Interleukin

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Interleukini (IL) su grupa citokina (izlučenih proteina i signalnih molekuka) za koje je prvi put primijećeno da ih iprezentiraju bijela krvna zrnca (leukociti). Na temelju razlikovanja strukturnih osobenosti, IL se mogu podijeliti u četiri glavne skupine. Međutim, sličnost njihovih sekvenci aminokiselina je prilično slaba (tipski identitet od 15 do 25%). Genom čovjeka kodira više od 50 interleukina i srodnih proteina.[1]

Funkcija imunskog sistema uveliko ovisi o interleukinima i opisani su rijetka manjkavost jednog broja njih, a sve uključuje autoimune bolesti ili imunodeficijenciju. Većina interleukina sintetizira se pomoću CD4 T-limfocita, kao i putem monocita, makrofaga i endotelnih ćelija. Oni podstiču razvoj i diferencijaciju T- i B-limfocita i hematopoetskih ćelija.

Interleukinski receptori na astrocitima u hipokampusu također su poznati kao učesnici u razvoju prostornih memorija kod miševa.

Historija i ime[uredi | uredi izvor]

Naziv "interleukin" odabran je 1979. godine, kako bi zamijenio različita različita imena koja su koristili različite istraživačke skupine za označavanje varijante interleukin 1 (faktor aktiviranja limfocita, mitogeni protein, zamjenski faktor III koji aktivira B-ćelije, faktor B-ćelije, Faktor diferencijacije B-ćelija i "heidikin") i interleukin 2 (TSF itd.). Ova odluka je donesena tokom Druge međunarodne radionice o limfokinama, u Švicarskoj (27. – 31. maja 1979. u Ermatingenu).[2][3][4] Termin 'interleukin' potiče od latinskih riječi inter- (kao oznaka međukomunikacije) i –leukin, što proizlazi iz činjenice da su mnogi od tih proteina proizvedeni leukocitima i djeluju na leukocite. Ime je postalo relikvija; od tada je ustanovljeno da interleukine proizvode raznovrsne telesne ćelije. Izraz je skovao dr. Vern Paetkau sa Univerziteta u Viktoriji. Neki interleukini su klasificirani kao limfokini, u limfocitima proizvedeni citokini koji posreduju imunski odgovor.

Glavne porodice interleukina[uredi | uredi izvor]

Interleukin 1[uredi | uredi izvor]

Interleukin 1/18
3LTQ.pdb.png
Identifikatori
Simbol ?
Pfam PF00340
InterPro IPR000975
SMART SM00125
PROSITE PDOC00226
SCOP 1i1b
SUPERFAMILY 1i1b

Interleukin 1 alfa i interleukin 1 beta ( IL1 alfa i IL1 beta) su citokini koji učestvuju u regulaciji imunskih odgovora, upalnim reakcijama i hematopoezi. Dvije vrste receptora za IL-1, svaka s tri domena slična imunolobulinu (Ig), ograničena sličnost u sekvenci (28%) i različite farmakološke karakteristike klonirane su od miša i humane ćelijske linije: one su nazvane receptorima tipa I i tipa II. Receptori oboje postoje u transmembranskim TM-ima i u rastvorljivim oblicima: smatra se da je rastvorljivi IL-1 receptor post-translaciono izveden cepanjem vanćelijskog dela membranskih receptora.[5]

Oba IL-1 receptora ( CD121a / IL1R1, CD121b / IL1R2) izgleda da su dobro očuvani u evoluciji i preslikavaju se na isti kromosom lokaciju. Receptori mogu vezati sva tri oblika IL-1 (IL-1 alfa, IL-1 beta i IL -1 antagonist receptora). Kristalne strukture IL1A i IL1B riješeni su, pokazujući im da dijele istu strukturu beta-listova sa 12 navoja kao i faktor rasta heparin, koji vezuju faktore rasta tipa Kunitz inhibitora. Beta listovi su raspoređeni u 4 slična režnja oko središnje osi, 8 vlakana koja tvore anti-paralelnu beta-cijev. U vezivanje receptora uključeno je nekoliko regija, posebno petlja između vlakana 4 i 5.

Molekulsko kloniranje enzima Interleukin 1-beta pretvara se generirano proteolitskim cijepanjem neaktivnw molekule prekursora. Klonirana komplementarna DNK je kodirajuća proteaza, koja katalizira ovo cijepanje. Rekombinantna ekspresija omogućava ćelijama da obrađuju prekursor Interleukin 1-beta do zrelog oblika enzima.

Interleukin 1 također ima ulogu u centralnom nervnom sistemu. Istraživanje pokazuje da miševi s genetičkom delecijom IL-1 receptora tipa I pokazuju značajno oslabljeno funkcioniranje memorije, ovisne o hipokampusnim vezama i dugotrajnom pamćenju, iako memorije koje ne ovise o integritetu hipokampusa izgleda da su pošteđene.[6][7] Međutim, kada se miševima s ovom delecijom ubaci divlji tip ćelija neuronskog prekursora, u hipokampus i tim ćelijama dozvoljava se da sazriju u astrocite koji sadrže receptore interleukina-1, miševi pokazuju normalnu memorijsku funkciju koja ovisi o hipokampusu, a i djelomičnu obnovu dugotrajne potencijacije.

Interleukin 2[uredi | uredi izvor]

Interleukin 2
Identifikatori
Simbol ?
Pfam PF00715
InterPro IPR000779
SMART SM00189
PROSITE PDOC00349

T-limfociti reguliraju rast i diferencijaciju T-ćelija i određenih B-ćelija, oslobađanjem izlučenih proteinskih faktora. Ovi faktori, koji uključuju interleukin 2 (IL2), izlučuju T-ćelije stimulirane lektinom ili antigenom i imaju različite fiziološke efekte. IL2 je limfokin koji inducira proliferaciju T-ćelija koje odgovaraju. Pored toga, djeluje na neke B-ćelije, putem vezivanja za receptor, kao faktor rasta i stimulans stvaranja antitijela. Protein se izlučuje kao jedan glikozilirani polipeptid, a cijepljenje signalne sekvence je potrebno za njegovu aktivnost. Rastvor NMR sugerira da se struktura IL2 sastoji od snopa sa 4 uvijača (nazvanog AD), koji je obrubljen sa 2 kraća uvijača i nekoliko slabo definiranih petlji. Ostaci u spirali A i u predjelu petlje, između helikala A i B, važni su za vezanje receptora. Analiza sekundarne strukture sugerira sličnost s IL4 i faktorom stimuliranja kolonije granulocita-makrofaga (GMCSF).[8][9][10]

Interleukin 3[uredi | uredi izvor]

Interleukin 3
Identifikatori
Simbol ?
Pfam PF02059
InterPro IPR002183

Interleukin 3 (IL3) je citokin koji regulira hematopoezu kontrolom proizvodnje, diferencijacije i funkcije granulocita i makrofaga. Protein, koji postoji in vivo kao monomer, proizvodi se u aktiviranim T-ćelijama i mastocitima, i aktivira se cijepanjem signalnog slijeda N-terminala.[11][12]

IL3 proizvode T-limfociti i T-ćelijski limfomi samo nakon stimulacije antigenima, mitogenima ili hemijskim aktivatorima, kao što su forbolni esteri. Međutim, IL3 konstitutivno se izražava u ćelijskoj liniji mijelomonocitne leukemije WEHI-3B . Smatra se da je genetička promjena linije uključena u konstitutivnu proizvodnju IL3 ključni događaj u razvoju ove leukemije.

Interleukin 4[uredi | uredi izvor]

Interleukin 4
Identifikatori
Simbol ?
Pfam PF02059
InterPro IPR002183

Interleukin 4 (IL4) proizvode CD4+T-ćelije specijalizirane za pružanje pomoći B-ćelijama da se razmnože i podvrgnu rekombinaciji promjene klasa i somatskoj hipermutaciji. Th2-ćelije, proizvodnjom IL-4, imaju važnu funkciju u B-ćelijskim odgovorima koji uključuju rekombinaciju klase promjenom na IgG1 i IgE izotipove.

Interleukin 5[uredi | uredi izvor]

Interleukin 5
Identifikatori
Simbol ?
Pfam PF02025
InterPro IPR000186

Interleukin 5 (IL5), poznat i kao eozinofilni faktor diferencijacije (EDF), specifičan je citokin za eozinofilpoezu. Regulira rast i aktivaciju eozinofila i tako ima važnu ulogu kod bolesti povezanih sa povećanim nivoom eozinofila, uključujući astmu. IL5 ima sličan ukupni strukturni nabor kao i ostali citokini (npr. IL2, IL4 i GCSF), ali iako postoji i kao monomerna struktura; IL5 je hododimer. Na preklopu se nalazi antiparalelni snop 4-alfa-heliksa sa lijevosmjernim zavojom, povezan dvostranskim antiparalelnim beta-listom. Monomeri se drže zajedno pomoću 2 međuspojne disulfidne veze. [13][14][15]

Interleukin 6[uredi | uredi izvor]

Interleukin 6/G-CSF/MGF
Identifikatori
Simbol IL6_MGF_GCSF
Pfam PF00489
InterPro IPR003573
SMART SM00126
PROSITE PDOC00227

Interleukin 6 (IL6), koji se takođe naziva faktor stimulacije B-ćelija-2 (BSF-2) i interferon beta-2, je citokin uključen u široku paletu bioloških funkcija. On ima ključnu ulogu u konačnom diferencijaciji B-ćelija u ćelije koje izlučuju imunoglobulin, te izaziva i rast mijeloma/plazmacitoma, diferencijaciju nervnih ćelija u hepatocitima, akutnu fazu reaktanta. .[16][17]

Brojni drugi citokini mogu se grupirati s IL6 na osnovu sličnosti sekvenci. Oni uključuju faktor stimuliranja kolonije granulocita (GCSF) i faktor rasta mijelomonocitnog rasta (MGF). GCSF djeluje u hematopoezi utičući na proizvodnju, diferencijaciju i funkciju dvije srodne skupine bijelih ćelija u krvi. MGF djeluje i na hematopoezu, stimulirajući proliferaciju i stvaranje kolonije u normalnim i transformiranim mijeloidnim ćelijama ptica roda.

Citokini iz IL6 / GCSF / MGF porodice su glikoproteini od oko 170 do 180 aminokiselinskih ostataka koji sadrže četiri sačuvana ostatka cisteina koji su uključeni u dvije disulfidne veze. Imaju kompaktan, globularni nabor (sličan ostalim interleukinima), stabiliziran dvjema disulfidnim vezama. Polovinom strukture dominira snop od četiri alfa-heliksa s lijevom zavojem; heliksi su antiparalelni, s dvije pretkomorne veze, koje padaju u dvolančani antiparalelni beta-list. Četvrti alfa-heliksa je važan za bioaktivnost molekula.[18][19]

Interleukin 7[uredi | uredi izvor]

Interleukin 7/interleukin 9
Identifikatori
Simbol Interleukin_7_9
Pfam PF01415
InterPro IPR000226
PROSITE PDOC00228

Interleukin 7 (IL-7) je citokin koji služi kao faktor rasta za rane limfoidne ćelije B- i T-ćelijske linije.

Interleukin 8[uredi | uredi izvor]

Interleukin 8 je hemokin koji proizvode makrofagi i drugi tipovi ćelija kao što su epitelne, ćelije glatkih mišića dišnih puteva i endotelne ćelije. Endotelne ćelije pohranjuju IL-8 u svoje memorijske vezikule, Weibel-Paladeova tijela. U ljudi je interleukin-8 [[protein] kodiran CXCL8 gen. IL-8 se u početku proizvodi kao prekursorski peptid od 99 aminokiselina, koji se zatim podvrgava cepanju kako bi se stvorilo nekoliko aktivnih izoformnih IL-8. U kulturi je peptid od 72 aminokiseline glavni oblik koji luče makrofagi.[20][21]

Na površinskoj membrani postoji mnogo receptora koji mogu vezati IL-8; najčešće proučavane vrste su G-protein vezani receptori CXCR1 i CXCR2. Ekspresija i afinitet za IL-8 razlikuju se između dva receptora (CXCR1> CXCR2). Kroz lanac biohemijskih reakcija, IL-8 se izlučuje i važan je posrednik imunske reakcije u urođenom odgovoru imunskog sistema.[22][23]

Interleukin 9[uredi | uredi izvor]

Interleukin 9 (IL-9) je citokin koji podržava IL-2 neovisan i IL-4 neovisan rast pomoćnih T-ćelija. Rane studije su pokazale da se čini da su interleukin 9 i 7 povezani s evolucijom intereukina, a unosi Pfam, InterPro i PROSITE postoje za porodicu interleukin 7 / interleukin 9. Međutim, nedavna studija pokazao je da je IL-9 u stvari mnogo bliži i IL-2 i IL-15, nego IL-7. Štaviše, pokazale su se nepomirljive strukturne razlike između IL-7 i svih preostalih citokina koji signaliziraju kroz γc receptora (IL -2, IL-4, IL-7, IL-9, IL-15 i IL-21). [24][25]

Interleukin 10[uredi | uredi izvor]

Interleukin 10
Identifikatori
Simbol IL_10
Pfam PF00726
InterPro IPR000098
SMART SM00188
PROSITE PDOC00450

Interleukin 10 (IL-10) je protein koji inhibira sintezu velikog broja citokina, uključujući IFN-gama, IL-2, IL-3, TNF i GM-CSF proizvedene aktiviranim makrofagama i pomagačima T-ćelija. IL-10 je u svom sastavu protein od oko 160 aminokiselina koji sadrži četiri sačuvana cisteina, uključena u disulfidne veze. IL-10 je vrlo sličan proteinu BCRF1, ljudskom herpesvirusu 4 (virus Epstein-Barra), koji inhibira .[26][27] Također je sličan, ali u manjem stepenu, sa ljudskim proteinima mda-7, proteinima koji imaju antiproliferativna svojstva u ćelijama ljudskog melanoma. Mda-7 sadrži samo dva od četiri cisteina IL-10.

Interleukin 11[uredi | uredi izvor]

Interleukin 11
Identifikatori
Simbol ?
Pfam PF07400
InterPro IPR010873

Interleukin 11 (IL-11) je izlučeni protein koji potiče megakariocitopoezu, za koju se u početku mislilo da vodi povećanoj proizvodnji trombocita (otada se pokazalo da je suvišan za normalno stvaranje trombocita), kao i aktiviranju osteoklasta, inhibira proliferaciju epitelnih ćelija i apoptozu i inhibira proizvodnju medijatora makrofaga. Ove funkcije mogu biti posebno važne u posredovanju zaštitnih učinaka interleukina 11. na hematopoetske, koštane i sluzokožne IL11.[28]

Interleukin 12[uredi | uredi izvor]

Interleukin 12 alfa podjedinica
Identifikatori
Simbol IL12
Pfam PF03039
InterPro IPR004281

Interleukin 12 (IL-12) je heterodimer povezan disulfidom koji se sastoji od alfa podjedinice od 35 kDa i beta podjedinice od 40 kDa. Sudjeluje u stimulaciji i održavanju Th1-ćelijskih imunskih odgovora, uključujući normalnu odbranu domaćina od različitih intracelularnih patogena, poput leishmanije, toksoplazme i virusa, uključujući i virus ljudske imunodeficijencije 1 (HIV). IL-12 također ima važnu ulogu u pojačavanju citotoksične funkcije NK-ćelija i ima ulogu u patološkim odgovorima Th1, kao što su upalna bolest crijeva i multipla skleroza. Suzbijanje aktivnosti IL-12 kod takvih bolesti može imati terapijsku korist. S druge strane, primjena rekombinantnog IL-12 može imati terapijsku korist u uvjetima povezanim s patološkim Th2-odgovorima.[29][30][31][32]

Interleukin 13[uredi | uredi izvor]

Interleukin 13
Identifikatori
Simbol ?
Pfam PF03487
InterPro IPR003634

Interleukin 13 (IL-13) je pleiotropni citokin koji može biti važan u regulaciji upalnih i imunskih odgovora. Inhibira upalnu proizvodnju citokina i sinergira sa IL-2 u reguliranju sinteze interferona-gama. Sekvence IL-4 i IL-13 su daleko povezane.[33][34]

Interleukin 15[uredi | uredi izvor]

Interleukin 15
Identifikatori
Simbol ?
Pfam PF02372
InterPro IPR003443

Interleukin 15 (IL-15) je citokin koji posjeduje različite biološke funkcije, uključujući stimulaciju i održavanje staničnih imunoloških odgovora. IL-15 stimulira proliferaciju T-limfocita, što zahtijeva interakciju IL-15 sa alfa IL-15R alfa i komponentama IL-2R, uključujući IL-2R-beta i IL-2R gama (uobičajeno gama lanac, γc), ali ne i IL-2R alfa. [35]

Interleukin 17[uredi | uredi izvor]

Interleukin 17
Identifikatori
Simbol ?
Pfam PF06083
InterPro IPR010345

Interleukin 17 (IL-17) je moćan protuupalni citokin proizveden aktiviranim memorijskim T-ćelijama. Smatra se da porodica IL-17 predstavlja poseban signalni sistem za koji se čini da je bio izuzetno očuvan tokom evolucije kičmenjaka.[36]

Ljudski interleukini[uredi | uredi izvor]

Naziv Izvor [37] Ciljni receptori Ciljne ćelije Funkcija
IL-1 Makropfgi, B-ćelije, monocit, dendritske ćelije CD121a/IL1R1, CD121b/IL1R2 T-pomoćne ćelije Kostimulacija
B-ćelije Sazrijevanje i proliferacija
NK-ćelije Aktivacija
Makrofagi, endotel, ostale Upala, male količine izazivaju akutnu fazu reakcije, a velike groznicu
IL-2 Th1-ćelije CD25/IL2RA, CD122/IL2RB, CD132/IL2RG T-ćelije, B-ćelije, NK-ćelije, makrofagi, oligodendrociti Stimuliraju rast i diferencijaciju odgovora T-ćelija. Mogu se upotrebljavati u imunoterapiji za liječenje kancera ili supresirane transplantirane pacijente. Također je korišten u kliničkim ispitivanjima (ESPIRIT. Stalwart) za povećanje broja CD4 kod HIV pozitivnih bolesnika.
IL-3 Aktivirane T-pomoćne ćelijes, mastociti, NK-ćelije, Endotel, eozinofili CD123/IL3RA, CD131/IL3RB Hematopoietske matične ćelije stem cells Diferencijacija i proliferacija mijeloidnih progenitorskih ćelija do npr. eritrocita, granulocita
Mastociti Rast i lučenje histamina
IL-4 Th2-ćelije, tek aktivirane naivne CD4 + ćelije, memorijske CD4+ ćelije, mastociti, makrofagi CD124/IL4R, CD132/IL2RG Aktivirane B-ćelije Proliferacija i diferencijacija, IgG1 i sinteza IgE synthesis. Značajna uloga u alergiskom odgovoru (IgE)
T-ćelije Proliferacija
Endotel Pojaćava ekspresiju vaskularnih ćelija adhezijskih molekula (VCAM-1) promocijom adhezije limfocita
IL-5 Th2-ćelije, mastociti, Eozinofili CD125/IL5RA, CD131/IL3RB Eozinofili Proizvodnja
B-ćelije Diferencijacija, proizvodnja IgA
IL-6 Macrofagi, Th2-ćelije, B-ćelijs, astrociti, endotel CD126/IL6RA, CD130/IR6RB Aktivirane B-ćelije Diferencijacija i plazma-ćelije
Plazma-ćelije Sekrecija antitijela
Hematopoetske matične ćelije Diferencijacija
T-ćelijes+, ostale Induciraju reakciju akutne faze, hematopoezu, diferencijaciju, upalu
IL-7 Stromske ćelije koštane srži stromske ćelije timusa CD127/IL7RA, CD132/IL2RG pre/pro-B-ćelija, pre/pro-T-ćelija, NK-ćelije Diferencijacija i proliferacija limfoidnih progenitornih ćelija, uključenih opstanak, razvoj i homeostazu B-, T- i NK-ćelija, ↑ proinflamatorni citokini
IL-8 or CXCL8 Makrofagi, limfociti, epitelne ćelije, ćelije endotela CXCR1/IL8RA, CXCR2/IL8RB/CD128 Neutrofili, bazofili, limfociti Neutrofilna hemotaksija
IL-9 Th2-ćelije, specifične za CD4+ pomoćne ćelije CD129/IL9R T-ćelije, B-ćelije Potencira IgM, IgG, IgE, stimurira mastocite
IL-10 Monociti, Th2-ćelije, CD8+ T-ćelije, mastociti, makrofagi, potskup B-ćelijacell CD210/IL10RA, CDW210B/IL10RB Makrofagi Proizvodnja citokina
B-ćelije Aktivacija
Mastociti
Th1-ćelije Inhibiraju Th1 proizvode citokine (IFN-γ, TNF-β, IL-2)
Th2-ćelije Stimulacija
IL-11 Stroma koštane srži IL11RA Stroma koštane srži Proizvodnja proteina akutne faze , formiranje osteoklasta
IL-12 Dendritske ćelije, B-ćelije, T-ćelije, makrofagi CD212/IL12RB1, IR12RB2 Aktivirane T-ćelije Diferencijacija u citotoksične T-ćelije sa IL-2,↑ IFN-γ, TNF-α, ↓ IL-10
NK-ćelije IFN-γ, TNF-α
IL-13 Aktivirane Th2-ćelije, mastociti, NK-ćelije IL13R TH2-ćelije, B-ćelije, makrofagi Stimulirs rsst i diferencijaciju B-ćelija (IgE), inhibira TH1-ćelije i proizvodi makrofagne upalne citokine (npr. IL-1, IL-6), ↓ IL-8, IL-10, IL-12
IL-14 T-ćelije]] i neke maligne B-ćelije Aktivirane B-ćelije Kontrola rasta i proliferacije B-ćelija, inhibicija lučenja Ig
IL-15 Mononuklearni fagociti (i neke druge ćelije), posebno makrofagi nakon infekcije virusom IL15RA T-ćelije, aktivirane B-ćelije Inducira proizvodnju NK-ćelija
IL-16 Limphociti, epitelne ćelije, eozinofili, CD8+ T-ćelije CD4 CD4+ T-ćelije(Th-ćelije) CD4+ hemoatraktant
IL-17 T17-pomoćne ćelije (Th17) CDw217/IL17RA, IL17RB Epitel, endotel, ostalo Osteoklastogeneza, angiogeneza, ↑ upalni citokini
IL-18 Makrofagi m,v,v,lkj,vn, CDw218a/IL18R1 Th1-ćelije, NK-ćelije Indukcija proizvodnje IFNγ, ↑ aktivnost NK-ćelija
IL-19 IL20R
IL-20 Activirani keratinociti i monociti IL20R Regulacija proliferacije i diferencijacije keratinocita
IL-21 Aktivirane T-pomoćne ćelije, NKT-ćelije IL21R Svi limfociti, dendritske ćelije Kostimulacija aktiviranja i proliferacije CD8+ T-ćelija, povećava NK citotoksičnost i proliferaciju B-ćelija vođenu CD40, diferencijaciju i mijenjanje izotipa, promovira diferencijaciju Th17-ćelija
IL-22 T17-pomoćne ćelije (Th17) IL22R Proizvodnja defenzina od epitelnih ćelija. Aktivira STAT1 i STAT3, pojačava proizvodnju protrina akutne faze, kao što su serumski amijloid A, Alpha 1-antihimotripsin i haptoglobin u ćelijskim linijama hepatoma
IL-23 Makrofagi, dendritske ćelije IL23R Održavanje ćelija za proizvodnju IL-17, pojačanje angiogeneze ali reducira infiltraciju CD8 T-ćelija
IL-24 Melanociti, keratinociti, monociti, T-ćelije IL20R Ima značajnu ulogu u supresiji tumora, zacjeljivanje rana i psorijaza, utičući na preživljavanje ćelija, ekspresiju upalnih citokina.
IL-25 T-ćelije, mastociti, eozinofili, makrofagi, mukozne epitelne ćelije LY6E Inducira proizvodnju IL-4, IL-5 i IL-13, koji stimuliraju ekspanziju eozinofila
IL-26 T-ćelije, monociti IL20R1 Pojačava izlučivanje IL-10 i IL-8 i površinsku ekspresiju CD54 na epitelnim ćelijama
IL-27 Macrofagi, dendritske ćelije IL27RA Regulacija aktivnosti B- i T-limfocita
IL-28 IL28R Ima ulogu u imunskoj odbrani protiv virusa
IL-29 Ima ulogu u odbrani od mikroba
IL-30 Forma jednog lanca IL-27
IL-31 Th2-ćelije IL31RA Mogu imati ulogu u upali kože
IL-32 Indukcija monocita i makrofaga za lučenje TNF-α, IL-8 i CXCL2
IL-33 Indukcija T-pomoćnh ćelija za proizvodnju citokina tip 2
IL-35 regulatory T cells Supresija akticacije T-pomoćnih ćelija
IL-36 Regulacija DC i odgovora T-ćelija

INN-ove međunarodna imena za farmaceutske analoge i derivate[uredi | uredi izvor]

Naziv endogenog oblika Farmaceutski oblik INN-ov sufiks INN-ovi
Interleukin-1 (IL-1) -nakin
Interleukin-1α (IL-1α) -onakin pifonakin
Interleukin-1β (IL-1β) -benakin mobenakin
Interleukin-2 (IL-2) -leukin adargileukin alfa, aldesleukin,
celmoleukin, denileukin diftitox,
pegaldesleukin, teceleukin,
tucotuzumab celmoleukin
Interleukin-3 (IL-3) -plestim daniplestim, muplestim
Interleukin-4 (IL-4) -trakin binetrakin
Interleukin-6 (IL-6) -exakin atexakin alfa
Interleukin-8 (IL-8) -octakin emoctakin
Interleukin-10 (IL-10) -decakin ilodekakin
Interleukin-11 (IL-11) -elvekin oprelvekin
Interleukin-12 (IL-12) -dodekin edodekin alfa
Interleukin-13 (IL-13) -tredekin cintredekin besudotox
Interleukin-18 (IL-18) -oktadekin iboctadekin

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Brocker C, Thompson D, Matsumoto A, Nebert DW, Vasiliou V (2010). "Evolutionary divergence and functions of the human interleukin (IL) gene family". Human Genomics. 5 (1): 30–55. doi:10.1186/1479-7364-5-1-30. PMC 3390169. PMID 21106488.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  2. ^ di Giovine FS, Duff GW (1990). "Interleukin 1: the first interleukin". Immunology Today. 11 (1): 13–20. doi:10.1016/0167-5699(90)90005-t. PMID 2405873.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  3. ^ Schindler R, Dinarello CA (1990). "Interleukin 1". u Habenicht A (ured.). Growth Factors, Differentiation Factors, and Cytokines. Berlin, Heidelberg: Springer. str. 85–102. doi:10.1007/978-3-642-74856-1_7. ISBN 978-3-642-74856-1.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  4. ^ "Revised nomenclature for antigen-nonspecific T cell proliferation and helper factors". Journal of Immunology. 123 (6): 2928–9. 1979. PMID 91646.
  5. ^ Sims JE, March CJ, Cosman D, Widmer MB, MacDonald HR, McMahan CJ, Grubin CE, Wignall JM, Jackson JL, Call SM (1988). "cDNA expression cloning of the IL-1 receptor, a member of the immunoglobulin superfamily". Science. 241 (4865): 585–9. doi:10.1126/science.2969618. PMID 2969618.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  6. ^ Ben Menachem-Zidon O, Avital A, Ben-Menahem Y, Goshen I, Kreisel T, Shmueli EM, Segal M, Ben Hur T, Yirmiya R (2011). "Astrocytes support hippocampal-dependent memory and long-term potentiation via interleukin-1 signaling". Brain, Behavior, and Immunity. 25 (5): 1008–16. doi:10.1016/j.bbi.2010.11.007. PMID 21093580.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  7. ^ Avital A, Goshen I, Kamsler A, Segal M, Iverfeldt K, Richter-Levin G, Yirmiya R (2003). "Impaired interleukin-1 signaling is associated with deficits in hippocampal memory processes and neural plasticity". Hippocampus. 13 (7): 826–34. doi:10.1002/hipo.10135. PMID 14620878.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  8. ^ Yokota T, Arai N, Lee F, Rennick D, Mosmann T, Arai K (1985). "Use of a cDNA expression vector for isolation of mouse interleukin 2 cDNA clones: expression of T-cell growth-factor activity after transfection of monkey cells". Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 82 (1): 68–72. doi:10.1073/pnas.82.1.68. PMC 396972. PMID 3918306.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  9. ^ Cerretti DP, McKereghan K, Larsen A, Cantrell MA, Anderson D, Gillis S, Cosman D, Baker PE (1986). "Cloning, sequence, and expression of bovine interleukin 2". Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 83 (10): 3223–7. doi:10.1073/pnas.83.10.3223. PMC 323485. PMID 3517854.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  10. ^ Mott HR, Driscoll PC, Boyd J, Cooke RM, Weir MP, Campbell ID (1992). "Secondary structure of human interleukin 2 from 3D heteronuclear NMR experiments". Biochemistry. 31 (33): 7741–4. doi:10.1021/bi00148a040. PMID 1510960.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  11. ^ Dorssers L, Burger H, Bot F, Delwel R, Geurts van Kessel AH, Löwenberg B, Wagemaker G (1987). "Characterization of a human multilineage-colony-stimulating factor cDNA clone identified by a conserved noncoding sequence in mouse interleukin-3". Gene. 55 (1): 115–24. doi:10.1016/0378-1119(87)90254-X. PMID 3497843.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  12. ^ Ymer S, Tucker WQ, Sanderson CJ, Hapel AJ, Campbell HD, Young IG (1985). "Constitutive synthesis of interleukin-3 by leukaemia cell line WEHI-3B is due to retroviral insertion near the gene". Nature. 317 (6034): 255–8. doi:10.1038/317255a0. PMID 2413359.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  13. ^ Campbell HD, Tucker WQ, Hort Y, Martinson ME, Mayo G, Clutterbuck EJ, Sanderson CJ, Young IG (1987). "Molecular cloning, nucleotide sequence, and expression of the gene encoding human eosinophil differentiation factor (interleukin 5)". Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 84 (19): 6629–33. doi:10.1073/pnas.84.19.6629. PMC 299136. PMID 3498940.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  14. ^ Milburn MV, Hassell AM, Lambert MH, Jordan SR, Proudfoot AE, Graber P, Wells TN (1993). "A novel dimer configuration revealed by the crystal structure at 2.4 A resolution of human interleukin-5". Nature. 363 (6425): 172–6. doi:10.1038/363172a0. PMID 8483502.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  15. ^ Proudfoot AE, Davies JG, Turcatti G, Wingfield PT (May 1991). "Human interleukin-5 expressed in Escherichia coli: assignment of the disulfide bridges of the purified unglycosylated protein". FEBS Letters. 283 (1): 61–4. doi:10.1016/0014-5793(91)80553-F. PMID 2037074.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  16. ^ Hirano T, Yasukawa K, Harada H, Taga T, Watanabe Y, Matsuda T, Kashiwamura S, Nakajima K, Koyama K, Iwamatsu A (1986). "Complementary DNA for a novel human interleukin (BSF-2) that induces B lymphocytes to produce immunoglobulin". Nature. 324 (6092): 73–6. doi:10.1038/324073a0. PMID 3491322.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  17. ^ Lütticken C, Krüttgen A, Möller C, Heinrich PC, Rose-John S (1991). "Evidence for the importance of a positive charge and an alpha-helical structure of the C-terminus for biological activity of human IL-6". FEBS Letters. 282 (2): 265–7. doi:10.1016/0014-5793(91)80491-K. PMID 2037043.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  18. ^ Clogston CL, Boone TC, Crandall BC, Mendiaz EA, Lu HS (1989). "Disulfide structures of human interleukin-6 are similar to those of human granulocyte colony stimulating factor". Archives of Biochemistry and Biophysics. 272 (1): 144–51. doi:10.1016/0003-9861(89)90205-1. PMID 2472117.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  19. ^ Walter MR, Cook WJ, Zhao BG, Cameron RP, Ealick SE, Walter RL, Reichert P, Nagabhushan TL, Trotta PP, Bugg CE (1992). "Crystal structure of recombinant human interleukin-4". The Journal of Biological Chemistry. 267 (28): 20371–6. doi:10.2210/pdb2int/pdb. PMID 1400355.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  20. ^ Wolff B, Burns AR, Middleton J, Rot A (1998). "Endothelial cell "memory" of inflammatory stimulation: human venular endothelial cells store interleukin 8 in Weibel-Palade bodies". J. Exp. Med. 188 (9): 1757–62. doi:10.1084/jem.188.9.1757. PMC 2212526. PMID 9802987.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  21. ^ Utgaard JO, Jahnsen FL, Bakka A, Brandtzaeg P, Haraldsen G (1998). "Rapid secretion of prestored interleukin 8 from Weibel-Palade bodies of microvascular endothelial cells". J. Exp. Med. 188 (9): 1751–6. doi:10.1084/jem.188.9.1751. PMC 2212514. PMID 9802986.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  22. ^ Modi WS, Dean M, Seuanez HN, Mukaida N, Matsushima K, O'Brien SJ (1990). "Monocyte-derived neutrophil chemotactic factor (MDNCF/IL-8) resides in a gene cluster along with several other members of the platelet factor 4 gene superfamily". Hum. Genet. 84 (2): 185–7. doi:10.1007/BF00208938. PMID 1967588.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  23. ^ Brat DJ, Bellail AC, Van Meir EG (2005). "The role of interleukin-8 and its receptors in gliomagenesis and tumoral angiogenesis". Neuro-oncology. 7 (2): 122–133. doi:10.1215/s1152851704001061. PMC 1871893. PMID 15831231.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  24. ^ Boulay JL, Paul WE (1993). "Hematopoietin sub-family classification based on size, gene organization and sequence homology". Current Biology. 3 (9): 573–81. doi:10.1016/0960-9822(93)90002-6. PMID 15335670.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  25. ^ Reche PA (2019). "The tertiary structure of γc cytokines dictates receptor sharing". Cytokine. 116: 161–168. doi:10.1016/j.cyto.2019.01.007.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  26. ^ Zdanov A, Schalk-Hihi C, Gustchina A, Tsang M, Weatherbee J, Wlodawer A (1995). "Crystal structure of interleukin-10 reveals the functional dimer with an unexpected topological similarity to interferon gamma". Structure. 3 (6): 591–601. doi:10.1016/S0969-2126(01)00193-9. PMID 8590020.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  27. ^ Jiang H, Lin JJ, Su ZZ, Goldstein NI, Fisher PB (1995). "Subtraction hybridization identifies a novel melanoma differentiation associated gene, mda-7, modulated during human melanoma differentiation, growth and progression". Oncogene. 11 (12): 2477–86. PMID 8545104.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  28. ^ Leng SX, Elias JA (1997). "Interleukin-11". The International Journal of Biochemistry & Cell Biology. 29 (8–9): 1059–62. doi:10.1016/S1357-2725(97)00017-4. PMID 9416001.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  29. ^ Abbas AK, Lichtman AH, Pillai S (2012). Cellular and molecular immunology (7th izd.). Philadelphia: Elsevier/Saunders. ISBN 978-1437715286.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  30. ^ Zhang C, Zhang J, Niu J, Zhou Z, Zhang J, Tian Z (2008). "Interleukin-12 improves cytotoxicity of natural killer cells via upregulated expression of NKG2D". Human Immunology. 69 (8): 490–500. doi:10.1016/j.humimm.2008.06.004. PMID 18619507.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  31. ^ Park AY, Scott P (2001). "Il-12: keeping cell-mediated immunity alive". Scandinavian Journal of Immunology. 53 (6): 529–32. doi:10.1046/j.1365-3083.2001.00917.x. PMID 11422900.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  32. ^ Gately MK, Renzetti LM, Magram J, Stern AS, Adorini L, Gubler U, Presky DH (1998). "The interleukin-12/interleukin-12-receptor system: role in normal and pathologic immune responses". Annual Review of Immunology. 16: 495–521. doi:10.1146/annurev.immunol.16.1.495. PMID 9597139.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  33. ^ Minty A, Chalon P, Derocq JM, Dumont X, Guillemot JC, Kaghad M, Labit C, Leplatois P, Liauzun P, Miloux B (1993). "Interleukin-13 is a new human lymphokine regulating inflammatory and immune responses". Nature. 362 (6417): 248–50. doi:10.1038/362248a0. PMID 8096327.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  34. ^ Seyfizadeh N, Seyfizadeh N, Gharibi T, Babaloo Z (2015). "Interleukin-13 as an important cytokine: A review on its roles in some human diseases" (PDF). Acta Microbiologica et Immunologica Hungarica. 62 (4): 341–78. doi:10.1556/030.62.2015.4.2. PMID 26689873.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  35. ^ Arena A, Merendino RA, Bonina L, Iannello D, Stassi G, Mastroeni P (2000). "Role of IL-15 on monocytic resistance to human herpesvirus 6 infection". The New Microbiologica. 23 (2): 105–12. PMID 10872679.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  36. ^ Aggarwal S, Gurney AL (2002). "IL-17: prototype member of an emerging cytokine family". Journal of Leukocyte Biology. 71 (1): 1–8. PMID 11781375.CS1 održavanje: koristi se parametar authors (link)
  37. ^ Unless else specified in boxes, then ref is: Lippincott's Illustrated Reviews: Immunology. Paperback: 384 pages. Publisher: Lippincott Williams & Wilkins (2007). Language: English. ISBN 0-7817-9543-5. ISBN 978-0-7817-9543-2. Page 68

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

Kategotrija:Interleukini