Gustave Le Bon

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Gustave Le Bon
Example alt text
Gustave Le Bon u fin de siècle
Rođenje

7. maj 1841.

Nogent-le-Rotrou, Francuska
Smrt

15. decembar 1931.

Pariz, Francuska

Gustave Le Bon (7. maj 1841. Nogent-le-Rotrou - 15. decembar 1931., Pariz) se smatra osnivačem psihologije masa. Njegov utjecaj na Sigmund Freuda (Zigmund Frojd) i Max Webera (Maks Veber) kao i na naciste je bio značajan. Njegove teze su bile zasnovane pretežno na sopstvenom iskustvu. I danas se vodi debata u socijalnoj psihologiji oko njegovog značaja.

Život i djelo[uredi | uredi izvor]

Le Bon je doživio krizu tokom februarske revolucije 1848. kao i pariske komune 1871. Oba događaja su imala centralan značaj za njegov kasniji rad. Nakon završetka studija medicine radio je u vojsci kao doktor. Od 1881 putuje kroz Sjevernu Afriku i Indiju gdje pravi studije oko njihovih stanovnika. U periodu 1881-1891 objavio je više djela u kojima se pozabavio antropologijom, arheologijom i etnologijom a pored toga pisao je o značaju mase i energiji.

Između 1894-1903 slijede studije o narodima, grupama i masama ljudi među kojima je najpoznatija Psihologija masa" (1895).Ovo djelo ga je učinilo najznačajnijim sociologom svog vremena. U dobokoj starosti se Le Bon počeo baviti hijerarhijom ljudskih rasa (ne na biološkoj osnovi nego na kulturnoj baštini), spolovima, inteligencijom i političkim strujama.

Djelo:"Psihologija masa"[uredi | uredi izvor]

Koncept[uredi | uredi izvor]

U ovom djelu Le Bon veoma negativno stoji naspram ljudske mase i njenom ponašanju. Koristi argumente konzervativne francuske elite gleda s visine na narod i socijalističke struje. Pesimistično se žali, da će mase koje su prema njemu isključivo razarajuće, biti upotrijebljene od strane političkih struktura. Le Bonu se nije sviđalo vrijeme promjena i dolazećih institucija, jer je bio mišljenja da zakoni i država ne mogu ponašanje naroda izmijeniti.

Centralna ulogu igra podsvijesno ponašanje ljudi. Naglasio je da se tada još nije dosta znalo o ljudskoj prirodi.

U djelu se bavi i temama komfora, otuđivanja i vođenja. Le Bon je smatrao da pripadnici visoko razvijene kulture, u masi gube svoju kritičnost, pa se i sami počinju primitivno ponašati. Utopljen u masu pojedinac postaje lakomislen i "zaražen" od strane drugih. Ove karakterstike čovjeka je kasnije preuzeo za svoj rad i sam Sigmund Freud, smatrajući čovjeka iracionalnim, ako podliježe podsvjesnom ponašanju. Prema Freudu, ideja stvara instituciju a ne obrnuto.

Le Bon prikazuje kako politička mišljenja i religije mogu zavladati ljudima. Opisuje koje su dogme (učenje) neophodne, kao i kakve osobine treba imati veliki vođa. Naglašava da razum, školska nastava kao i kućni odgoj imaju veoma slab utjecaj na masu u poređenju s gestovima, sloganima kao i obmanama.

Na kraju svog djela Le Bon skeptično podvrgava birače i parlamente ispitivanju. Veoma ih je negativno ocijenio, u stilu Oswald Spenglera prikazuje da se historije piše emocijama i kulturom kao i nacijom. Sve to prema Le Bonu nema racionalnu podlogu ali veliku ulogu u pisanju historije igraju duhovne elite.

Centralne teze psihologije masa[uredi | uredi izvor]

  • Vrste masa:
    • A. Nejednake mase (foules hétérogènes)
      • 1. Bezimene mase (npr. ljudi na ulici)
      • 2. Mase s imenom (npr. sud, parlament)
    • B. Jednake mase (foules homogènes)
      • 1. Sekte (političke, vjerske itd.)
      • 2. Kaste (vojna, radna, vjerska itd.)
      • 3. Klase (seljaci, građani itd.).
  • Biće, funkcija i ocjenjivanje mase:
    • Jedna masa je u osnovi impulzivna, pokretna, lako skretljiva, lakovjerna, sugestivna, netolerantna, diktatorska kao i opsjednuta pretjeranim i genijalnim idejama.
    • Mase prenose ideje i kulturne ciljeve, koji ostvaruje manji broj ljudi, koji ostanu na određenoj udaljenosti od mase.
    • Individua (pojedinac) može se u masi uzdignuti ili potonuti (obično zadnje).
    • Korijen mase je njena "duša", koja proizilazi obično i zajedničke "rasne duše", odnosno njenom kulturnom subtstratu (jednom dijelu).
    • Angelsaksonske mase su drukčije od romanskih, štaviše pokazuju i suprotne reakcije.
    • Moderne mase su karakteristične po bezmjernom egoizmu, raspadu i duhovno "neplodnoj" rulji koja ima većinu glasova.
    • Nadolazeće vrijeme se ocjenjuje kao negativno, jer će u njemu vladati nadmoćne mase koje se ne vežu za ideale, prepričavanja i institucije.
  • Sugestivnost i lakosmislenost mase:
    • Članovi jedne mase gube kritičnost, koju su imale kao idividue. Ličnost nestaje.
    • Masa ne razlikuje između ličnosti i stvari.
    • Podleže lako sugestiji koja se može porediti s hipnozom, histerična i lako s s njom upravlja.
    • Prema tome u masi se legende dobro šire ukoliko sadrže junake i važne događaje.
    • Mišljenje se u masi stvara prenošenjem s jedne na druge osobe.
  • Inteligencija, emocije i jendostranost mase:
    • Masa ima slabu inteligenciju
    • Misli jednostrano, grubo i bez razlikovanja dobra i zla.
    • Masa ne misli logično nego u slikama, koje mogu biti i najprostiji slogani.
    • Masu je lako razjariti. Ona je lakovjerna, promjenljiva i emotivna.
  • Prosuđivanje, rad i uvjerenje mase:
    • Masa je uopšte konzervativna
    • Masu nije moguće uvjeriti logični argumentima već isključivo emotivnim.
    • Masa je nesebična, djelimično sklona vrlinama i heroizmu, ali tada i previše.
    • Masa je nestrpljiva i žudna za vladarem.
    • Može postati veoma okrutna, i kod odgovarajućeg vođe, sposobna da izazove revoluciju.
    • Osnovna uvjerenja masa ne mijenja brzo
    • Moralno rasuđivanje mase ovisi o porijeklu i intelektu njenih članova
    • Sklona je predrasudima i generalizovanju pojedinih događaja.
    • Uvjerenja poprimaju karakteristike vjere i zasnivaju se na pukim željama.

.

  • Vođe masa:
    • Vođe i ideje pridobijaju brzo karizmatične osobine odnsono prestiž.
    • Bez vođe je masa poput stada bez čuvara.
    • Vođe nisu mislioci, nego ljudi od djela, među njima ima i nervoznih, razdražljviih i poluludih.
    • Vođe imaju moć govora. Velike vođe mogu probuditi vejru u ljudima i upravljati cijelim narodima.
    • Vlast pod vođom je obično nasilnička.
    • Postoje dvije vrste vladara koji ovise o njihovoj volji: oni s kratkotrajnim i dugotrajnim uspjehom.
    • Koriste se tri metode: tvrdnja, ponavljanje tvrdnje i prenošenje na druge, koji oponašaju vođu.
    • Ukoliko vođa nema uspjeha, gubi prestiž i pada.

Sve ove teze Le Bon zasniva događajima iz antičkog doba, francuske revolucije i vladavinom Bonaparte.

Odjek u javnosti[uredi | uredi izvor]

Djelo je štampano u velikom broju i prevedeno na 10 jezika. Prihvatano je kao standardno djelo psihologije masa i imalo je znatan utjecaj na Max Webera, koji se izričito poziva na Le Bona. Adolf Hitler je imao neposredno znanje o tom radu. Njegovi govori na sjednicama, dok je pripadao njemačkoj radnoj stranci (DAP, kasnije NSDAP), pokazuju da je bar čuo za tu knjigu. Knjiga je bila citirana u nekoliko njemačkih novina on je koristio te citate.

Znatan utjecaj imalo je i na Sigmunda Freuda koji se veoma intenzovno s tim pozabavio. U svom eseju Psihologija masa i ja analiza (njem. Massenpsychologie und Ich-Analyse) Freud se 1921/22 složio s nekim tezama osim onim o osobinama vođe.

Psihoanalitičar i socijalista Wilhelm Reich ne spominje uopšte Le Bona u svome djelu Psihologija mase u fašizmu (Die Massenpsychologie des Faschismus). Hannah Arendt spominje ga 1951. pohvalno u svom djelu Elementi i porijeklo totalitarizma (njem. Elemente und Ursprünge totaler Herrschaft).

No moderna literatura, koja se bavo naciaolnim socializmom ga uopšte ne spominje. Ekonom Josef Schumpeter citirao ga je djelimično.[1].

Prema Brockhausu, velikom izdavaču literature, današnja nauka je ispravila Le Bonove teze. Posebno u pogledu na vođu s tim da je masa itekako stanju da razlikuje.

Pojam rase kod Le Bona[uredi | uredi izvor]

Prema Le Bonu rasa se odlikuje kroz psihološke i anatomske osobine. Uz to dolazi i utjecaj prirodne okoline. "Više rase" su, shodno tome, sklone imati određeni broj ljudi s bolje razvijenim mozgovima. Tzv. "niže rase" se odlikuju tome da ja mozak kod svih isto razvijen. Što se više neka rasa razvija utoliko svo pojedini u njoj pokušavaju nadmašiti jedni druge.

Svaki rat je, prema Le Bonu, u svrhi bio rasni rat. "Zasnivanje rase" proizilazi iz "zajedničke duše". To se postiže ukrštavanjem i razmnožavanjem ljudi iz iste okoline u periodu više vjekova.

Ukoliko jedan narod postigne najveći vrh vog postojanja, njegov nestanak je siguran, ukolike se dozvoli utjecaj "stranih faktora". Rase se ne razvijaju prirodnim putem, već vještački pod utjecajem historijskih događaja. Samo "nove rase" se mogu prilagoditi promijenu okoline, "stare rase" su osuđene na propast.[2]

Crnac je prema Le Bonu, zbog "zaostalosti svog mozga", osuđen zauvijek ostati na nivou varvara. U historiji nema dokaza da su crnci išta sami stvorili, naprotiv ako su se miješali s nekom više razvijenom, oni su istu vraćali na nivo varvara.[3]

Objavljena djela (de)[uredi | uredi izvor]

  • Der Mensch und die Gesellschaften, 1881
  • Die Kultur der Araber, 1884
    • deutsch von Peter Aschner: Die mittelalterliche Welt der Araber, F. A. Herbig, München/Berlin 1974.
  • Die Welt des alten Indien, 1887
  • Die frühen Kulturen des Orients, 1889
  • Die Kunstdenkmäler Indiens, 1891
  • Die psychologischen Grundgesetze der Völkerentwicklung, 1894
  • Psychologie des foules, Paris 1895
  • Die Psychologie des Sozialismus, 1898
  • Die Psychologie der Erziehung, 1902
  • Die Französische Revolution, 1903
  • Psychologie der Revolutionen, 1903
  • Die psychologischen Lehren des europäischen Krieges, 1916
  • Die Psychologie der neuen Zeit, 1920
  • Die Welt aus dem Gleichgewicht, 1923
  • Die gegenwärtige Entwicklung der Welt : Täuschungen und Tatsachen, 1927
    • (dt.) Steyrermühl-Verlag, Wien 1930

Također pogledajte[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Aron, Raymond: Fortschritt ohne Ende? Gütersloh 1970, S. 178. (de)
  2. ^ Gustave Le Bon: Psychologische Grundgesetze in der Völkerentwicklung (fr. 1894), Leipzig 1922, S. 139-142
  3. ^ Gustave Le Bon: Psychologische Grundgesetze in der Völkerentwicklung (fr. 1894), Leipzig 1922, S. 66

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Wilhelm Arnold, Hans Jürgen Eysenck, Richard Meili (Hrsg.): Lexikon der Psychologie, 11. Aufl. Herder, Freiburg 1993. ISBN 3-451-23129-8
  • Der Brockhaus Psychologie. Fühlen, Denken und Verhalten verstehen. Brockhaus Verlag, Leipzig, Mannheim 2001.
  • Sigmund Freud: Massenpsychologie und Ich-Analyse. Fischer Taschenbuch, Frankfurt a. M. 1993. ISBN 978-3-596-10452-9
  • Kindlers Neues Literatur Lexikon, Bd. 10. Kindler, München 1988/1998. ISBN 3-89836-214-0
  • Ian Kershaw: Hitler, Bd. 1. dtv, München 1998. ISBN 3-423-30841-9
  • Benoit Marpeau: Gustave Le Bon : parcours d´un intellectuel ; 1841 - 1931, CNRS Éd., Paris 2000
  • Serge Moscovici: Das Zeitalter der Massen : Eine historische Abhandlung über die Massenpsychologie, Fischer-Taschenbuch-Verlag, Frankfurt am Main 1986
  • Catherine Rouvier: Les idées politiques de Gustave Le Bon, Presses Univ. de France, Paris 1986
  • R. A. Nye: An Intellectual Portrait of Gustave Le Bon. A Study ofthe Development and Impact ofa Social Scientist in his Historical Setting, Diss. University of Wisconsin 1969.
  • Wilhelm Schwalenberg: Gustave le Bon und seine ″Psychologie des foules″, ein Beitrag zur Kritik der Masssenpsychologie, Diss. Bonn 1919.
  • Max Weber: Wirtschaft und Gesellschaft, 5. Aufl. J.C.B. Mohr, Tübingen 1921/1972.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]