejhisselam pokajanje (tevba) je uslišano; Nuhova alejhisselam lađa je spašena od potopa; Junus alejhisselam je izašao iz ribinog stomaka; Ibrahim alejhisselam je spašen, i nije izgorio u Nimrodovoj vatri; Idris alejhisselam se živ uzdigao na nebo; Ja’kub alejhisselam je našao svoga sina Jusufa alejhisselam i ponovo je progledao (njegove oči su se izliječile od mrene, katarakte); Jusuf alejhisselam je izašao iz bunara; Ejjub alejhisselam je ozdravio; Musa alejhisselam je prošao kroz Crveno more a Firaun se utopio; Isa alejhisselam se rodio, i pobjegao od jevreja da ga ne ubiju, i živ uzdignut na nebo. Na deseti dan mjeseca Muharrema nije ibadet praviti slatko koje se zove ašure, samo zato što ga je Nuh alejhisselam pravio na lađi. Muhammed alejhisselam i ashabi kiram radijallahu anhum edžma’in to nisu činili. Misliti da je na taj dan pravljenje jela ašure ibadet je bid’at (novotarija) i grijeh (oko ovog stava su se razišla mišljenja, rijaset.ba). Ibadet je samo ono što je Muhammed alejhisselam radio i naredio da se radi. Raditi ono što nije zapisano u vjerskim knjigama alima ehli sunneta ne donosi sevab. To je grijeh. Taj dan, spremiti bilo kakvo slatko, i pogostiti prijatelje, i dati siromasima sadaku, je sunnet i ibadet. Ibni Abidin piše na dvije stotine sedamdese šestoj (276.) stranici petoga toma, “Staviti surmu na trepavice je sunnet. Međutim, to činiti samo na dan Ašure je haram.”

Žalost i oplakivanje za hazreti Husejnom radijallahu anh zato što je on na taj dan postao šehid je bid’at (novotarija koja je kasnije uvedena u vjeru). To je grijeh. Žalost na dan Ašure je običaj ši’ija. Oni žale za hazreti Husejnom. Oni ga na najljepši način hvale zato što je bio hazreti Alijin sin. Međutim, mi, ehli sunnet muslimani, ga jako puno volimo zato što je on bio Resulullahov sallallahu teala alejhi ve sellem unuk. U islamu ne postoji žalost. Muslimani ne žale samo na dan Ašure. Oni se uvijek ražaloste kad god se sjete tragedije Kerbele. Oni se jako rastuže, i gorko zaplaču. Kad bi u islamu bilo žalenja mi ne bi žalili na dan Ašure već na dan kada je Resulullahovo mubarek stopalo u Taifu bilo svo krvavo, ili, na dan kada je na Uhudu njegov mubarek zub bio slomljen i kada mu je svo mubarek lice bilo krvavo, ili, na dan kada je on preselio na ahiret.

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku se nalazi još materijala vezanih uz: