Kortikotropin-oslobađajući hormon

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kortikotropin-oslobađajući hormon
Identifikatori
Simbol CRH
Entrez 1392
HUGO 2355
OMIM 122560
RefSeq NM_000756
UniProt P06850
Ostali podaci
Lokus Chr. 8 q13{{{LocusSupplementaryData}}}
Kortikotropin-oslobađajući hormom, na bazi 1go9
Genetički determinatori CRH su na hromodomu 8.
Human chromosome 8 ideogram.svg

Kortikotropin-oslobađajući hormon (CRH) je adrenokortikotropni hormon, koji se također naziva i kortikoliberin ili kortikotropin-oslobađađajući faktor (CRF) , peptid od 41 aminokiseline koga iluče neuroni u prednjem dijelu paraventrikulskog jezgra hipotalamusa i placente.[1] Hormon stimulira kortikotropne ćelije adenohipofze i inducira oslobađanje adrenokortikotropnog hormona,[2]što zauzvrat uzrokuje povećanje lučenja proizvoda nadbubrežne žlijezde, kortizola.[3]

Sintetizira se iz prekursora od 196 aminokiselina , u plazmi ima poluživot od šezdeset minuta i molarnu masu 5000 g /mol. Njegovi sekretorni neuroni nalaze se također u moždanoj kori, limbnom sistemu i kičmenoj moždini. Smatra se da takve lokacije predstavljaju neuronske učinke nastale kao odgovor na stres, poput oslobađanja adrenalina i noradrenalina, tahikardije, hiperglikemije, hipertenzije, između .zlučuje ga hipofiza, a djeluje na kortikotropne ćelije i aktivira sistem adenil-ciklaza koji izaziva povećanje sinteze kortikotropina. Antidiuretski hormon i angiotenzin II, putem ovog oslobađajućeg hormona, pojačavaju i lučenje adrenokortikotropnog hormona. Također posredovanjem CRH, oksitocin inhibira lučenje. Inhibicijski učinak glukokortikoide regulira lučenje kortikoliberina, a regulira ga i uzlazni nerv, koji se nalazi u paraventrikulskom jezgru.

U posljednjoj fazi trudnoće i tokom porođaja, nivo ovog peptida raste, što također povećava aktivnost simpatičkog nervnog sistema, promovirajući na taj način izlučivanje kateholamina, a čini se da je to relevantno u energetskoj ravnoteži. Opisan je i protein koji veže kortikoliberine (CRHBP), specifične za CHR.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ulices Córdoba Saucedo, José Eduardo Navarro Zarza, Edgar Gerardo Durán Pérez, Juan Antonio Peralta Calcaneo, Elvira Graciela, Alexanderson Rosas (2006): Neurohormonas hipotalámicas: acciones biológicas y aplicaciones clínicas. Medicina Interna de México, vol.22 No 6: 514-524 |url=https://www.medigraphic.com/pdfs/medintmex/mim-2006/mim066h.pdf |accessdate= September 5, 2019}}
  2. ^ Valero Politi J. (1998). X. Fuentes Arderiu, M. J. Castiñeiras Lacambra & J. M. Queraltó Compañó (ured.). Bioquímica clínica y patología molecular. II (Second izd.). Barcelona: Editorial Reverté. str. 61. Alteraciones hipotalámicas e hipofisarias. ISBN 84-291-1855-1.
  3. ^ Melchitzky Darlene S. Austin, Mark C.. Lewis David A. (2006): Treatise on psychopharmacology | url = https: / /books.google.com/books?id=KuiShi0cj98C&pg=PA89 Alan F. Schatzberg and Charles B. Nemeroff |publisher = Masson | location = Barcelona, ISBN:978-84-458-1426-0, chapter = 3. Chemical neuroanatomy of the primate brain: 89.

Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]